Demokratska stranka ima više kandidata za premijera, a ko će to biti obavestićemo građane posle Nove godine. Svaki od naših kandidata ima kudikamo bolju političku biografiju i više znanja za posao koji Srbiju čeka od postojećih kandidata, kaže u intervjuu za „Blic“ predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić.

Ko će biti kandidat DS za predsednika vlade?
- Ima ih najmanje pet. Nema potrebe da licitiram imenima i da te ljude dovodim u situaciju da trče neku dramatičnu trku. Doneću tu odluku i saopštiti je u finišu kampanje.

Da li ste i vi među tim kandidatima?
- Ne, ja to neću biti. Ali, kada dođe vreme da se odredi koji državni posao ću obavljati, uvek ću poštovati volju građana.

Vaša ustavna obaveza je da nakon izbora predložite mandatara za sastav vlade. Da li ćete, ukoliko radikali osvoje najveći broj glasova, to ponuditi Tomislavu Nikoliću?
- Mandat za sastavljanje vlade daje se stranci koja ima najveći potencijal da sastavi vladu. Moja ustavna obaveza je da pre toga obavim konsultacije sa nosiocima lista koje su ušle u parlament. Nakon toga procenjujem koja stranka ima najveći koalicioni potencijal da sastavi novu vladu.

Najveći koalicioni potencijal ima DSS, jer može da napravi vladu i sa radikalima i sa DS.
- Ukoliko se Koštuničina stranka do izbora ne izjasni da li ima jednaku distancu prema nama i prema radikalima, onda uopšte ne možemo razgovarati o zajedničkoj vladi. Ako je toj stranci sasvim svejedno da li će formirati vladu sa DS ili sa onima koji su ubijali i podsticali zločine, onda DSS ne može da bude naš koalicioni partner, niti možemo zajedno da gradimo evropsku budućnost Srbije. Građani koji glasaju za narodnjačku koaliciju imaju pravo da znaju da li glasaju za nekoga ko stoji iza Šešeljevog testamenta ili iza evropske budućnosti Srbije.

Ukoliko Koštunica bude insistirao na mestu premijera, i to bude uslov za formiranje demokratske vlade, kako ćete postupiti?
- Nadam se da će DSS poštovati evropske vrednosti koje podrazumevaju da stranka koja je osvojila najveći broj glasova, a to će biti DS, dobije i mandatara. Predviđa se da će DS da osvoji 30 odsto glasova, a narodnjačka koalicija oko 18 odsto. Kakva je logika u tome da oni daju premijera, a ne mi.

Šta će vlada, ukoliko u njoj DS bude imao vodeću ulogu, konkretno preduzeti u vezi sa saradnjom s Hagom?
- Napravićemo povoljnu atmosferu da se ta saradnja završi, za razliku od sadašnje društvene atmosfere za koju šefovi BIA i VBA kažu da nije povoljna. Setimo se perioda kada je emitovan film o „Škorpionima“. Čak su i neki radikali tada govorili da je potrebna saradnja s Hagom. E, to je povoljna atmosfera - da se kaže narodu istina o tome kakvi su ratni zločini izvršeni i ko ih je činio. Do sada se skrivalo ko je i kako vršio zločine.

Da li će se vaša vlada baviti kreiranjem atmosfere, ili će uhapsiti Ratka Mladića?
- Da bi neko bio uhapšen, mora da postoji volja službi koje se bave tim poslom, a da bi ta volja postojala, mora se stvoriti politička klima da to treba da se uradi, a ne da službe deluju u političkom ambijentu u kome se ne zna da li su optuženici heroji ili zločinci. Šefovi službi kalkulišu s tim šta će biti sutra, odnosno kakva će biti nova vlada i da li će ona podsticati izvršavanje naših zakona ili njihovo gaženje. Kada mi budemo vodili vladu, svaka služba će morati da radi svoj posao. To važi i za policiju i za vojsku, ali i za oba obaveštajna sistema - policijski i vojni.

Verujete li da će pregovori sa EU biti nastavljeni ako Mladić ne bude u Hagu?
- Ne verujem. Pregovore je nemoguće nastaviti, a naročito se ne može očekivati potpisivanje sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa EU ukoliko Haški sud ne kaže da je saradnja zadovoljavajuća. S tim što nama niko ne kaže - Mladić je sigurno u Srbiji, već ako nije - vi morate svojim načinom na koji tragate za njim da dokažete da nije. To bi bilo dovoljno.

Da li mislite da treba otvoriti vojna i policijska dosijea kako je to uradio Vuk Drašković u MIP-u?
- Dosijea u tom ministarstvu su beznačajna u odnosu na ona koja postoje u BIA i VBA. Treba, međutim, otvoriti ona dosijea kojim bi se mogli rešavati neki problemi poput ubistva Ćuruvije, ili ona koja se tiču političkih zloupotreba. Ali dosijea koja se tiču bezbednosti države ne smeju biti otvorena, jer ne smemo ugroziti bezbednost zemlje nijednog trenutka. Naša vlada zalagaće se da se precizno i jasno odredi koja dosija moraju biti otvorena. Ne možemo zbog lažnog poimanja slobode otvoriti dosijea čije bi otvaranje ugrozilo bezbednost države. To pitanje nije jednostavno, a samo naivni veruju da se otvaranjem dosijea mogu rešavati problemi.

Kako komentarišete zalaganja da se službe bezbednosti rasformiraju i stvore nove, po ugledu na zemlje Istočne Evrope?
- Ni u jednoj zemlji Istočne Evrope to se nije desilo u potpunosti. Kada sam bio ministar odbrane pred mene se postavilo pitanje da li rasformirati vojnu bezbednosnu službu i krenuti iz početka. Da sam to uradio, ne bih imao nijedan instrument kojim bih se borio protiv kriminala u vojsci, što je jedan od zadataka te službe. Dakle, moj stav je da službe ne treba rasformirati, već ih veoma brzo transformisati.

Kada će Ahtisari da obelodani rešenje za Kosmet? Znate li šta piše u tom dokumentu?
- Ahtisari će doneti odluku onog trenutka kada se sklope interesi svih članica Kontakt grupe. Takve odluke uvek se donose kada se sklope interesi velikih sila, a ne malih država. Inače, ne verujem da je rešenje gotovo, napravljen je grubi nacrt, a uvid u taj nacrt imaju oni koji su odredili da Ahtisari bude posrednik u pregovorima. A nama i Albancima to rešenje biće samo prezentovano. Mislim da bi bilo dobro da se to dogodi nakon formiranja vlade.

Da li bi za našu zemlju bilo prihvatljivo da se donese rezolucija u kojoj se ne bi pominjala ni nezavisnost Kosmeta, ali ni suverenitet Srbije?
- Ne. Bilo bi jako opasno ako bi se pojavio dokument koji relativizuje Rezoluciju 1244 kojom je definisano da suverenitet nad Kosmetom ima Srbija. Odluke Kontakt grupe, predlog Martija Ahtisarija; ili rezolucija Saveta bezbednosti ne mora da definiše budući status, ali može da bude deo konačne definicije. Tokom pregovaračkog procesa imali smo snažnu diplomatsku inicijativu, ona u punoj meri traje još uvek, i neki pozitivni pomaci su vidljivi. Nažalost, stav većine članica Kontakt grupe i Saveta bezbednosti bliži je rešenju koje podrazumeva nezavisnost i nije nemoguće nametanje rešenja. Mi nastavljamo da argumentujemo činjenicu da bi takvo rešenje bilo destabilizirajuće za čitav region, ali i za neke druge zemlje u svetu.

Šta ćete kao predsednik države preduzeti ukoliko Savet bezbednosti donese odluku o nezavisnosti?
- Država Srbija će nastaviti pravnu i diplomatsku borbu. U tom smislu i predsednik Srbije i sve druge državne institucije imaju jedinstven stav. Nećemo ratovati, nećemo zemlju uvesti u nova stradanja i razaranja kako to ovih dana predlažu upravo oni koji su Kosmet doveli u današnji status u kome Srbija nema nikakvih ingerencija na delu svoje teritorije.

Ostale vestiArhiva