Nakon 15. juna, kada ističe drugi rok za preregistraciju i upis preduzeća u Centralni privredni registar, oko 150 hiljada firmi koje nisu izvršile tu obavezu, biće brisano iz evidencije privrednih subjekata. Istog datuma ističe i prvi rok u kome preduzetnici koji su se osnovali upisom kod opštinskih organa, mogu besplatno da izvrše upis svojih radnji u registar. Zakonom o registraciji privrednih subjekata, svim preduzećima koja su registrovana kod trgovinskih sudova, data je mogućnost da do sredine juna prošle godine obave besplatnu preregistraciju i upis u Centralni privredni registar.Tu obavezu ispunilo je oko 69 hiljada preduzeća. U naknadnom roku preduzeća su mogla da izvrše upis u registar uz dokumenta o registraciji, popunjenu registracionu prijavu i uplatu takse za osnivanje novog preduzeća, a to je do sada učinilo oko 1.400 firmi.
- Prema podacima koji su preuzeti od Republičkog zavoda za statistiku, preostalo je još oko 150 hiljada preduzeća koja nisu ispunila zakonsku obavezu. Ona se nalaze na listi neaktivnih i posle 15. juna biće izbrisana iz evidencije. Poslovne banke će imati obavezu da ugase njihove račune, a eventualna sredstva biće izdvojena na poseban račun. O načinu postupanja sa tim sredstvima i imovinom, ukoliko postoji, biće doneta posebna uredba. Firme sa te liste koje su otišle u stečaj ili likvidaciju, imale su obavezu da tu promenu statusa prijave i ukoliko su to imenovani upravnici učinili, o njihovom brisanju odlučivaće se nakon završetka tog postupka - kaže za Danas Gabrijela Petković-Ranković, PR Agencije za privredne registre.
Ona dodaje da se u grupi predviđenoj za brisanje nalaze uglavnom firme koje su se osnivale devedesetih godina. Većina njih nije izvršila ni promene koje je propisivao Zakon o preduzećima iz 1996. godine - nemaju PIB, mnoge nisu predavale završne račune a neke čak nisu otvorile ni račun kod poslovne banke. U ovom trenutku Agencija ne rapolaže podacima o strukturi tih preduzeća, njihovoj imovini, novčanim sredstvima, obavezama i potraživanjima ili broju zaposlenih, a prvi statistički pokazatelji očekuju se za nekoliko dana. Ipak, procenjuje se da će se na listi naći i firme koje su ostvarivale bilo kakav oblik poslovanja, pa će izmenama Zakona o privrednim društvima, koje su u pripremi, biti preciziran položaj poverilaca tih firmi. Nezavisno od toga, Agencija već desetak dana poziva sve poverioce da provere spisak neaktivnih preduzeća koji se nalazi na njenom sajtu jer još uvek "ima vremena da svog dužnika uvedu u stečaj kako bi mogli da naplate svoja potraživanja".
Još jedan rok za upis u Centralni registar ističe 15. juna. Reč je o preduzetnicima koji su svoje radnje osnovali kod opštinskih organa. Nakon tog datuma, oni će moći tu obavezu da izvrše uz taksu od 540 dinara. Za razliku od preduzeća, u ovoj grupaciji su ažurniji - od oko 243 hiljade registrovanih radnji, do kraja prošle nedelje više od 120 hiljada izvršilo je obavezu upisa u registar. U Agenciji ističu da je nekoliko nedelja unazad pristizalo i do tri hiljade prijava dnevno, a da se ovih dana taj broj udvostručio. Inače, procedura je izuzetno jednostavna - dovoljno je popuniti obrazac koji se nalazi na sajtu Agencije za privredne registre, priložiti rešenje o osnivanju, potvrdu o PIB i ugovor sa bankom o otvaranju računa.
Najavljena procedura omogućiće mnogo sigurniji ambijent za poslovanje jer će partneri imati uvid i u status preduzeća sa kojim žele da rade i u njegovu ekonomsku snagu, pa iako to još uvek ne znači kraj za "tašna-mašna" biznismene i fiktivne firme, čini se da će prostor za tu vrstu "poslovnih" manevara biti sužen.

Naplata potraživanja kroz vanparnični postupak

Preduzeća koja budu brisana iz evidencije privrednih subjekata, gube pravnu i poslovnu sposobnost, što znači da se obustavljaju postupci koji se vode pred sudovima ili državnim organima, a naplata potraživanja koja su nastala pre brisanja, moći će da se realizuje jedino kroz vanparnični postupak. Radnike koji se zateknu u radnom odnosu u takvim firmama, poslodavac će morati da odjavi a njihova prava su analogna pravima radnika u likvidacionom postupku.

JANJIĆ: Dobićemo pravu privrednu sliku Srbije

- Kada je reč o preduzetnicima, procenjujem da će većina njih biti upisana u registar, a nisu to do sada učinili ili zbog loše navike da čekamo poslednji trenutak ili zato što su tu obavezu prevideli. Za ovu grupaciju privrednih lica karakteristično je da se u promilima meri broj neaktivnih. Situacija je drugačija sa preduzećima jer tu je bilo mnogo fiktivnih firmi ili onih koje su samo postojale na papiru a nikada nisu pokrenule poslovanje, pa će se nakon registracije dobiti prava privredna slika Srbije - kaže za Danas Dragan Janjić, pomoćnik ministra privrede.

Ostale vestiArhiva