Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana kojim se smanjuje porez na plate sa 73,1 na 62,7 odsto (na 100 dinara zarade poslodavac će sada plaćati 62,7 dinara, umesto dosadašnjih 73 dinara) stupio je na snagu 1. januara. Iako su poslodavci i dalje nezadovoljni jer smatraju da je taj namet bez obzira na smanjenje, previsok, s aspekta novog zapošljavanja, to će, svakako, predstavljati podsticaj. U kasama preduzeća sada će biti više novca, ali da li će taj višak biti usmeren u otvaranje novih radnih mesta, ili u investicije, o tome će odlučivati menadžment.
Smanjenje poreza na plate je, inače, obećanje stranke G17 Plus "na čekanju" koje se sada, u osvit novih izbora, i ispunjava. Tako i zvuči saopštenje te stranke u kojem se ističe da je "smanjenje poreza na plate u skladu sa čvrstim ekonomskim principima kojima se vodi G17 Plus i rezultat koji se postiže kada je stručnost ispred politike".
Ekonomisti su odmah nakon najave ispunjenja obećanja upozoravali da će rasterećenje poreza na plate stvoriti manjak u budžetu, a procene se kreću od 30 do 50 milijardi dinara. Ono što predstavnici ekonomske politike daju kao kontraargument jeste da se očekuje da će te olakšice pokrenuti privredu, te da će ta šteta biti neosetna, ili je uopšte neće biti. U paketu poreskih olakšica, od 1. septembra u primeni je i Zakon koji stimuliše zapošljavanje mladih do 30 godina, starijih od 45 godina i invalida, a kroz snižavanje minimalne osnovice za plaćanje doprinosa, biće zaštićeni i socijalno najugroženiji slojevi zaposlenih. "Čini mi se da je postignut pun uspeh, jer su podsticaji za novo zapošljavanje koji su stupili na snagu od prvog septembra urodili plodom, a oni se odnose na rasterećenje poslodavaca od plaćanja doprinosa na zarade i poreza na zarade. Rezultati koje imamo danas, posle tri meseca, govore da zahvaljujući tim merama imamo 2.986 novozaposlenih iz kategorija mlađih od 30 godina i pripravnika, invalidnih lica i starijih od 45-50 godina", izjavio je Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Osim smanjenja poreza, poslodavci neće plaćati nikakve dažbine na deo zarade do pet hiljada dinara mesečno, čime će rasterećenje biti veće za one sektore i regione u kojima su zarade niže. Na praktičnom primeru prosečne zarade to izgleda ovako - prosečna zarada u Srbiji iznosi 22 hiljade dinara i na tu zaradu poslodavac je do sada plaćao porez 15.300 dinara, a od 1. septembra njegova obaveza je oko pet hiljada dinara. Za te kategorije stanovništva poreski namet na zarađenih sto dinara više nije 75 nego 25 dinara.
Najavljeno je i uravnoteženije plaćanje poreza na zarade kako bi se izbeglo da onaj ko zarađuje manje, plaća veći porez. Primera radi, u Beogradu gde je prosečna plata veća nego u drugim gradovima u Srbiji, plaća se manji porez nego, recimo, u Bačkoj Palanci.

Ostale vestiArhiva