Godinu 2006. u srpskom pravosuđu obeležili su borba protiv korupcije, hapšenja sudija, biznismena, advokata i policajaca i otvaranje istraga protiv više desetina članova kriminalnih grupa poznatih kao „stečajna”, „duvanska”, „drumska”, „carinska” i „saobraćajna” mafija. Pored toga, ubijen je jedan svedok saradnik, drugi je bezmalo postao javna ličnost, dok je treći prvi put javno svedočio u trenutno najznačajnijem sudskom procesu, na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Sud za organizovani kriminal prvi put u našoj istoriji poslao je u zatvor jednog sudiju Vrhovnog suda Srbije. Istrage privrednog kriminala, raznih prevara, korupcije i zloupotreba kao da postepeno zamenjuju slučajeve nasilja – ubistva i razbojništva. Dešavanja u zdanju u Ustaničkoj ulici, gde se tuži i sudi za organizovani kriminal, sve češće su vesti dana. Sudeći po medijskoj pažnji, najvažniji događaj koji se pred beogradskim Specijalnim sudom desio u godini za nama bilo je svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija.

Lisice za Kljajevića

U aprilu je saopšteno da je država stala na put „stečajnoj mafiji” koja je u crno zavila mnoge srpske gigante. Na televiziji je prikazano hapšenje predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića. Protiv ove grupe podignuta je optužnica, najveća ikad napisana u Srbiji.

Mesec dana kasnije, u maju, presečen je još jedan kriminalni lanac koji je godinama uspešno funkcionisao, puneći džepove svojim „karikama”. Pripadnici „drumske mafije”, njih 60, konačno su dolijali, a raskrinkana je i kompjuterska prevara sa duplim karticama koja je omogućavala da u privatnim džepovima završi najmanje pet miliona evra od putarina.

Beograđani, naviknuti na saobraćajne gužve iz raznoraznih razloga, u februaru su bili svedoci neobičnog „spektakla”. Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, optuženi za ubistvo Đinđića, a sa njima i manje poznati Dušan Krsmanović, dovedeni su u centar grada, u dvorište Vlade Srbije, da bi se obavila dodatna balistička ispitivanja.

Prethodna godina ostaće upamćena i po prvom svedočenju stranih veštaka pred nekim srpskim sudom. Veštak Instituta za kriminalistiku iz Vizbadena u Nemačkoj potvrdio je video linkom da je premijer Đinđić ubijen, a Milan Veruović ranjen baš onako kako se tvrdi u optužnici – sa dva hica ispaljena iz pravca Ulice admirala Geprata.

Velike kadrovske promene

Specijalni sud osudio je u julu na osam godina zatvora Ljubomira Vučkovića, sudiju Vrhovnog suda Srbije. Sudija Vučković ukaljao je čast i dostojanstvo tog suda i svih sudija, rekla je u obrazloženju odluke veća sudija Radmila Dragičević Dičić. Vučković je označen kao sudija koji je za mito pokušao da izdejstvuje ukidanje presude kruševačkom kriminalcu Zoranu Jotiću.

Građani Srbije, a posebno mediji, s nestrpljenjem su odbrojavali jesenje dane, očekujući ispunjenje obećanja specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića da će na jesen biti značajnih pomaka u istrazi ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Najavljene su dve mogućnosti – prvo, otvaranje krivičnog postupka protiv osumnjičenih i drugo, skidanje oznake službene tajne i obaveštavanje javnosti o razlozima zbog čega slučaj ne može da bude rešen. Kada je u decembru saopšteno da je slučaj predat sudu, kako bi se obavila rekonstrukcija i saslušali svedoci, nije na prvi pogled bilo jasno da do hapšenja krivaca i njihovog izvođenja pred sud ima još dosta posla za pravosuđe.

Uporedo sa medijskim napisima o otvaranjima novih slučajeva i hapšenjima ljudi iz raznih sfera javnog života, u žižu javnosti dospevale su i kadrovske promene u pravosuđu. Tokom leta mediji su se bavili razlozima zbog čega Specijalno tužilaštvo napuštaju beogradski kadrovi i zašto šef tog tužilaštva nije produžio mandate Mioljubu Vitoroviću i Aleksandru Milosavljeviću. Treći tužilac koji je napustio to tužilaštvo Nebojša Marković otišao je sam, kada se približio kraj njegovom mandatu, verovatno sluteći da produženja neće biti.

Krajem leta je kao bomba odjeknula vest da se iz procesa za ubistvo Đinđića u samoj završnici povukao predsedavajući sudija Marko Kljajević, čiji je brat uhapšeni predsednik Trgovinskog suda. U intervjuu jednom listu rekao je da je nije mogao da sudi slobodno. Zatim je saopštio da će postati advokat i da će braniti brata Gorana Kljajevića. Na njegovo mesto došla je sudija Nata Mesarović, koja je do tada bila član veća i sedela sa Kljajevićeve desne strane. Slučaj „Đinđić” pred kraj treće godine suđenja kreće ispočetka, ali ubrzanim tempom. Srbija s nestrpljenjem čeka presudu.

--------------------------------------------------------------------------

Slučaj „Ibarska”, treći put

Vrhovni sud Srbije je tokom 2006. godine potvrdio presudu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, za šta su u Specijalnom sudu na kazne od 15 do 40 godina osuđeni Rade Marković, Milorad Ulemek Legija i pripadnici zloglasne JSO. Taj sud ukinuo je presudu za slučaj „Ibarska magistrala”, naloživši da se sudi treći put. I proces za ratni zločin nad hrvatskim zarobljenicima na „Ovčari” kod Vukovara sudiće se još jednom, jer je najviša sudska instanca smatrala da je u prvom postupku bilo propusta.

Ostale vestiArhiva