Vesti
Politika
Šta vernici SPC i Romi imaju pravo da slušaju u Beogradu
30.12.2006. 18:00
Izvor: Danas
Pobuna "civilnog sektora" protiv Republičke radiodifuzne agencije
Beograd - U Savetu Republičke radiodifuzne agencije kažu da nisu upoznati s predlogom Srpske pravoslavne crkve da se izmeni važeći zakon i crkvi omogući da ima regionalne medije, ali da će to prihvatiti ako bude usvojeno. "Nismo videli taj predlog izmene Zakona o radiodifuziji, ali on i ne mora da prođe kroz našu Agenciju. Zna se procedura kojom se predlažu promene zakona, i ako nova Skupština taj akt usvoji mi ćemo ga se pridržavati", ističe sagovornik Danasa.
On podseća da prema važećem Zakonu o radiodifuziji crkva i verske zajednice imaju pravo da osnivaju lokalne stanice, ali i da budu oslobođene plaćanja nadoknade za korišćenje frekvencije. "Posebno se ističe i da se to odnosi na SPC dok se ne izvrši povraćaj nacionalizovane crkvene imovine", dodaje sagovornik Danasa. On najavljuje da će konkurs za lokalne RTV dozvole biti raspisan krajem januara i da u RRA privode kraju plan za podelu lokalnih frekvencija. Predviđa se približno osamdesetak lokalnih TV i duplo više radija.
Osim crkvenih, u "stanice civilnog sektora" za koje aktuelni Zakon o radiodifuziji predviđa samo lokalne frekvencije, ubrajaju se i stanice nacionalnih manjina. Direktor romskog radija Khrlo e Romengo Dragoljub Acković, kome su prekjuče po nalogu RRA policajci saopštili da mora da prekine program, odbacuje obrazloženje ove agencije. Prema tom obrazloženju Beograd je definisan kao posebno područje u kojem zbog velikih komercijalnih mogućnosti nisu predviđene lokalne stanice, samim tim ni stanice civilnog sektora koje se smatraju neprofitnim.
- Takvo tumačenje je njihov problem. Prema zakonima ove zemlje svaka manjinska grupa ima pravo da se informiše na maternjem jeziku. U Beogradu ima sto pet hiljada Roma, a sledeći evropske standarde da se pojavi 12 hiljada norveških ribolovaca, RRA bi morala da im omogući da imaju program na norveškom. Više puta je pokretana inicijativa da se promeni član 95 Zakona o radiodifuziji koji govori da stanice civilnog sektora mogu biti samo lokalne, ali se RRA oglušila o njih. Umesto toga izmislili su područje glavnog grada, suprotno Zakonu o prostornom planu. Takođe, to je suprotno i Ustavu i Zakonu o nacionalnim manjinama, a predstavlja i diskriminaciju. Molim vas, kako to da Romi ili vernici iz Mladenovca imaju pravo da slušaju svoj program, a da to nemaju oni sa Zvezdare i Vračara - ističe Acković za Danas.
On navodi da je još u februaru, tokom konkursa za beogradske frekvencije, ukazivao na ovaj problem i dodaje da u RRA "kažu da nismo učestvovali na konkursu, a u stvari oni su nam učešće zabranili". Acković podvlači i da će Krhlo e Romengo nastaviti da radi uprkos prekjučerašnjoj poseti službenih lica koja su naložila isključenje predajnika i tvrdi da je za to dobijena podrška i nekih međunarodnih organizacija koje se bave manjinskim pravima.
Inače i Ljubomir Ranković, urednik Glasa crkve čije je sedište u Valjevu ali koji se čuje i u Beogradu, izrazio je nadu da će s Božićnim čestitkama stići i "vest iz vrha vlasti da neće više biti rešenja raznih agencija da se zabranjuje rad našeg radija u prestonici". Istu nadu izrazio je i vladika šabački Lavrentije Trifunović. "Očekujemo da će naše vapaje u ime stotina hiljada vernika i slušalaca uslišiti najviši predstavnici države, pre svih premijer Vojislav Koštunica koji, Bogu hvala, predvodi vlast u kojoj su verujući ljudi", izjavio je on.

Konkurs za regionalne RTV do kraja januara

Beograd - Poslednji dan za prijem dokumentacije za izdavanje regionalnih dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa je 29. januar 2007. godine, saopštila je RRA. Konkurs za dodelu teče od dana poslednjeg objavljivanja oglasa u lokalnim listovima, mada je prvi put oglašen u Politici 15. novembra. Predviđeno je 28 regionalnih televizija i 24 radija.
Godišnje naknade za korišćenje frekvencija su u rasponu jedan prema deset. Najskuplja dozvola iznosi 9,11 miliona dinara i nju će plaćati emiteri koji će svojim signalom "pokriti" opštine južno i severno od Niša, kao i za oblast Subotice, Kule Novog Sada i Sombora. Najniža naknada iznosi oko 790 hiljada dinara i ona je predviđena za TV emitere za zonu na području opština Priboj-Prijepolje-Nova Varoš i na potezu Arilje-Kosjerić-Ivanjica.