Prema broju zatvorenika na 100.000 stanovnika, po podacima Međunarodnog centra za zatvorske studije iz Londona, Srbija je nesumnjivo „kvalitetnija” od Sjedinjenih Američkih Država, Ruske Federacije, Kine i Engleske. U srpskim zatvorima se, prema podacima Ministarstva pravde, nalazi oko 8.500 „stanovnika”, a prema poslednjem popisu iz 2002. godine u Srbiji bez Kosmeta živi 7.498.001 stanovnik. Računica kaže da u našoj zemlji ima 113 zatvorenika na 100.000 stanovnika.

Podaci Međunarodnog centra za zatvorske studije, koje je nedavno preneo Bi-Bi-Si, govore da Sjedinjene Američke Države imaju ukupno 2.135.901 zatvorenika, odnosno 724 osobe u zatvorima na 100.000 stanovnika. U Rusiji ih je 581, u Ukrajini 364, Južnoj Africi 344, Engleskoj i Velsu 143, a u Kini 118.

Nigerija prednjači

S druge strane, najmanje zatvorenika u odnosu na broj žitelja ima Nigerija, slede je Indija, Japan, Turska i Severna Irska. To je donekle i razumljivo, pogotovo ako se ima u vidu da u Nigeriji važe rigorozni šerijatski zakoni, da turski zatvori slove za najrepresivnije na svetu, da se u Severnoj Irskoj godinama vodila borba za otcepljenje od Velike Britanije pa je više ljudi poginulo u sukobima nego što ih je dospelo iza rešetaka, dok je Japan zemlja sa najvećim privrednim rastom, što utiče na stopu kriminala.

Dakle, po ovom istraživanju ispada da zemlja u kojoj važe šerijatski zakoni i u kojoj se žene kamenuju do smrti zbog preljube ima više uspeha u prevenciji kriminala nego, recimo, SAD.

Prema podacima Ministarstva pravde, u Srbiji je početkom 2001. godine u zatvorima bilo oko 5.500 ljudi, a do kraja 2005. godine taj broj popeo se na 8.000, odnosno 8.500 u 2006. Trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da taj podatak varira, broj zatvorenika pada za 100, 200 ili raste za toliko. Generalno, broj zatvorenika ima tendenciju povećavanja u poslednjih pet godina, a čini se da će se tako i nastaviti.

Ono što posebno brine većinu zemalja, uključujući i Srbiju, jesu zatvorski kapaciteti. Međunarodni centar za zatvorske studije iz Londona napominje da prepunjenost zatvora može da bude ozbiljan problem. Prema njegovim podacima, popunjenost zatvora u Americi je 107,6 odsto, u Indiji 140, u Engleskoj 108... Prema istom izvoru, najveću popunjenost zatvora ima Kenija (343,7 odsto). U zatvorima u ovoj zemlji nalazi se ukupno 55.000 pritvorenika.

Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman zatvorenika Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, kaže za „Politiku” da, kada bi sva pravila o smeštaju bila ispoštovana, Srbija bi realno imala prostor za smeštaj pet hiljada osuđenika u svojih 28 zatvora.

– To je nešto čega ljudi nisu svesni. Imamo 8.000 osuđenika i još 1.000 presuda i preostaju nam dve opcije – da izvršimo presudu suda ili ne, bez obzira na to da li ima kapaciteta za njihov smeštaj – kaže Joka.

Evropske norme, dodaje naš sagovornik, propisuju osam kvadratnih metara prostora po zatvoreniku. To su, kaže on, idealne norme za čije ispunjenje treba mnogo novca.

– Kada bi se za ispunjenje tih uslova uložio novac, svi bi pitali šta je sa školama i bolnicama. Trebalo bi razmisliti i o realnosti, a to je da ima četvoročlanih porodica koje žive u stanovima od po 30 kvadrata što sigurno ne zadovoljava minimum životnih uslova – napominje Joka.

Joka navodi primer Amerike, u kojoj je prihvaćen sistem izgradnje modularnih zatvora: izlivaju se ćelije, prave „kockice” i slažu.

Različiti tretmani

Ocenu o tome koja država ima bolje zatvorske uslove i kakve pogodnosti daje zatvorenicima veoma je teško dati. Neke zemlje imaju fantastične uslove u zatvorima, ali ne daju nikakve pogodnosti osuđenicima. S druge strane, uglavnom siromašnije države imaju loše uslove smeštaja pritvorenika, ali zato više polažu na socijalnu integraciju. Joka kaže da naš zatvorski sistem ne krase fantastični uslovi, ali se zato mnogo polaže na resocijalizaciju zatvorenika.

– Neki zatvori imaju odlične uslove, ali zato se u njima beleži veliki broj samoubistava i samopovređivanja. Paradoksalno suprotan podatak je da u zemljama gde su loši uslovi smeštaja, ali bolji socijalni programi, ima manje samoubistava i samopovređivanja. Zatim, postoje zemlje koje su tradicionalno represivne i one koje su civilizacijski liberalnije i drugačije se odnose prema zatvorenicima. Recimo, neko ko za sitnu krađu odgovara u Bugarskoj, Rumuniji i Rusiji trpi veću torturu i ima mnogo gore uslove nego neko ko odgovara za razbojništvo u Švedskoj, Finskoj ili Norveškoj – objašnjava Joka.

„Politikin” sagovornik objašnjava da osuđeni imaju sva prava koja bi mogli da uživaju da su na slobodi. To su pravo na obrazovanje, školovanje, zdravstvenu zaštitu, glasanje, veroispovest. Dakle, apsolutno sve što nije u suprotnosti sa lišenjem slobode. Tako, skoro polovina osuđeničke populacije ima pravo odlaska kući za vikend i rada van zatvora, što je naprednije nego u nekim sistemima koji imaju bolje uslove u zatvoru, ali su represivniji u ograničavanju sloboda zatvorenika. Primera radi, našim osuđenicima se dozvoljava kontakt sa suprugama, dok, recimo, u Velikoj Britaniji toga nema.

Prema mišljenju Joke, razvoj društvenog sistema ide paralelno sa razvojem sistema izvršenja kazni. Osim toga, o životnim uslovima slobodnog stanovništva dovoljno govori struktura zatvorenika.

– Kriminal i patologija ne miruju, broj osuđenika raste. Međutim, pre dvadeset godina retko koji osuđenik nije imao završenu srednju školu, jer je takav bio sistem obrazovanja, a sada ogroman broj njih ima samo elementarna znanja iz pisanja i računanja. Zatim, tri četvrtine zatvorenika ima između 23 i 35 godina, ali je loše to što se poslednjih godina njihova starosna struktura pomera naniže. Uporedo sa tim, struktura krivičnih dela se pomera ka sve težim, dok polovina zatvorske populacije ima iskustvo sa drogom. Dakle, sve je više mlađih zatvorenika i počinilaca težih krivičnih dela, što svakako ukazuje i na određene društvene probleme – zaključuje Joka.

Ostale vestiArhiva