- Proces denacionalizacije će ove godine biti započet, ali ne i završen. Do kraja ove godine će biti donet zakon o denacionalizaciji, zakon o privatizaciji građevinskog zemljišta i novi zakon o planiranju i izgradnji. Sam proces denacionalizacije će trajati 2 - 3 godina, do sada je pristiglo oko 75 hiljada zahteva, a ne 750 hiljada kako ste vi pre neki dan objavili," rekao je na početku razgovora za Danas Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator rada Ministarstva finansija, na pitanje kada ćemo postati "ozbiljna" zemlja. Parivodić je nedavno u jednom intervjuu naglasio da sve dok ne rešimo pitanje denacionalizacije Srbija neće biti ozbiljna zemlja.

Pre neki dan ste izjavili da ćete pokušati da vratite starim vlasnicima, čak i fabrike. Koliko je tako nešto realno i da li se to odnosi samo na manje sisteme?
- Restitucija privredne nepokretnosti mora biti usklađena sa Zakonom o privatizaciji i sa ugovorima koji su zaključivani sa ulagačima koji su kupovali ta preduzeća u privatizaciji. Na početku privatizacije u ugovorima nije stajala klauzula da će morati da snose posledice denacionalizacije. Onda je od 2004. godine uneta klauzula da kupac preduzeća ne sme da raspolaže onim dobrima koja mogu biti predmet denacionalizacije i da mora da snosi posledice zakona o denacionalizaciji. Pristali su na te uslove i na njih će se primenjivati zakon o denacionalizaciji. Tražimo ona rešenja koja neće ugroziti funkcionalnost privrednih subjekata, a da se što više afirmišu prava starih vlasnika, kao i da stečena prava kupaca ne budu povređena. Mi vidimo vraćanje same stvari kao osnovni model restitucije, a obeštećenje će se primeniti onda kada ne može da se vrati sama stvar. Prava stečena naknadno neće biti povređena i makroekonomska stabilnost države neće biti dovedena u pitanje.

U Srbiju je protekle godine pristiglo dosta stranih investicija, oko četiri milijarde evra. Ipak, primetan je izostanak grinfild investicija. Zašto, da li su razlog do kraja nedefinisani zakoni ili slab rejting zemlje?
- Grinfild investicije su zasnovane na izgradnji novih privrednih kapaciteta, a da bi se oni izgradili potrebno je da se dobiju građevinske dozvole. Pre toga morate dobiti pravo građenja na zemlji, a pre svega toga pravo svojine nad zemljištem. Relativno manji priliv grinfild investicija, u ukupnom obimu investicija od više od četiri milijarde evra, razlog su upravo ova nerešana svojinska pitanja. Mi imamo monopol nad građevinskim zemljištem i to pitanje sam pokrenuo 2005. godine, kada o tome niko nije govorio. Sada smo na kraju pisanja zakona o denacionalizaciji, odnosno privatizaciji gradskog i građevinskog zemljišta, i završićemo zakon o urbanizmu i izgradnji koji će biti usaglašen sa privatnom svojinom na građevinskim zemljištima. Kada budemo rešili svojinska pitanja i donesemo zakon o stranim ulaganjima, koji uvodi jedinstveni šalter na nivou svake opštine, i čime se obuzdava birokratsko maltretiranje ulagača. Ujedno time se smanjuju šanse za korupciju i Srbija će biti još mnogo atraktivnija za ulaganja nego danas.

Sada ste i koordinator rada ministarstva finansija. Da li ćete izaći sa stavkom koliko je novca potrošeno otkako je iz Vlade otišao ministar Dinkić?
- Iz budžeta se novac izdvaja u skladu sa zakonom, ja sam štedljiv ministar i najvažniji zadatak je održavanje makroekonomske stabilnosti. A ako ste mislili na finansiranje stranaka, to je sve u skladu sa zakonom. Drugo je pitanje koliko su stranke mimo toga potrošile. Ne smeju dobiti više donatorske pomoći od one sume koju dobijaju kroz državni budžet. Očigledno je da troše više novca i od toga.

Kako to sankcionisati. Ne zna se ko je nadležan za kontrolu. Loptica se stalno prebacuje sa RIK i Odbora za finansije?
- Stranke su dužne da podnesu revizorski izveštaj, DSS je bila jedna od retkih koja je za 2005. godinu predala izveštaj.

Kako gledate na činjenicu da u odnosu na raniji period sve više ekonomske teme postaju predmet kampanje?
- To je jednostavno refleksija potreba građana. Strankama je postalo jasno da stari diskurs više nije interesantan građanima. Ono što ih sada najviše interesuje je njihov standard, zaposlenje, zdravstvo... I naravno EU jer je to prioritet i mera uspeha političkog života.

Jedna od tih izjava koja je izazvala stručnu ekonomsku polemiku je bila i vaša vezana za neophodnost podizanja stope PDV?
- Ja sam dao demanti u vidu saopštenja kabineta Ministarstva finansija u kome sam rekao da ukoliko predlog zakona budžetu za 2007. bude usvojen, neće biti potrebno korigovati stopu PDV.

Vaš koalicioni partner Velimir Ilić najavljivao je mogućnost preregistracije vozila sa crnogorskim tablicama. Premijer Koštunica je taj predlog odbio, a sada i funkcioner DS Božidar Đelić najavljuje tu mogućnost. Da li za ovaj problem još uvek postoji mogućnost dogovora?
- O tome ne razmišljamo pre izbora.

Sva istraživanja pokazuju neophodnost koalicije za sastavljanje nove vlade. Koja stranka ima najsličniji ekonomski program sa vama?
- Pretpostavljam DS.

Do sada se ekonomski uspeh vlade vezivao za G 17 Plus i Mlađana Dinkića. Sada ste na terenu. Koliko je narod to doživeo kao uspeh Vlade, a koliko Dinkićev?
- Mislim da je ekonomski uspeh Vlade privlačenje četiri milijarde stranih investicija, restrukturiranje velikih društvenih sistema, unapređenje poslovne klime. EBRD je naveo da smo se i u 2005. i 2006. godini najbrže razvijali. Asošijeted pres je pre neki dan istakao da je Srbija postala tigar na Balknu, a ja sam rekao da ćemo to biti za 10 godina. Zna se ko je šta radio. Što kaže naš slogan "Narod najbolje zna". Ja sam ubeđen da narod vrlo dobro zna ko je šta i kako radio.

Da li vidite sebe u novoj vladi?
- O tome ću razmišljati ako dobijem ponudu za učešće u njoj.

Nedavno smo potpisali sporazum CEFTA. Kako će se rešiti spor sa Hrvatskom i akcizama na duvan?
- Dve stvari su bile sporne prilikom potpisivanja CEFTE, režim uvoza u BIH i pitanje duvanske trgovine Srbije i Hrvatske. Suština je da Hrvatska ima nepremostive necarinske barijere, za ulazak na njeno tržište, cigareta srednje i niže cenovne kategorije. Time je omogućen preko 90 postotni monopol Tvornice duhana Rovinj. Hrvati su očekivali da snizimo naše državne prihode od uvezenih cigareta, a da oni svoje ne umanjuju, pri čemu su njihovi prihodi duplo veći po jedinici vrednosti cigareta.

Šta ako ni mi ni oni ne popustimo?
- CEFTA podrzumeva izjadnačavanja akciza, ali isto tako podrazumeva i uklanjanje necarinskih barijera. Mi ćemo ih izjednačiti, ali i insistirati da ukinu svoje necarinske barijere. Srpska država će se prema svojoj industriji ponašati u skladu sa našim ugovornim obavezamna prema njima. Mi imamo četiri važna proizvođača cigareta i oni neće biti ugroženi. Generalno će ostale grane proizvodnje biti afirmisane i lakše će izvoziti.

Ostale vestiArhiva