Bojazan od pojave ptičjeg gripa na području naše zemlje je sa dolaskom hladnih dana skoro potpuno prestala. Međutim, iako zima nije vreme za migraciju ptica preti opasnost da se suočimo s mogućom pojavom ovog virusa, a svakako, ne smemo sebi da priuštimo luksuz da prestanemo da se bavimo ovim problemom. Prema upozorenjima Svetske zdravstvene organizacije pojava ptičjeg gripa može da poprimi oblik pandemije, što će, ukoliko se ne odrade ozbiljne pripreme za suočavanje s takvom situacijom, ostaviti katastrofalne posledice.

- Ova pandemija se javlja ciklično i nije moguće predvideti vreme kada će nastupiti. Međutim, činjenica da ćemo u bliskom ili nekom budućem vremenu biti suočeni sa njom nameće zadatak da se ozbiljno pripremimo - kaže doktor Predrag Kon, epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

U toku prethodne godine tim stručnjaka je pored redovnih kontrola na svim našim područjima, radio na uspostavljanju sistema koji nam omogućuje da ubuduće možemo spremno da se suočimo sa mogućom pojavom ove bolesti ptica, a čiji se određeni oblik može preneti i na čoveka. Bez obzira na prve uspešne korake koji su nadležni organi napravili, naše društvo i dalje stoji pred velikim problemom, a to je priprema za suočavanje s pandemijom ptičjeg gripa, čija je pojava izvesna.

Svako od nas može da pretpostavi, kaže on, koliki bi haos u svim segmentima društva nastao kada bi se našli u situaciji da u zemlji imamo preko 50 odsto obolelih.

- Naša radna grupa koja je oformljena za borbu protiv ptičijeg gripa je spremna da se suoči sa eventualnom pojavom virusa kod nas, ali smo za pandemiju apsolutno nepripremljeni - objašnjava Kon.

Kako je već poznato, neki oblici virusa tog gripa prenosivi su na čoveka. Prva ljudska infekcija zabeležena je u Hongkongu 1997, kada je od 18 hospitalizovanih osoba umrlo njih šest. Ova bolest se sa zaraženih životinja na čoveka prenosi ukoliko je on u dužem kontaktu sa njima, retko se javlja, ali je jako opasna i u proseku svaki drugi oboleli umre. Među živinom se bolest brzo širi, napada sistem za disanje, varenje, a nekada i nervni sistem. Kod ljudi ovu bolest karakteriše nagli početak, drhtavica, temperatura i malaksalost. Posle ovih simptoma javljaju se kašalj, faringitis, traheobronhitis i kataralni znaci. Širenje bolesti sa jednog na drugog čoveka je retka i nedovoljno objašnjena pojava. Ptice selice, a naročito divlje patke su prirodni izvor ovog virusa i sa njih se lako prenosi na domaće životinje. U našoj zemlji je među domaćom živinom do sada registrovan jedan oboleli pevac, a širenje zaraze na veći broj životinja je uspešno sprečeno.

Ujedinjene nacije su uputile upozorenje da bi globalna pandemija ptičijeg gripa, ako mutira na ljudsku vrstu, mogla da usmrti 150 miliona ljudi, u slučaju da se svetska zajednica ne pripremi za takav razvoj događaja. Jednaka katastrofa neće zaobići ni našu zemlju, ukoliko se što hitnije ozbiljno ne posvetimo stvaranju čitavog sistema mera koje će omogućiti da prođemo sa što manje posledica. Kako bi to postigli, u ovu pripremu se mora uključiti Vlada Srbije, a ne samo Ministarstvo zdravlja. Kako je najavio republički ministar zdravlja u ostavci, Tomica Milosavljević, priprema se nacionalni plan, čiji će cilj biti da se zemlja osposobi da na vreme prepozna i kontroliše pandemiju.

Međutim, za sada se gotovo ništa nije uradilo jer niko očigledno ne želi da se ozbiljno angažuje oko toga. Kao i mnogi drugi i ovaj, iako veliki problem moraće da sačeka jer pažnju vlasti očigledno okupiraju neka druga pitanja.

SVET U PRIPRAVNOSTI

Ceo svet se trenutno nalazi u stanju pripravnosti za izbijanje pandemije i to u takozvanoj fazi tri, s obzirom na to da je kod izvesnog broja ljudi utvrđena infekcija novim tipom virusa. Mere zaštite od pandemije u Srbiji podeljene su u četiri perioda i šest faza. U okviru priprema za epidemiju velikih razmera, s predstavnicima francuske kompanije "Roš" i njenim licencnim partnerom "Galenikom" razgovaralo se o nabavci prve neophodne doze vakcina za novi tip gripa. Institut za epidemiologiju "Torlak" može pred svaku epidemiju gripa da proizvede približno sto hiljada vakcina, ali su potrebe Srbije dvostruko veće.
Procenjuje se da bi u toku ove godine država morala da obezbedi jedan odsto vakcina u odnosu na ukupan broj populacije.

Ostale vestiArhiva