U protekloj godini u srpskoj ekonomiji bilo je više pozitivnih nego negativnih dešavanja, ocena je ekonomske rubrike „Blica“, ali i većine poslovnih ljudi sa kojima smo razgovarali. S druge strane, istraživanja pokazuju da više od polovine stanovništva kao najveće probleme izdvaja nezaposlenost i nizak standard.

Dobrobit od stranih ulaganja i ekonomske poteze koji znače približavanje Srbije EU većina građana i sagovornika „Blica“ doživljava kao pozitivne. Među pozitivnim „iznenađenjima“ na prvom mestu je stopa inflacije koja će posle više od 20 godina po prvi put biti jednocifrena na godišnjem nivou. Iako je za to, reći će zlobnici, više zaslužan pad cena nafte nego srpska vlada.

Među iznenađenjima koja tek treba da pokažu svoje pozitivne strane na prvom mestu su kupovina „Telekoma Srpske“ od strane „Telekoma Srbija“ (po mnogima dato je previše para za malo tržište) i najavljeno spajanje trgovinskih lanaca „Delte“ i hrvatskog „Agrokora“ (po mnogima to neće ići tako lako).

Što se tiče loših stvari, one su, nažalost, i dalje loše, a neke čak i gore nego prethodnih godina. Od platnog deficita, preko nesmanjene korupcije, pa do predizbornog hvalisanja koje, ako se nacionalni investicioni plan otme kontroli, može rezultirati još većim rastom javne potrošnje.

I konačno, u Novu godinu ulazimo sa jakim dinarom a da mnogim građanima, a anketa pokazuje ni mnogim biznismenima, nije sasvim jasno da li je to dobro ili nije. I uprkos uveravanju rukovodstva centralne banke, prisutan je strah da će dinar biti jak samo do izbora. Evo šta o ovoj i drugim dilemama misli srpska poslovna elita.

Miloš Kržić, generalni direktor kompanije „Verano motors“

Preoštre mere NBS

Privredna situacija tokom protekle godine daje povoda za optimizam. Privatizacija je nastavljena u punom zamahu, a prodajom „Mobtela“ stvoreni su uslovi za razvoj telekomunikacionog tržišta i unapređenje usluga.

I automobilska industrija beleži stalan rast proteklih godina. Tržište novih vozila iz uvoza se neprekidno razvija, pa i kriterijumi koje u poslu treba zadovoljiti postaju sve viši. Najveći izazov za nas koji smo već duže vreme prisutni na tržištu je ulazak novih konkurenata na tržište, koji koriste agresivnu politiku cena kako bi obezbedili što veći udeo na tržištu.

Pored svih ovih povoljnosti, uvek postoje i okolnosti koje taj rast usporavaju. Banke i lizing kuće su uslovljene pooštrenim merama Narodne banke zbog kojih ne dozvoljavaju da visina rate za kredit pređe 33 odsto ličnog dohotka naših kupaca. To, naravno, direktno koči našu prodaju. S druge strane, tržište polovnih vozila iz uvoza se procenjuje na jednu milijardu evra, što ugrožava nas uvoznike novih automobila.

Rade Pribićevoć, direktor za korporativne i regulatorne poslove „Danube Foods Group“

Dobro je što je dinar stabilan

Na listu onoga što je na ekonomskom planu bilo dobro u 2006. stavio bih nizak nivo inflacije i stabilan kurs dinara uprkos svim primedbama na račun veštački precenjene domaće valute. Potom sniženje kamatnih stopa kao posledica velike konkurencije u okviru bankarskog sektora i prvi put najavljen budžetski suficit, bez obzira na izvore tog viška, koji su posledica vanrednih prihoda iz privatizacije, a ne privredne delatnosti. Na listu pozitivnog stavio bih još i kvalitetnu snabdevenost tržišta i potpisivanje CEFTA sporazuma.

S druge strane, spoljnotrgovinski deficit, gde pokrivenost uvoza izvozom iznosi svega 30 odsto, najveći je strukturni problem naše ekonomije. Problem je i izostanak ozbiljnijih grinfild investicija bez kojih nema razvoja i smanjenja nezaposlenosti. Visok nivo korupcije i nedovoljno brzo prilagođavanje pravnog sistema takođe su obeležili 2006. godinu.

Franz Weiler, predstavnik „Uniqe“ za Srbiju

Za liberalizaciju reosiguranja

Poslovna 2006. godina nije donela tako izuzetno povećanje premija kao prethodna godina, ali je došlo do niza kvalitativnih poboljšanja. Narodna banka Srbije znatno doprinosi jačanju i konsolidaciji srpskog tržišta osiguranja, a poslednjih meseci je, pre svega u oblastima solventnosti i ulaganja, učinjen značajan napredak. Na taj način se ublažava nepoverenje pojedinih slojeva društva prema sektoru finansijskih usluga i stvaraju se uslovi za stabilno tržište u segmentu osiguranja. Neophodno je, međutim, dalje usaglašavanje zakonskih propisa o reosiguranju sa propisima EU. Prioriteti su liberalizacija reosiguranja, dalje usavršavanje sistema prodaje, poboljšanje školovanja aktuara i zaštita potrošača.

Vojislav Đorđević, vlasnik kompanije „Si&Si“

CEFTA test za EU

Godinu koja je za nama obeležilo je više pozitivnih nego negativnih tendencija. Izdvojio bih kao pozitivnu tendenciju ka otvaranju granica za slobodan protok robe i kapitala uz rad. U tom kontekstu značajno je pristupanje CEFTA kao svojevrstan test spremnosti za pristup i EU. Tome ide u prilog i tendencija ukrupnjavanja regionalnih trgovinskih lanaca, koju vidim i kao pozitivnu i kao negativnu. Pozitivna sa aspekta regionalnih mogućnosti za plasman proizvoda, a manje afirmativna iz ugla posmatranja na nacionalnom nivou, zbog prenaglašene uloge pojedinih trgovinskih lanaca i u tom kontekstu zavisnosti u plasmanu proizvoda. Negativna tendencija je i naglo smanjenje vrednosti evra u odnosu na dinar, što je umanjilo cenovnu konkurentnost naših proizvoda na stranim tržištima.

Slobodan Vučićević, direktor „Droga Kolinske“ za istočnu Evropu

Šta će biti kad evro bude realan

Primećuje se poboljšanje uslova poslovanja u Srbiji - tržište i uslovi su sve transparentniji, bankarski sistem sve bolje funkcioniše, a i konkurencija se povećava. Ohrabrujući je nastavak regionalne saradnje, kao i relativno smanjenje trgovinskog deficita koji je ipak i dalje neprihvatljivo velik. Naravno, najbolja stvar koja nam se desila ove godine je potpisivanje CEFTA.

U 2006. godini u Srbiji je bilo blizu tri milijarde evra neto direktnih stranih ulaganja, što je duplo više nego prošle godine. Sve su to pozitivni efekti otvaranja našeg tržišta, ali u poređenju sa iskustvom ostalih zemalja u tranziciji, to je još nedovoljno. NIP je hrabar i ambiciozan projekat i verujem da će, uz dobru kontrolu upravljanja sredstvima, pozitivno uticati na razvoj srpske privrede.

Inflacija od šest odsto je bila pod kontrolom tokom 2006. godine, što je pokazalo dobre efekte na našu privredu, ali ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti kada se pređe na realan kurs evra.

Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda“

Po kredite u Zagreb i Bugarsku

Pozitivno je to što je u našoj ekonomiji PDV konačno razdvojio one koji rade legalno i one koji švercuju. Kao pozitivan doživljavam i ulazak Srbije u „Partnerstvo za mir“, mislim da je to značajan korak ka EU. Tim pre što je Srbija jedno od najatraktivnijih tržišta u regionu.

Mislim da je loše to što je Narodna banka toliko stegla lokalne banke koje bi morale imati znatno fleksibilniju kreditnu politiku. Neophodna je liberalizacija bankarskog sektora, a to će pokazati i pristupanje CEFTA. Tržište će pripasti onima koji su u poziciji da uzimaju kredite po povoljnijim uslovima, sa godišnjom kamatom od tri do četiri odsto. Ili ćemo na tom planu poboljšati konkurentnost ili će naše firme otići u banke u Zagrebu ili u Bugarskoj i tamo uzeti kredite.

Oliver Regl, direktor „Rajfajzen banke“

2007. još oštrija konkurencija

Godinu na izmaku u bankarskom sektoru obeležilo je dalje intenziviranje konkurencije na domaćem tržištu, a u normativnom smislu novi Zakon o bankama i restriktivnija monetarna politika. Restriktivna monetarna politika je rezultirala obaranjem inflacije, ali i učinila rad banaka komplikovanijim.

U 2006. godini je započet trend smanjenja broja banaka, i taj trend će biti nastavljen i u 2007. godini. Konkurencija banaka nadmašuje kapacitet domaćeg bankarskog tržišta i zbog toga će tržišna utakmica i u narednom periodu biti veoma oštra.

Stavros Joanu, predsednik izvršnog odbora „Eurobank EFG Štedionice“

Beograd je grad budućnosti

Srbija je po mnogim pokazateljima zemlja sa najvišim tržišnim rastom u regionu centralne i jugoistočne Evrope i ove godine je rangirana kao druga u regionu po prilivu stranih investicija, iza Rumunije. Uprkos čvrstoj fiskalnoj i monetarnoj politici, taj rast bi trebalo da se nastavi istim tempom i u narednom periodu. Zakonski propisi i postupak legalizacije moraju biti dodatno unapređeni kako bi strani investitori bili ohrabreni da ulažu u Srbiju.

Usvajanje nacionalnog investicionog plana je veoma značajno za zemlju, jer će razvoj infrastrukture zasigurno uticati na porast direktnih stranih investicija, što indirektno doprinosi razvoju lokalne zajednice. Beograd je grad budućnosti jugoistočne Evrope, jer ima perspektivu da, kao i cela Srbija, postane dominantan finansijsko-privredni centar u regionu.

Ali napredak treba da se oseti u celoj Srbiji, a ne samo u Beogradu i Novom Sadu.

Eugenio Sidoli, predsednik Američke privredne komore

Srbija lider u regionu

Srbija je tokom 2006. godine učinila važan napredak u podsticanju ekonomskog rasta kroz privlačenje značajnih stranih direktnih investicija i primenu reformi koje su izmenile poslovnu klimu u zemlji. Sa procenjenim ekonomskim rastom od 6,5 odsto i investicijama od preko četiri milijarde dolara, Srbija se smatra liderom u regionu.

Dalje, sa ulaskom Srbije u „Partnerstvo za mir“ učinjen je najvažniji korak u procesima evroatlanskih integracija i poslat značajan politički signal stranim investitorima.

U tom smislu postoji još nekoliko prepreka. Dobijanje dozvola i komunalni priključci i dalje predstavljaju značajan problem. Takođe, sprovođenje usvojenih zakona, naročito u delu koji se odnosi na osnivanje i funkcionisanje regulatornih institucija, ostaje izazov.

Važan je i završetak procesa privatizacije velikih preduzeća kao što su NIS i EPS. I na kraju, privatni sektor i dalje ima ograničen pristup procesu izrade zakona i uticaju na konačna rešenja. Sa preko 170 kompanija članica, koje su zajednički investirale preko pet milijardi dolara, Američka privredna komora neprekidno radi na uspostavljanju i jačanju tog dijaloga.

Ivana Veselinović, direktorka „Delta M“

Neznanje ljudi koji vode poljoprivredu

Pozitivno

1.Spajanje „Delte“ i „Agrokora“. Na taj način stvoriće se moćna kompanija sa više od 3,5 milijardi evra prometa u 2007. godini. To je velika šansa za našu prehrambenu industriju, jer će se kroz zajednički lanac maloprodaje plasirati roba na teritoriji Hrvatske i drugih zemalja.

2.Potpisana je CEFTA, što nam omogućava brži i lakši pristup tržištu od 30 miliona stanovnika. Srpska privreda ima šansu, jer je konkurentija od drugih zemalja u regionu.

3.„Siti banka“ je došla u Beograd.

4.Srpske klanice dobile su dozvolu za izvoz junećeg mesa u zemlje EU.

5.Usvojen je Zakon o investicionim fondovima. „Delta“ ima nameru da formiranjem jednog takvog investicionog fonda omogući građanima da investiraju svoj kapital i tako ostvare dodatnu dobit.

Negativno

1.Nismo uspeli da kupimo značajniji paket akcija slovenačkog „Merkatora“ i ostvarimo uticaj na upravljanje ovim preduzećem zbog netržišnog ponašanja vlasti u Sloveniji. Srpske vlasti, nažalost, nisu uspele da obezbede reciprocitet u tretmanu stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje regiona.

2.Izuzetno restriktivna monetarna politika, koja je kroz povećanje obaveznih rezervi banaka uticala na rast kamata. Ovakva situacija nama otežava poslovanje i investiranje.

3.Veliko neznanje pojedinaca zaduženih za strategiju razvoja poljoprivrede Srbije. Favorizuju se mala gazdinstva iako sitni paori sa 50 ili 100 hektara zemlje ne mogu da budu nosioci razvoja. Poljoprivredu napred mogu da vuku samo veliki kombinati, sposobni da donesu nove investicije, znanja i tehnologije. Sitni proizvođači mogu da učestvuju u tom razvoju, ali ne mogu da budu njegovi nosioci.

Ostale vestiArhiva