BEOGRAD - Tragedija dvogodišnjeg G.D. iz Žitišta kojeg je, kako se sumnja, na smrt pretukla majka, šokirala je javnost. Ostaje da se nagađa da li je zločin mogao da bude sprečen da su nadležne službe i komšije reagovale na pravi način.

U Srbiji ne postoji jedinstvena baza podataka o broju i vrstama nasilja nad decom. Pretpostavlja se da se svake godine dogodi oko 6.000 takvih slučajeva. Na najmlađe nasrću očusi, maćehe, prijatelji i poznanici porodice, rođaci, očevi, majke...

Dr Zoran Krstić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, kaže za „Blic“ da je ova bolnica u toku 2006. godine primila sedmoro-osmoro mališana koje su roditelji teško povredili. Jedno od njih je bio i dečak G.D. iz Žitišta.

- Ono što znamo jeste samo vrh ledenog brega. Zbog toga za lekare, nastavnike i vaspitače organizujemo seminare kako bi mogli da prepoznaju zlostavljano ili zanemareno dete - kaže dr Krstić.

Lada Protić, predsednica SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja, takođe navodi da nema podataka o zlostavljanoj deci.

- Pretpostavljamo da se prijavi tek svaki deseti slučaj. Najčešće ih prijavljuju komšije, rođaci i nastavnici - kaže ona.

Direktorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže da je ove godine osamdesetak mališana pozvalo Sigurnu kuću i prijavilo da ih roditelji maltretiraju.

- Zabrinjavajuće je to što roditelji decu ne samo da tuku rukama, već ih udaraju bejzbol palicama, vezuju lancima, konopcima i lisicama, drže ih zarobljene u kući... Javljaju nam se deca od deset do petnaest godina koja su svesna da to što se njima događa nije normalno. Zlostavljaju ih zbog loših ocena, prosutog jogurta ili iz nekog deci nepoznatog razloga, iza kojih obično stoje očeve ili majčine frustracije. Tokom prvog razgovora deca pričaju da se to dešava njihovom drugu kome žele da pomognu. Tek kasnije, kada se oslobode, priznaju da su oni zlostavljani - navodi Stanojevićeva.

Ona ističe da u Srbiji ne postoji mehanizam koji bi bio aktiviran istog trenutka kada se prijavi nasilje nad detetom. Po tome podseća na primer Švedske, gde se roditelju oduzima dete kada ga ošamari.

- Već godinu i po dana na snazi je Zakon o porodici, ali još nije donet podzakonski akt ili uredba koji bi regulisali kako da se zlostavljanom ili zanemarenom detetu odmah pomogne. Zbog toga ovu zakonsku prazninu trebalo bi po hitnom postupku dopuniti uredbom. Suština je da policija, istog trenutka kada se pojavi sumnja o zlostavljanju, može dete da odvede iz kuće i smesti ga u prihvatilište, Sigurnu kući ili hraniteljsku porodicu - objašnjava naša sagovornica.

Stanojevićeva dodaje i da državne institucije reaguju sporo i neefikasno i kada se uoči i prijavi slučaj zlostavljanja ili zanemarivanja deteta. Stanojevićeva navodi i slučaj sedmogodišnjeg dečaka na čijem su telu drugovi primetili modrice od kaiša. O tome su obavešteni učitelj i pedagog koji su alarmirali Sigurnu kuću.

- Centar za socijalni rad treba da donese odluku šta će biti sa dečakom i njegovim četvorogodišnjim bratom, koga su takođe oba roditelja zlostavljala. Nadležni iz Centra razgovarali su sa roditeljima i stavili ih pod „specijalni nadzor“. Međutim, dečaci su i dalje u kući iako im je možda život direktno ugrožen. Ne želim ni da pomislim kako se roditelji, koji su ih sve vreme zlostavljali, sada ponašaju prema njima - konstatuje Stanojevićeva.

Lada Protić navodi i slučaj kada je komšija prijavio da majka tuče dete. Kada su pozvali majku, ona je samo rekla: „Ja sam ga rodila, ja mogu i da ga ubijem“.

- Takvoj ženi nema pomoći - navodi Lada Protić.

Prikrivanje nasilja

Vesna Stanojević kaže da zabrinjava to što neke majke, koje su i same žrtve zlostavljanja, ćutke prelaze preko nasilja nad decom, jer se plaše za sopstvenu sigurnost.

- Otac pretuče dete, isprazni se i posle nju ne dira. Teško je to objašnjivo, ali činjenica je da ona tako sebe poštedi - priča Stanojevićeva.

Ostale vestiArhiva