Poglavar Katoličke crkve je na spektakularan način uspeo da reši spor sa muslimanima, za koji je velikim delom i sam odgovoran, i tako pokazao da osim liderskih kvaliteta, poseduje i zavidno diplomatsko umeće.


Papa je, dok su se tek smirivali protesti muslimana zbog objavljivanja karikatura sa likom proroka Muhameda u zapadnim medijima, dolio ulje na vatru tokom svog predavanju Nemačkoj, gde je citirao vizantijskog vladara Manojla II Paleologa.

„Pokaži mi šta je prorok Muhamed doneo novo i tu ćeš naći samo zle i nehumane stvari, kao što je njegova naredba da se vera širi mačem i ognjem“, rekao je papa Benedikt XVI 12. septembra na predavanju pod nazivom „Vera, razum i univerzalnost“ na Univerzitetu u Regenzburgu, gde je kao kardinal Jozef Racinger nekoć bio predavač. Iako je papina izjava u stvari citat, izazvala je niz nezapamćenih protesta u arapskim zemljama, koji su čak rezultirali ubistvom časne sestre u Mogadišu, a nekoliko zapaljivih bombi bačeno je na dve crkve na Zapadnoj obali. Islamski ekstremisti povezani sa Al Kaidom zapretili su da će ubiti papu.
Kobni papin govor

Kasnije je papa Benedikt XVI pokušao bezuspešno da objasni da je želeo da uporedi rana muslimanska učenja sa kasnijim shvatanjem džihada, jer je koncept svetog rata „nerazuman i protiv prirode Boga, muslimana i hrišćana“. Uprkos brojnim apelima da se izvini, papa Benedikt XVI je samo izrazio „žaljenje zbog reakcija koje je izazvao njegov komentar“. Kako se strasti zbog papine izjave nisu smirivale, 25. septembra je u Vatikanu održan sastanak pape i više od 30 diplomata i ambasadora iz muslimanskih zemalja, što je bio prvi korak međureligijskog pomirenja.

Ključni zahvat u toj složenoj situaciji papa je izveo dva meseca kasnije, prilikom svoje istorijske posete Turskoj. Papa je u Tursku stigao na poziv patrijarha Vartolomeja I, duhovnog lidera oko 300 miliona vernika. Već prvog dana posete papa je izrazio podršku Turskoj na putu u EU, što je dodatno ohrabrilo sekularne vlasti u toj zemlji.

Međutim, pretposlednjeg dana posete papa je učinio nešto što je do tada bilo nezamislivo i samim muslimanima, a kamoli hrišćanima - pomolio se u Plavoj džamiji, okrenut ka Meki, bez cipela koje je, kao i kompletna njegova pratnja, ostavio ispred džamije. Iako je taj potez izazvao opšte iznenađenje svih prisutnih, a kasnije i celog sveta, papa je bez ijedne izgovorene reči, uspeo da umiri duhove i posle tog njegovog gesta potpuno su utihnule optužbe i pretnje iz muslimanskog sveta. Papa Benedikt XVI je drugi poglavar u istoriji Katoličke crkve koji je ušao u muslimansku bogomolju. Njegov prethodnik, papa Jovan Pavle II pre nekoliko godina posetio je džamiju u Jerusalimu, ali ulazak Benedikta XVI u džamiju imao je veći simbolički značaj.

„Taj trenutak molitve bio je mnogo rečitiji od svakog izvinjenja“, rekao je istanbulski muftija Mustafa Kagrici koji je bio papin vodič tokom posete džamiji.

U drugu njegovu veliku pobedu svrstava se i nastavak ekumenskog dijaloga između katoličke i pravoslavne crkve.

Već na svom prvom hodočašću van Rima, 29. maja 2005. papa Benedikt XVI je posetio Bari, gde leže ostaci svetog Nikole Miriklijskog, koga podjednako poštuju i istočna i zapadna crkva. Papa je tokom posete najavio da će pomirenje sa pravoslavnom crkvom biti „fundamentalna obaveza“ tokom njegovog pontifikata. Ipak, početak 2006. najavio je da će papa Benedikt XVI imati dosta problema. Naime, papa je marta 2006. odlučio da iz liste svojih zvaničnih titula izbaci naziv „patrijarh zapada“ i vrati naziv „vikar Isusa Hrista“ i „vrhovni poglavar univerzalne crkve“, što implicira univerzalnu jurisdikciju rimskog pape nad celom hrišćanskom crkvom. Sa stanovišta pravoslavne crkve, geografska odrednica jurisdikcije ključna je za strukturu crkve još od najranijih dana hrišćanstva. Pravoslavna crkva smatra da je crkva jedna sa svim lokalnim crkvama, a ne monolit podeljen na lokalne crkve.

Molitva s patrijarhom

Tokom posete Turskoj, papa se u Efesu sreo sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom I i održao zajedničku molitvu sa duhovnim vođom pravoslavaca u crkvi Svetog Đorđa. Tog dana svet je obišla slika dvojice verskih vođa s rukom u ruci koje su bile visoko podignute. Put za nastavak ekumenskog dijaloga dve crkve, posle podele iz 1054. bio je učvršćen.

Ostale vestiArhiva