- U ponoć ću poželeti više ljubavi i razumevanja među ljudima, više tolerancije u međuljudskim odnosima i malo više novca u džepovima svih nas. Nadam se da će Nova godina biti perspektivnija, ekonomski stabilnija, da će nam doneti više životne radosti. Želela bih i da se ispune bar neka obećanja političara - kaže Lepa Brena koja će Novu godinu dočekati radno, na trgu u Zaječaru, gde nastupa sa bendom „Tajna veza“. Kraj nje će, kao i svake godine, biti njen suprug Boba Živojinović.

- Za ovih 25 godina koliko pevam, Nove godine sam dočekivala u svom domu samo kada sam bila bolesna (smeh)! Sve ostale su bile radno-slavljeničke, a Boban je uvek bio sa mnom. Mada, moja deca vole kada smo zajedno kod kuće, pored jelke. Ali, kao što lekari, vatrogasci i pripadnici mnogih drugih profesija rade i te noći, tako i mi pevači. Ali, ne želim da hulim na Boga. I sama znam da nijedan posao ne traje večno i srećna sam što posle toliko godina imam publiku koja želi da provede novogodišnju noć sa mnom. To je privilegija nas umetnika.

Po čemu pamtite Nove godine iz svog detinjstva?
- Čini mi se da smo mi, deca iz provincije, nekako više uživali u Novoj godini. Sećam se, u Brčkom je na trgu bio veliki, preko deset metara visok Deda Mraz, grad je bio lepo okićen, svirao je orkestar... U Domu zdravlja, gde je moj otac radio, dobijala sam paketiće i veoma sam se radovala tome. Sva deca su bila izjednačena. Iste paketiće su dobijali i oni iz bogatih i oni iz siromašnijih kuća. Verski praznici su se slavili intimno, u domu, a državni svečano, u celom gradu. Sve je u ta srećna vremena imalo neki svoj red, znalo se šta je šta i kad je šta. Pa i klima. Zima je dolazila tačno na vreme, pa je 31. decembar bio pun snega.

Kada ste shvatili da Deda Mraz ne postoji?
- Ko kaže da sam shvatila?! (smeh) Što je čovek stariji i što ga više šiba realnost, ima veću potrebu da veruje u bajke i Deda Mraza. To je jedan od načina da se odbranimo od stresa.

Po čemu ćete pamtiti 2006. godinu?
- Ništa mi se epohalno nije desilo, sve je išlo ustaljenim ritmom. Pamtiću je, možda, po osećaju da mi deca brzo rastu i da mi sve više beže iz zagrljaja. Drugo, sve ove godine sam toliko izgarala da uradim nešto toplo, ljudski, pametno i normalno, i uvidela sam da mi se sve to - isplatilo! To saznanje mi daje snagu da i u 2007. ostvarim sve što sam zamislila jer vidim da vredi ulagati pozitivnu energiju u rad i u ljude oko sebe. Verujte mi, sve se to jednoga dana, višestruko vrati.

U 2007. vam predstoji nova ploča, velika turneja, izlazak autobiografske knjige i snimanje filma „Hajde da se volimo 4“!
- Očekuje me naporna godina. Ali, rad je ono što svakog normalnog čoveka samo može da ispuni i oplemeni. Meni su se uloženi rad i ljubav vratili i to mi daje snagu i inspiraciju da nastavim; da još dajem ili da uzvraćam, kako se uzme.

Da li sa istim žarom koji ste imali pre 25 godina, na početku karijere, pristupate snimanju nove ploče, filmu...?
- Sa mnogo više žara nego ranije! Jer, sada znam šta treba da radim. Tada nisam znala ni šta treba da radim, ni kako će to na kraju ispasti. Volim da radim. Mnogo sam teška sama sebi kada sam dokona. Ne podnosim dosadu. Najsrećniji su mi dani ispunjeni poslom ili obavezama u vezi sa kućom, decom... Prazan hod me izluđuje.

Ostale vestiArhiva