Vesti
Politika
U Beču pozorište, a ne pregovori
31.12.2006. 16:00
Izvor: Politika
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica za „Politiku”
Za tri godine mandata ove vlade, koju predvodi Demokratska stranka Srbije, mnogo je urađeno i mislim da imamo mnogo razloga za zadovoljstvo, ako napravimo poređenje sa učincima onih vlada u kojima su nekada bile Srpska radikalna stranka ili Demokratska stranka. Ali, za mene je to manje važno, važna je Srbija, važan je njen razvoj. Nekoliko je polja u kojima je postignuto nešto što bih nazvao vidnim, opštim napretkom i, takođe, sa jednog drugog stanovišta, nešto što bih nazvao uspravljanje Srbije, rekao je Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, u razgovoru sa članovima uređivačkog kolegijuma „Politike”. Razgovor je vođen u četvrtak, kada je Koštunica posetio našu kuću.

Potkrepljujući svoje ocene, srpski premijer je podsetio da je bruto društveni proizvod u 2006. godini porastao više od šest procenata, i dodao da će se i u narednim godinama nastaviti taj trend. Ohrabrujuće su i investicije od 6,5 milijardi dolara u protekle tri godine, od čega su četiri milijarde ostvarene u godini koja je za nama.

Kao još jedno važno polje napretka, premijer je naveo usvajanje Ustava, kao i borbu protiv korupcije. Kako je rekao, tu su institucije koje imaju presudnu ulogu, policija i pravosuđe, postigle dosta. „Ili smo, tačnije rečeno, u prvoj fazi nečega što je posao policije i tužilaštva, a doći će i sudovi na red sudeći bar prema ovim velikim slučajevima korupcije i velikih mafija za koje odista, dok nisu počele da padaju jedna po jedna, nisam ni znao, ni gotovo mogao pretpostaviti da ima toliko raznih imena i oblika korupcije”, ocenio je Koštunica i dodao da bi voleo da je moglo i više da se uradi u svemu što je naveo.

„Ali, svi ti procesi su započeti, tu se duboko zagazilo i tu povratka nema. I siguran sam da je to dosta”, rekao je premijer Srbije.

Mislite li da je, u odnosu na postignute rezultate, cena koju smo platili u pogledu sve veće nezaposlenosti previsoka? Po nekim podacima UN, socijalna raslojavanja kod nas su se još povećala.
– O tome se uvek može razgovarati i pitanja i dileme su potpuno umesni. Cena je nesumnjivo morala biti plaćena. Na kraju krajeva, treba imati u vidu da u celom ovom problemu postoji i ona činjenica koja do sada uopšte nije pomenuta, a to su aranžmani koje smo imali sa međunarodnim finansijskim institucijama, koje su mnogo toga određivale. Možda se moglo bolje proći, ali neka cena je morala biti plaćena. Uveren sam da nam je u mnogo čemu manevarski prostor bio ograničen i da se nešto mnogo više nije moglo postići. U svakom slučaju, uspeli smo konačno da ostvarimo sve preduslove za snažan ekonomski razvoj i napredak, što će pre svega omogućiti značajno povećanje zaposlenosti.

Ima mišljenja i da smo možda u nekim oblastima išli previše radikalno u smislu prodaje naših preduzeća strancima. Imamo trenutno čitave oblasti koje nam ne pripadaju, recimo šećerane, bankarski sistem je gotovo u celini u stranim rukama, duvanska industrija.
– S tim što su se neke stvari desile pre mandata naše vlade.

Šta će se dešavati u narednom periodu, hoćemo li mi ipak sačuvati, kada govorimo o velikim sistemima kao što su NIS, EPS, neko državno učešće?
– Da. Kada je reč o strateškim, velikim javnim preduzećima, sigurno je da će to biti sačuvano. U drugim slučajevima takođe je možda moglo biti drugačije. To smo nasledili. Kada govorite o industriji šećera, o, po meni, krajnje spornim prodajama velikih firmi budzašto, u naše vreme ih nije bilo. Nije bilo slučajeva prodaje tri fabrike za jedan evro, ili jedne fabrike za tri evra, ali, u svakom slučaju, siguran sam kada je reč o javnim preduzećima da greške koje su pravile neke druge postkomunističke države neće biti napravljene. Neke od njih su već ušle u Evropsku uniju. Ovde se to sigurno neće desiti. Mislim da će, bilo koja vlada da dođe, to čuvati.

Jedno od Vaših obećanja na početku mandata bilo je da ćete ispitati sporne privatizacije. Da li sada možete da kažete da nije bilo nekih slučajeva koji su sporni, bar kad je reč o većim kompanijama?
– Bilo je slučajeva koji su se našli pred sudovima, a negde smo se suočili, da ne ulazim dublje u tu stvar, sa nečim što su stečena prava i neispravljive stvari. Bilo je i komplikacija vezanih za pitanja potraživanja i dugovanja, što je dovelo i do sporova između nekoliko zemalja. Verujem da smo na najbolji mogući način raspetljavali te probleme, poštujući uvek ono što nameću zakoni.

Na našem tržištu postoje monopoli. U Beogradu je to „Delta”. Šta vlada tu može da uradi? Da li moćni ljudi, koji poseduju ogromne kapitale, pokušavaju da utiču na političke faktore? Utisak je da utiču.
– Kada je reč o Vladi Srbije uveren sam ne samo da on nije suštinski, već da na politiku vlade i njene odluke takav uticaj uopšte ne postoji. Od strane vlade nema povlašćenih kada je reč o vlasnicima velikih firmi, o bogatim ljudima i tajkunima. S druge strane, u svakom društvu imate neprestanu borbu uticaja, tako da to sigurno postoji i kod nas, kao što postoji uticaj svakog građanina koji može da utiče na politiku vlade svojim glasom.

Postoji pomalo neprijatan osećaj da je Bogoljub Karić jedini od tajkuna koji je „pao” i to kad je direktno ušao u politiku, posle optužbi za kupovinu poslaničkih mandata. To podseća na Putinov model.
– Potrebno je vreme da se sve sagleda, ali kada je reč o „Mobtelu” najčvršći dokaz da se na tome radilo od samog početka jeste da je vlada, uveliko pre nego što se otvorio slučaj Karić, pokušala da preko komisije utvrdi pravu vlasničku strukturu. S tim smo počeli. Na isti način nam se zameraju i udari na pojedine mafije. Međutim, za takav obračun sa organizovanim kriminalom i mafijom bilo nam je potrebno vreme da se sve ozbiljno i valjano pripremi. Naprosto, za pravi obračun sa kriminalom potrebno je vreme. Vi ne možete udariti na sve te mafije istovremeno i u nekoliko dana.

Kako objašnjavate da mnogi ključni učesnici tih afera, neki se pominju čak kao vođe tog nezakonitog posla, još nisu u domašaju zakona?
– I tu je potrebno neko vreme. Ima mnogo onih, i u zemljama koje imaju stabilnije institucije, jače pravosuđe, koji su izmicali zakonu čak i decenijama. Takvi slučajevi postoje. Ni ovde ne može biti bitno drugačije ali to je prosto počelo i mislim da ovaj udarac, koji ima izuzetan značaj, a koji je nanet mafiji, neće stati.

Ipak, da ste Vi sada u opoziciji i da u izbornoj godini krenu hapšenja ljudi koji su optuženi za organizovani kriminal, da li bi Vama to izgledalo kao slučajnost?
– Mnogo toga je počelo i ranije. Najveći deo tih slučajeva je otvoren pre nego što smo znali kada će tačno biti izbori. To je prva stvar koju treba imati na umu, a druga je, da se poslužimo onom narodnom – bolje ikada nego nikada. A iza toga odmah se postavlja pitanje – a zašto to neko pre nije uradio. Nije to tako jednostavno. Nama bi sigurno bilo lakše da je to pokrenuto ranije, kao što će nekome sutra biti lakše, jer smo to mi uradili.

Jeste li zadovoljni sadašnjim radom službi bezbednosti kad je reč o saradnji s Haškim tribunalom?
– Ovim što je urađeno u proteklih nekoliko meseci od kada su taj posao koordinirali specijalni tužilac za ratne zločine Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta Ljajić – jesam. Postignuta je koordinacija i Brisel je to uočio. Sa druge strane, ne treba se zavaravati. Postoji i u našem susedstvu država u kojoj se takođe traga za jednim brojem optuženih za ratne zločine, u kojima je svekoliko prisustvo raznoraznih vojski i obaveštajnih službi, pa ništa nisu uradili. Kao što ste videli u izveštajima Karle del Ponte, ona se osvrnula i na nesaradnju tih službi. Najdiskretnija je bila, moram reći, kada se radi o službama Unmika i Kfora. To je rekla „izdaleka”, u pola glasa, da se ne čuje, ali, prosto, to je odgovornost koju i drugi dele. Nije samo reč o nama.

A Kosovo? Vreme tu igra naročito bitnu ulogu.
– Mi vreme, kada je reč o Kosovu, nismo pominjali – pominjala je međunarodna zajednica, njeni najmoćniji činioci. Čini mi se da oni imaju problem sa vremenom, da su oni postavili te rokove. Pokazalo se da se u tim rokovima stvari ne mogu rešavati i mislim da je to jedan od prvih rezultata jedne zaista snažne diplomatske akcije koju su vodili svi u Srbiji, ceo pregovarački tim, i vlada, i predsednik, i koordinatori pregovaračkog tima, i Skupština.

Za mene je zaista iznenađujuće koliko su se stvari promenile za samo godinu dana. Jedan od naših američkih poznanika koji ima više sluha za ovu stvar povremeno je govorio svojim kolegama u Vašingtonu: pomenuli ste 2006. godinu – opekli ste se. Sada je bolje da ne spominjete priču o rokovima u 2007. godini. Ne kažem to zbog toga što je neka naša namera da stvari odugovlačimo, da kupujemo vreme, nego zato što je to prosto tako.

Godina 2006. protraćena je godina što se tiče pregovora. Ono što se dešavalo u Beču više liči na pozorišnu predstavu nego na pregovore. Međunarodni pregovarač Marti Ahtisari se pojavljivao na početku sastanaka, a posle toga ih je prepuštao savetnicima i toga je bilo nebrojano mnogo. Namera je u jednom trenutku bila, posle tog čuvenog sastanka na vrhu 24. jula, da počne jedna serija sastanaka u avgustu, svakog drugog dana. Ali, od svega toga nije bilo ništa. Jedino što smo dobili u avgustu je nešto što je uveliko kompromitovalo Ahtisarija kao pregovarača, a to je njegova izjava da su Srbi kao narod krivi.

Da li očekujete dalje direktne razgovore sa Albancima posle objavljivanja Ahtisarijevog predloga?
– Pošto ih do sada nije bilo, bilo bi logično da do njih i dođe. Međutim, sve ono što je logično demantuje se jednostavno u Ahtisarijevom pristupu pregovorima. Videćemo. Ono što znam jeste da postoji Povelja UN i jasno pravilo o teritorijalnom integritetu i suverenitetu postojećih država, da je apsolutna besmislica da je Kosovo izuzetan slučaj. Svaki slučaj je poseban, ali međunarodno pravo i postoji da bi svaki poseban slučaj bio podveden pod opštu normu. Dakle, ti inventivni umovi koji su saopštili da je Kosovo izuzetak, pa na njega neće primeniti Povelju UN, treba to da objasne. Međutim, niko od njih nije to objasnio. Koliko vidim, nema saglasnosti u Kontakt grupi da je Kosovo izuzetak. A ni među stalnim članicama Saveta bezbednosti. Onda se vraćamo na to da je potrebno tražiti rešenje u okviru nečega što je međunarodno pravo, i to će biti lakše. Razgovarajući poslednji put sa Frenkom Viznerom u Beogradu, ja sam mu upravo to rekao. Mislim da je lako doći do rešenja ukoliko se držimo međunarodnog prava, a ukoliko ga kršimo stvaramo samo dublji i veći problem.

Verujete li da će stav Rusije ostati kakav je sada?

– U to sam zaista uveren. Da ne obrazlažem zašto je to tako, ali na osnovu onoga što znam i onoga što mogu pretpostaviti, mislim da u ruskom stavu neće biti nikakve promene i da je taj principijelan stav sada nešto što je konstantno. Mislim da će rešenje za Kosovo morati da se traži u okviru kompromisa kakvih na ovom području ima. Jedna zemlja je postojala, raspala se, pojavilo se mnogo originalnih rešenja. Dejtonski sporazum je vrlo neobičan, Ohridski sporazum takođe. Za autonomiju Kosova i Metohije treba naći rešenje koje mora da bude održivo, naravno unutar države Srbije.

------------------------------------------------------------------------

Nisam znao da se Mladić krio u vojnim objektima 2002.

Na poslednjoj konferenciji za novinare, povodom hiljadu dana rada vlade, rekli ste da bi saradnja sa Haškim tribunalom bila lakše rešena da je iz Brisela stigla ohrabrujuća poruka umesto one koja je stigla – prekid pregovora. Da li to znači da bi Ratko Mladić bio u Hagu?
– Mislim da bi bila drugačija atmosfera. Prosto, za svaki posao sa kojim smo suočeni, ukoliko postoji neka vrsta ohrabrenja, neka vrsta podsticaja, onda se u to ide lakše. U tom slučaju, opet i oni drugi koji se tome odupiru jednostavno bivaju obeshrabreni.

Vaš savetnik Vladeta Janković kaže da neki zapadni krugovi vrše pritisak na Vas da se pojavite na nacionalnoj televiziji i da kažete da će Ratko Mladić biti uhapšen.
– Ja sam to sam uradio. Uradio sam to više puta, ponovio sam, naročito na jednoj konferenciji za novinare, a i nekoliko puta posle toga, a zatim smo dokumentaciju o tome sa sajta vlade na engleskom jeziku dostavili onima koji tvrde da to nije rečeno. Ja jesam to govorio. Govorio sam našim rečnikom o tome da je potrebno da se saradnja privede kraju, da se Mladić locira, privede i izruči Haškom tribunalu. Ali, po meni, rešenje nije u nečemu što treba izgovoriti i šta će neko reći.

Čini se da je problem to što nije izgovorena reč uhapsiti.
– Jeste, zato što je „privesti” izraz koji se koristi u našem zakonodavstvu. Stvar je i pravne i opšte tradicije. U drugim zemljama, recimo, imate poster na kome piše „wanted” i tako se sve rešava. Kod nas je, međutim, drugačije.

Jedan deo političkih stranaka i nevladinih organizacija Vas označava kao krivca što je pitanje Ratka Mladića i dalje prepreka za priključivanje EU. Da li lično osećate odgovornost za period kada ste bili predsednik SRJ, i sada kada ste na čelu vlade, što Ratko Mladić nije u Hagu?
– Ranije, kada sam bio predsednik Jugoslavije, to pitanje jednostavno bilo je nerešivo dok nije donet Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Zakon je donet početkom aprila 2002. Pre toga nije bilo pravnog osnova. Pre toga se nije moglo ništa raditi. Zatim, moram reći, stvari su vrlo brzo počele da dobijaju drugi tok, počeli su pregovori o nečemu što se kasnije transformisalo od SRJ u državnu zajednicu, zatim su počeli pregovori sa Briselom, došla su dva kruga predsedničkih izbora... Prosto, takav je bio sled događaja.

Prema izveštaju Vojnobezbednosne agencije, Mladić je boravio u objektima Vojske do 1. juna 2002. godine, što se moglo čuti i na suđenju Mladićevim „jatacima”, kad je zakon već bio na snazi. Pukovnik VBA je nedavno svedočio da je tada lično ispratio Mladića iz kasarne, a zatim izvestio šefa VBA generala Acu Tomića o tome. Zar po tom zakonu nije trebalo da ga uhapsi, a ne da ga prati iz objekta?
– To će se sve razjasniti u sudskom postupku. Nema razloga da nekome verujemo unapred, ili da sumnjamo u bilo čiju reč. Prosto, stvari treba utvrditi. I kada je reč o Ratku Mladiću sigurno je da su se stvari potpuno promenile posle donošenja zakona i raspisivanja poternice. Na kraju krajeva, jeste tačno – nije tačno, pominjana su i neka ranija pojavljivanja Ratka Mladića na nekim utakmicama, svadbama itd. Za nas je važno da je taj zakon donet 2002. godine, za nas je važno da se ta stvar privede kraju zbog pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i to je obaveza koja je preostala nezavisno od sporazuma. Činjeno je sve da dođe do toga, postoji čitava dokumentacija koju je napravio tim za sprovođenje akcionog plana i to je to. Sve drugo je skretanje pažnje sa prave teme i sve drugo nas neće dovesti do rešenja ove stvari. Rešenje nije u tome šta je bilo 2001, ili 2000. itd. već u onome što je danas. Tu se zaista mnogo čini i opet se vraćam na to da je bilo više razumevanja, da pregovori nisu prekinuti, čini mi se da bi ukupna atmosfera bila povoljnija za konačan završetak saradnje.

Da li ste Vi tada kao predsednik Vrhovnog saveta odbrane imali neka saznanja da se Mladić krije u vojnim objektima?
– Ne.

A da li ste posle o tome razgovarali sa Acom Tomićem?
– Nisam. Ovde nam istorija neće pomoći, ona može da razjasni neke pravne nedoumice. Ovde nam istorija, nedavna istorija, ništa ne rešava. Rešava ono što se radi sada.

------------------------------------------------------------------------

Nećemo menjati državotvornu politiku

Vi imate pretenzije da vodite vladu i u idućem periodu. Istraživanja pokazuju da nijedna lista neće biti u stanju da osvoji većinu i da formira vladu. Da li možete da kažete ko su Vam najbliži koalicioni partneri?
– Mislim da će na to pitanje moći da se odgovori tek posle izbora. I nikada ranije nisam odgovarao na njega pre izbora. Posle izbora će morati ozbiljno da se razgovara o traženju rešenja za sve ove poslove koji su započeti. Govorimo o Kosovu, o pregovorima o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju... Prosto, mi ćemo morati da dođemo do jednog koalicionog sporazuma koji, uz to, neće biti sporazum o podeli mesta u vladi, već će u prvom redu biti jedan politički dogovor o daljem pravcu razvoja. To smo imali i 2004. godine.

U svakom slučaju, mi našu državotvornu politiku nećemo menjati, u to budite sigurni. Nas možete videti u saradnji sa nekim, ili ne videti u saradnji sa nekim drugim, ali ovo je politika koja je vođena isuviše dugo da bi se menjala.