Vesti
Politika
Cezar vezanih ruku31.12.2006. 16:00
Izvor: Politika
Iran kao ozbiljan svetski problem u 2006. i 2007.
Bliski istok je i ove godine dominirao svetskim zbivanjima. Ubilački irački haos, razorni rat Izraela i Hezbolaha u Libanu, palestinska drama. Iran je priča za sebe. Vašington optužuje Teheran da pokušava da napravi atomsku bombu. Da li će SAD otvoriti još jedan front? Boško Jakšić i Miroslav Lazanski, ugledni komentatori „Politike” koji su dosta vremena proveli po vrućem pesku regiona – često ga različito tumačeći – daju svoje vizije za 2007. godinu.--------------------------------------------------------------------------
Kada je marta 2003. kretao u rat protiv Iraka, Džordž V. Buš ni u najgorim košmarnim snovima nije mogao da predvidi da će ta njegova avantura za posledicu imati pretvaranje Irana u ozbiljnu regionalnu silu.
Cezar novog doba slavodobitnički je proglasio mesopotamsku pobedu pogledujući ka iranskoj visiji. Računao je da će ulaskom u Bagdad marinskim centurionima otvoriti vrata za napredovanje prema još dve prestonice „osovine zla”: Teheranu i Damasku. Kako je sve više tonuo u irački glib, sve više je pretio.
Ima li Buš želju da napadne Iran? Ima. Avanturista sa vizijom je uveren da bi time osvetio sve svoje prethodnike kojima je gubitak Persije kost u grlu od vremena islamske revolucije 1979. i da bi kompletirao strateška i petrolejska osvajanja.
Ima li Buš snage da napadne Iran? Ima. Kao vrhovni komandant mogao bi da naredi da se, mimo vojnika koji kao glineni golubovi ginu po Avganistanu i Iraku, u region prebaci još ljudstva i ratnog materijala.
Da li je Buš u poziciji da napadne Iran? Nije. Takvo ludilo ne dopuštaju mu dva postojeća fronta, ali i više američka javnost koja ga je zbog želje za ratovanjem kaznila na dopunskim izborima za Kongres vezujući mu ruke u preostalom delu mandata.
Ako neće Amerikanci, da li bi to u ime globalnog američkog i sopstvenog bezbednosnog interesa mogli da urade Izraelci, o čemu se često spekuliše i podseća na izraelsko bombardovanje iračkog nuklearnog reaktora Ozirak?
Iran je u mnogo povoljnijoj poziciji nego Irak 1981. Teheran ima – libanske Hezbolahe. Šiitska milicija mogla bi u slučaju izraelskog napada odmah da bude aktivirana. Izraelska armija, koja je juna 1967. za šest dana potukla vojske četiri arapske države, tokom letošnjeg rata ni za mesec dana nije uspela da pobedi Hezbolahe. Iranci računaju da je to faktor uzvraćanja Izraelaca.
Pošto je sve jasnije da od vojnog obračuna nema ništa, Bušu je trebalo nešto ponuditi. Tako se došlo do sankcija UN. Bez obzira na ublažavanja teksta koje je isposlovala Rusija, sankcije su diplomatski uspeh Vašingtona, tim veći jer Amerikanci dugo traže da se Islamska Republika kazni – uprkos tvrđenjima iz SAD da CIA nema nikakve opipljive dokaze o iranskoj nuklearnoj bombi.
Deo problema sa Iranom je u tome što se Zapad gotovo tri decenije bavio verskim, fundamentalističkim aspektima Islamske Republike zaboravljajući da je revolucija ajatolaha Homeinija bila svojevrsna deklaracija nezavisnosti Irana od SAD i Britanije.
Držeći se takve politike, Iran je postao regionalna sila. Dosegnuo je visoke nivoe moći i uticaja zahvaljujući različitim faktorima: dramatičan rast cena nafte napunio je državnu kasu, Buš im je uklonio lokalnog rivala u Bagdadu, a kasniji irački izbori su na vlast u Iraku doveli šiite koji u Teheranu vide najbližeg partnera.
Odgovarajući na sankcije, iranski predsednik, posvećeni fundamentalista Mahmud Ahmadinežad, pokazao je da je spreman da ide na zaoštravanja, pa bila ona i dramatična kao u vremenima njegovog ideološkog mentora Homeinija. Dokument Saveta bezbednosti nazvao je „parčetom pocepanog papira” i odmah odlučio da se ubrza instaliranje 3.000 centrifuga za obogaćivanje uranijuma.
Ahmadinežad može da bude osporavan, ali ne i ignorisan. Guranje u izolaciju po pravilu podrazumeva radikalizaciju. Verujem da su sankcije kontraproduktivne. Zasad ograničene u dometu, teško da Iranu mogu da naude. Da sve bude gore, ukoliko nuklearni gambit Teherana zaista ima vojnu dimenziju, tek sada će moći da je ostvaruje. Ostaje bez međunarodne kontrole. Komponente nuklearne tehnologije su omiljena ponuda svetskih švercera.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Vulin na konferencijij u Minsku: Treba nam…
- 23/10 Tusk i Micotakis na večeri kod Vučića
- 19/10 Vučić priredio večeru za kralja Esvatinija…
- 18/10 Kralj Esvatinija u poseti Srbiji od 19. do…
- 17/10 Orlić uručio Vučiću Zlatnu medalju za zasluge…
- 15/10 Sindikat Kontrole letenja SMATSA: Naši zahtevi…
- 14/10 Sastanak ministara odbrane Srbije i Slovačke
- 11/10 Vesić:Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje…
- 10/10 Završeno glasanje: Vlast odbila da usvoji…
- 07/10 Vučević: Potpisan memorandum za gradnju zajedničkog…
- 06/10 Ana Brnabić: Litijum važna tema, predlog…
- 05/10 Čadež: Sporazum sa UAE plod dobrih odnosa…
- 04/10 „Otkazao bih sve sastanke da su me zvali…
- 02/10 Opozicija nije za trajnu zabranu istraživanja…
- 01/10 Vučić se u Ženevi sastao sa državnim sekretarom…
- 30/09 Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta…
- 28/09 „Stop kopanju litijuma“: Završena jednočasovna…
- 27/09 Vučić iz Njujorka
- 26/09 Mali: U rebalansu veća izdvajanja za nauku
- 25/09 Žiofre: Civilno društvo, mediji i vladavina…
- 24/09 U Njujorku počinje generalna debata u GS…
- 23/09 Dodik: Izuzetno značajno obraćanje predsednika…
- 22/09 Đurić uoči početka Samita o budućnosti: Srbija…
- 20/09 Vučić: Ministri na Vladi podržali predlog…