Američki predsednik sigurno će dugo pamtiti 2006. godinu, ali ne po lepim događajima. Iračka odiseja u kojoj svakodnevno ginu američki vojnici, ubedljivi poraz na izborima za Kongres, nuklearna proba Severne Koreje, zveckanje oružjem u sporu oko nuklearnog programa Irana, masovni protesti imigranata u SAD... samo su neki od ovogodišnjih Bušovih poraza.


No, krenimo redom. Predsednika SAD koga je ugledni magazin „Tajm“ dva puta birao za ličnost godine (2000. i 2004. godine) u januaru 2002, četiri meseca posle kobnog 11. septembra podržavalo je čak 80-90 odsto građana Amerike. Podrška predsedniku nezaustavljivo je počela da se topi na užarenom pesku Iraka, gde je prema poslednjim podacima poginulo 2.975 američkih vojnika.

Vrtoglavi pad podrške

Buša trenutno podržava oko 30 odsto građana. Broj poginulih američkih vojnika u Iraku premašio je broj stradalih u napadu 11. septembra 2001. - 2.973 osobe. Istovremeno je u napadima pobunjenika poginulo oko 12.000 iračkih policajaca i vojnika, a Bušova politika u dolini Tigra i Eufrata doživela je fijasko.

Aprila 2006. iz Teherana je na sva zvona objavljeno da je Islamska republika započela proces obogaćivanja uranijuma, za koji Vašington veruje da je usmeren ka proizvodnji nuklearnog oružja. Teheran do danas nije pokazao spremnost da se odrekne nuklearne tehnologije, a zvanični Vašington je uspeo da izdejstvuje samo uvođenje međunarodnih sankcija na izvoz nuklearne opreme Iranu.

Svet je 9. oktobra ostao zatečen kada je Severna Koreja, još jedna iz reda članova, kako je Buš naziva, „osovine zla“, izvršila nuklearnu probu. Bušov osnovni princip u spoljnoj politici - sprečavanje terorista i otpadničkih režima da dođu u posed hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja - pretrpeo je još jedan udarac. Početak novembra izgledao je kao početak oporavka za Buša. Sud u Iraku je 5. novembra osudio Sadama Huseina, na smrt vešanjem zbog organizovanja ubistva 143 šiita.

Fiasko u kongresu

Ali, ni ta „pobeda“ nije mu osigurala pobedu na izborima za američki Kongres, iako su nade za to postojale do samog kraja, kada je glavna američka televizija CNN počela da objavljuje pojedinačne rezultate i ekran se obojio u plavo (boja demokrata). Demokratska stranka je osvojila oba doma (Predstavnički dom i Senat) prvi put posle 12 godina.

„Ako pogledate pojedinačne rezultate, bili smo blizu. Očigledno nisam zadovoljan ishodom i kao šef Republikanske stranke delim veliki deo odgovornosti“, rekao je Buš, posle poraza.

Mastilo na glasačkim listićima se još nije osušilo, a Bušov verni saveznik Donald Ramsfeld je 8. novembra podneo ostavku na mesto ministra odbrane. Njega je zamenio Robert Gejts, bivši šef CIA, koji je najavio promenu politike u Iraku.

Koliko je niz pogrešnih poteza u 2006. uticao na mišljenje o Bušu u inostranstvu najbolje pokazuje istraživanje javnog mnjenja čiji su rezultati objavljeni krajem novembra. Većina ispitanika u čak 18 od 21 zemlje smatra da je Buš druga najveća opasnost po mir u svetu posle Osame bin Ladena. Na neslavnoj listi Buš se plasirao ispred Kim Džong Ila iz Severne Koreje i Mahmuda Ahmadinedžada, predsednika Irana. Demokratski „lavovi“ Hilari Klinton i Barak Obama već „oštre zube“ za predsedničku trku 2008, a pitanje je da li će nepune dve godine ostaviti prostor američkim predsedniku da popravi utisak.

Sigurno je da 2008. odlazi iz Bele kuće, pošto mu ističe drugi mandat i više nema pravo da se kandiduje.

Ostale vestiArhiva