Srbija treba da dostavi takozvani Prezentacioni dokument, u kome treba da navede u kojim oblastima želi da sarađuje sa Severno-atlantskom alijansom. Saradnja će zavisiti i od novca koji je Srbija spremna da izdvoji. Samo za otvaranje misije pri NATO-u potrebno je milion evra godišnje.

Partnestvo za mir nudi saradnju u 24 oblasti. Srbija je, osim za školovanje oficira u zemljama NATO-a, najviše zainteresovana za učešće u različitim vojnim vežbama.

Na taj način, kako veruju u Ministarstvu odbrane, oficiri Srbije stekli bi iskustvo koje im, zbog višegodišnje izolacije, nedostaje.

Ipak, prvi korak treba da bude uspostavljanje misije pri NATO-u, kaže Snežana Marković, pomoćnica ministra odbrane: "Da bi se 15 ljudi poslalo u Brisel i druga mesta, poput Monsa i Napulja, to može koštati do milion evra na godišenjem nivou. Ali, to ne mora, niko nas ne tera, mi možemo da napravimo misiju od petoro ljudi, pa će biti jeftnije".

"Što se vežbi tiče, ne plaća se u smislu da treba da date neku članarinu, već ako šaljete vojnike, treba da im kupite neku lepu uniformu i dobru tehniku", kaže ona.

Srbija takođe treba da predstavi i oblasti u kojima ima znanje koje može da ponudi drugim zemljama.

"Ono što ćemo sigurno ponuditi je ono što ste sigurno čuli - centar za ABHO u Kruševcu, koji je regionalno poznat i priznat centar. I medicinsko znanje, koje je specifično, a kao što znate, naši su lekari imali tu nezgodu da učestvuju u stvarnim borbenim dejstivima, odnosno u sanaciji toga", kaže Markovićeva.

"Prijem u Partnerstvo za mir ne znači da je Srbija obavezna da učestvuje u mirovnim misijama", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, navodeći da bi vojnici već bili u misijama da za to ima političke volje.

Prezentacioni dokumenat treba da naprave ministarstva inostranih poslova i odbrane, a nakon toga treba da ga usvoji Vlada Srbije, jer iza tog dokumenta treba da stoji cela država.

Zbog toga u Ministarstvu odbrane procenjuju da će Prezentacioni dokument biti prosleđen u NATO tek nakon izbora.

Ostale vestiArhiva