SUBOTICA – Norbert je punih dvanaest godina, kroz osnovnu i srednju školu, dva puta nedeljno učio srpski jezik kao nematernji, ali kada je upisao građevinski fakultet shvatio je da, osim nekoliko fraza za svakodnevnu upotrebu, ne vlada jezikom na kome treba da polaže ispite. Sada je upisao kurs srpskog i s dodatnom motivacijom ubrzano savladava osnove jezika s kojim je u svakodnevnom kontaktu.

Generacije dece znaju da niko iz razreda u kojima je nastavni jezik mađarski nije naučio srpski na času, i obrnuto – dok je mađarski jezik bio obavezan u odeljenjima sa srpskim kao nastavnim jezikom, niko mađarski nije naučio u školi. Mada žive u okruženju gde se u gotovo svakoj prodavnici obraćaju sa „izvolite” – „tessek”, ispostavilo se da se drugi jezik sredine savladava isključivo u porodici, ukoliko ima sluha za tu potrebu, ili kroz igru sa vršnjacima. Zato obavezna dva časa sedmično kroz 12 godina školovanja predstavljaju uglavnom trošenje vremena, energije i novca i nastavnika i učenika, bez efekta.

Svi profesori osam srednjih škola u Subotici ocenjuju da udžbenici ne odgovaraju potrebama učenika, takođe, svi kažu da đacima nedostaju govorne vežbe, a više od 70 odsto profesora smatra da gramatika nije obrađena na način koji odgovara uzrastu učenika. Gotovo identično je i u 22 osnovne škole, gde skoro 92 odsto profesora kaže da im nedostaju govorne vežbe, a blizu 90 odsto njih smatra da izbor tekstova nije odgovarajući, dok svi do jednog smatraju da udžbenici ne odgovaraju potrebama učenika. Sličan stav imaju i učenici.

Do ovih, po nastavne planove i programe i upotrebljivost udžbenika, katastrofalnih podataka nije došla neka zvanična, državna institucija zabrinuta za kvalitet nastave, već profesori kojima je dozlogrdilo da se međusobno jedni drugima jadaju na teškoće u nastavi.

Mr Đorđe Sabo, profesor srpskog jezika u Ekonomskoj srednjoj školi, kao i njegove kolege mr Dragana Francišković sa Učiteljskog fakulteta, Aleksandar Slavov iz Gimnazije i mr Jadranka Kojić, iz Tehničke škole, sproveli su ovo istraživanje u nameri da pokrenu promenu nastavnog plana i programa, pa i izradu novih udžbenika. Oni su, zajedno sa srednjoškolskim profesorima Monikom Poljvaš i Aleksandrom Dognarom, sačinili i prvu idejnu strukturu mogućeg nastavnog plana za učenje srpskog kao nematernjeg jezika, uvodeći više govornih vežbi kroz situacione tekstove, zalažući se za paralelno učenje gramatike kroz tekstove, dok je izbor tekstova bitno izmenjen.

– Književni tekstovi su u velikoj meri neodgovarajući, na primer delo Ive Andrića upoznaju kroz „Priču o kmetu Simanu” koja vrvi od turcizama, koje treba objašnjavati i učenicima kojima je srpski maternji jezik. Program je zastareo, neprilagođen uzrastu, sa izborom tekstova koji je i po svojoj ideološkoj sadržini odavno prevaziđen – objašnjava mr Sabo. Međutim, takvi udžbenici se još ne povlače iz nastave, ali umesto volje za savladavanje jezika, oni na učenike deluju gotovo odbojno, pogotovo u poređenju sa, recimo, udžbenicima engleskog jezika koji „traže” aktivnog učenika.

Gotovo istovremeno kada su subotički profesori formulisali svoju inicijativu za promenu nastavnog plana za učenje srpskog kao nematernjeg jezika, početkom decembra u Izvršnom veću Vojvodine održana je konferencija na temu „Unapređivanje dvojezičnosti i interkulturalnosti kod dece u Vojvodini”. Interesantno je da su, osim profesora iz Vojvodine, prisustvovali i predstavnici škola iz Novog Pazara, Bujanovca i Bosilegrada u kojima se takođe uči srpski kao nematernji. Konferenciju je organizovao Pedagoški zavod Vojvodine, uz podršku Misije OEBS-a u Vojvodini. Konferencija je dala zadatak osnovnim i srednjim školama da svoje primedbe i iskustva proslede PIV-u. Za to vreme četvoro subotičkih profesora se nada da će njihov predlog za promenu nastavnog plana moći da dobije podršku u pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje.
– Osim potrebe da se vodi računa o uzrastu dece, i tome prilagode tekstovi i gramatika, postoje i neke „spoljni” činioci koje treba uzeti u obzir, jer nije isto ako se srpski uči u sredini koja je gotovo čisto mađarska, ili u izrazito nacionalno mešovitoj sredini. Naš predlog bi kroz situacione tekstove i govorne vežbe uvažavao i te razlike – kaže mr Sabo. Ovaj profesor ističe da obično atmosfera u porodici utiče na to kako se prima učenje drugog jezika sredine, ali i da je primetno da društvo ovim mora ozbiljnije da se pozabavi. Činjenica da je Misija OEBS-a bila pokrovitelj konferencije u Novom Sadu govori tome u prilog.

Ostale vestiArhiva