U ovoj godini Akcijski fond je prodajom 350 manjinskih paketa akcija i prihodom od 70,3 miliona evra dostigao rekord. Od 2002. godine, kada je fond počeo da na berzi trguje hartijama od vrednosti, privatizovano je 908 kompanija, a ukupan ostvareni prihod iznosi oko 450 miliona evra. Akcijski fond, inače, raspolaže manjinskim paketima akcija iz privatizacija prema svim dosadašnjim propisima, ali se u taj portfelj slivaju i akcije preduzeća u kojima se poništavaju privatizacioni ugovori, Zakonom je predviđeno da se prodaja manjinskih paketa društvenog kapitala okonča do kraja 2008. godine.
- U ponudi je ostalo nešto više od 350 kompanija, a među njima je i 178 preduzeća u kojima je privatizacija poništena. Treba podsetiti da je izmenama Zakona o privatizaciji Agenciji za privatizaciju dato pravo da poništi kupoprodajni ugovor s vlasnikom koji ne ispunjava svoje obaveze i posle čega ta preduzeća prelaze u nadležnost Akcijskog fonda. Reč je o 70 odsto akcija firme koja dobijaju status državnog kapitala i biće ponuđene novim kupcima u tenderskoj proceduri, gde god je to moguće, ili na berzi, gde je do sada nove vlasnike našlo 21 preduzeće. Do ponovne prodaje u tim firmama se imenuju privremeni zastupnici državnog kapitala, a na osnovu konsenzusa akcionara, sindikata i lokalne samouprave. Takva sudbina zadesila je 83 preduzeća gde se čine napori da se posle obustavljanja proizvodnje i izgubljenih tržišta uspostavi normalan proizvodni ciklus. Aktivnost u pojedinim teškim slučajevima dala je rezultate, posebno u kruševačkoj Župi gde je posle 14 meseci blokade otpočela proizvodnja u tri fabrike, ili u aranđelovačkom Venčacu gde se rad nastavio posle deset meseci štrajka zaposlenih. Dobri primeri su i Putnik, Srbija turist iz Niša, aleksinačka Ishrana ... U 27 kompanija nije bilo moguće imenovati zastupnika kapitala, jer je situacija do te mere bila teška da čak ni uvođenje stečaja nije bilo moguće. Zbog nesavesnosti kupaca takve firme su izgubile kupce, tržišta, nemaju elementarne tehnološke uslove za pokretanje proizvodnje, a iskustva s takvim kompanijama govore da čak ni poverioci nisu zainteresovani da pokrenu stečajni postupak jer su troškovi viši od vrednosti dužnika - kaže za Danas Aleksandar Gračanac, direktor Akcijskog fonda.
Naš sagovornik naglašava da se metod aukcijske prodaje na berzi do sada pokazao najtransparentnijim, jer se prometom hartija od vrednosti na osnovu ponude i tražnje formira stvarna tržišna vrednost, odnosno odslikavaju sve finansijske performanse firme. Realna tržišna vrednost podstiče domaće i strane investitore da ulažu u akcije tih preduzeća što dovodi do rasta njihovih cena, što potvrđuju i rezultati prometa koje ostvaruje Akcijski fond.
- Sledeće godine ulazi se u završnu fazu privatizacije, a posle četiri godine stvaranja institucionalnih i zakonodavnih uslova za razvoj tržišta, očekujem da će se i prodaja preostalog portfelja Akcijskog fonda uspešno realizovati. Takođe, posle stupanja na snagu Zakona o investicionim fondovima, sredinom decembra ove godine, očekujem značajnije prisustvo domaćeg i stranog kapitala koji će pronaći prinosno-tržišno atraktivne hartije od vrednosti. Na taj način će se stvoriti veće mogućnosti za alternativnu štednju građana ulaganjem u hartije od vrednosti, a s druge strane ovakav vid plasiranja viška kapitala omogućiće kompanijama pristup jeftinijem i kvalitetnijem kapitalu. To je bio i cilj formiranja Akcijskog fonda koji je odigrao pionirsku ulogu u formiranju tržišta kapitala i omogućio njegov permanentan rast po svim parametrima, od tržišne kapitalizacije, ukupne vrednosti prometa, do broja listiranih kompanija - kaže Gračanac i podseća da je do 2002. godine, kada se fond uključio u trgovinu hartijama od vrednosti, na berzi trgovalo sporadično akcijama dve do četiri firme, bez standardnih procedura i bez učešća manjinskih akcionara. Danas se na berzi trguje akcijama 1.100 kompanija, a osim domaćih i stranih investitora, pojavljuju se i mali akcionari koji na taj način mogu da provere vrednost svojih hartija od vrednosti.

Pionirska uloga u formiranju tržišta kapitala: Aleksandar Gračanac

- Od ukupnog broja firmi koje su preostale u portfelju fonda, samo stotinjak njih ima parametre kojima mogu da zainteresuju kupce. Među takvim firmama su BIP, Lasta, Bas, Termoelektro, Putnik, Trudbenik IGM i Komgrap iz Beograda, DIB iz Bujanovca, Zavarivač iz Vranja, Radijator iz Zrenjanin, Fabrika reznog alata i Stjenik iz Čačka, Žitostig iz Požarevca, ili Neoplanta iz Novog Sada - kaže Aleksandar Gračanac, Direktor akcijskog fonda

Ostale vestiArhiva