Vesti
Politika
Nemačka isplatila odštetu radnicima
02.01.2007. 17:00
Izvor: B92
Berlin, Beograd -- 31. decembra 2006. završena je isplata i zatvoren se nemački program za odštetu ropskih i prinudnih radnika.
Program odštete radnika iz II svetskog rata, koji su finansirale Vlada i privreda Nemačke podrazumevao je odštetu više od 119.000 ljudi, među njima oko 8,000 sa teritorije Srbije i Crne Gore.

Dve godine je trebalo da se Vlada Nemačke, industrija i predstavnici zainteresovanih organizacija iz više zemalja, među njima SAD, dogovore o tome kako da finansiraju program odštete ljudi koji su proveli II svetski rat u nacističkim logorima.

2000. je donet Zakon o formiranju fonda Sećanje, odgovornost i budućnost, u kom se našlo 10 milijardi nemačkih maraka. Zakon je predvideo da pravo na obeštećenje imaju ropski radnici i njihovi naslednici, ali ne i ratni zarobljenici.

Uslov za prijavu bila je potvrda o boravku u logoru koju su izdale nemačke logorske vlasti ili Crveni krst. U SCG, program je sprovodila Međunarodna organizacija za migracije, kojoj se prijavilo više od 18.000 ljudi.

Pošto evidencija prinudnih radnika nije postojala, svako je morao sam da prikuplja dokaze, kaže predsednik Udruženja zatočenika koncentracionih logora iz II svetskog rata Ljubomir Zečević.

"Od tih 18.000, nešto više od 8.000 je dobilo obeštećenje. Pružali smo praktičnu pomoć, pribavljali dokumenta, a u slučaju da nismo mogli da u Crvenom krstu ili nekoj drugoj instituciji nađemo valjane dokaze da je neko proveo rat u logoru, izdavali smo uverenja da su bili u logoru, a ona su se bazirala ili na izjavama svedoka ili na istorijskoj literaturi gde se pominju njihova imena", kaže on.

Zečević, koji je i sam proveo poslednje dve godine II svetskog rata u Banjičkom logoru, a zatim i u Mauthauzenu, navodi da je drugi, kako kaže, neshvatljivi uslov za dobijanje odštete izuzeo upravo one koji su podneli najveće žrtve.

Taj uslov bio je da je osoba koja je bila na prinudnom radu bila živa u vreme dogovora o donošenju zakona, odnosno 16. februara 1999.

Predsednik Udruženja zatočenika koncentracionih logora Ljubomir Zečević ističe da su bez odštete ostali i ljudi koji su rat proveli u logorima na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, pošto je Vlada Nemačke, samo mesec dana pre isteka roka za prijavu, pristala na to da i ti logori budu uključeni u program odštete.