Sve naše političke partije se finansiraju delom i iz ilegalnih izvora i nije im u interesu da to raščiste. Svima je jasno da troškovi stranaka daleko prevazilaze sredstva kojima ih država finansira. Neke manje političke partije, koje ne želim da imenujem, i dalje su žestoko povezane sa organizovanim kriminalom.

Takođe, sva borba protiv takvog kriminala pada u vodu kada Skupština bira tužioce i sudije. Znam da neki prolaze kao pripadnici političkih stranaka, i tu nema priča o nezavisnosti. Njihov izbor bi trebalo da radi nepartijsko i stručno telo. Takve modele treba samo kopirati iz drugih zemalja, kaže za „Blic“ profesor Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i doskorašnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kako u Srbiji izgleda borba protiv organizovanog kriminala?
- Potezi koje čini ova vlada i ova policija su početni potezi. Srbija se suočila sa postojanjem organizovanog kriminala sa dolaskom DOS-a na vlast, jer je tada o tome počelo otvoreno da se govori. Pre toga su bili retki lideri stranaka koji su o tome govorili, osim Vuka Draškovića koji je bio žrtva dva atentata. Vladajuće stranke do 5. oktobra su odricale bilo kakvu mogućnost postojanja organizovanog kriminala. Moja stara teza je da je osnovna greška načinjena 5. oktobra kada su angažovani kriminalci. Ako je to moralo tako, onda je bilo bolje platiti njihove usluge, a ne da im se daje zaštita od krivičnog gonjenja i pristup unosnim poslovima. Vi ni danas nemate dobru statistiku praćenja kriminala. Nemate urednu evidenciju o nečijem kretanju kroz kriminal. Radili smo, recimo, projekat sa Srđanom Mrkićem, našim čovekom koji je šef statistike kriminala pri UN. On je tamo uspeo da izdejstvuje da dobijemo nekoliko miliona dolara i uradimo sistem praćenja kriminala, ali naš ambasador nije našao za shodno da se založi za taj projekat.

Čini se da su se građani suočili sa organizovanim kriminalom tek sa pojavom zemunskog klana?
- Namera premijera Đinđića bila je da se obračuna sa organizovanim kriminalom. To znam jer je, između ostalih, u novembru 2002. pozvao i mene da se posavetuje. On je prvo krenuo da udari narko-klan, jer je to bilo najhitnije, pošto su oni sarađivali sa DB i JSO, i on je to jako dobro znao. Dao je nalog da se prave propisi koji će omogućiti adekvatnu borbu, uz pomoć i onoga što sada i imamo - svedoka saradnika i agenta provokatora. Njegovo ubistvo je pre svega posledica udara na narko-mafiju i antihaški lobi, jer su isti ljudi u pitanju. Dolazimo potom do „Sablje“ koja je imala jako dobre efekte kada su u pitanju narko-klanovi, ali jako loše efekte kada je došlo do političkih hapšenja i poštovanja ljudskih prava. Protiv narko-klanova mora stalno da se bori. Šest meseci nakon „Sablje“, mreža je obnovljena, s tim da su umesto „zemunaca“ čelni ljudi bili neki Bugari, Šiptari ili neki Srbi koji su izbegli odavde, pa su se vratili. Umesto jednog moćnog klana, imate više njih, što je opasnije, jer će doći do obračuna.

Ne verujete zvaničnim izjavama kako su u Srbiji razbijene sve velike kriminalne grupe?
- Teorijski je nemoguće uništiti organizovani kriminal kada se jednom razvije do stepena koji je bio kod nas. Biće dobro da ga držimo pod kontrolom da ne preuzme vlast. Dokaz da cveta narko-kriminal jeste da je droga najjeftinija u Srbiji. Da li je to sistematsko dovlačenje narkotika u Srbiju? Ne želim da budem paranoičan i da kažem da to rade spoljni neprijatelji. Samo se pribojavam da se neki klanovi napadaju, a neki ne. Linije koje idu preko Novog Pazara retko se rasturaju. Narkomanije ima više nego u vreme zemunskog klana. Moramo znati da je to jedna vrsta, a ima 19 vrsta organizovanog kriminala. Trgovina drogom je na drugom mestu, a na prvom mestu je pranje novca. I to što se dešava u srpskom fudbalu klasični su mafijaški poslovi. Skoro svi narko-dileri su nekad bili vođe navijača. Za mafije koje postoje oko Zvezde i Partizana krive su uprave tih klubova. Šta je sa mafijom u farmaciji i građevinarstvu? Mi nismo udarili u finansijsku mafiju. Udarili smo mafije na nižem nivou. Ali, dobro je što je to krenulo, jer sve nivoe mafije treba goniti.

Koliko je naša policija spremna za borbu protiv kriminala?
- Od sto kriminalističkih policajaca u većim gradovima Srbije, gde smo radili ispitivanja, samo njih 40 odsto je završilo višu školu i ima neko kriminalističko obrazovanje. To znači da 60 odsto kriminalističkih policajaca uopšte nije edukovano za tako nešto. Najviše ih ima sa srednjom spremom, ali potpuno neodgovarajućom. Veliki procenat su ljudi sa stažom od dve do tri godine i starosti do 25 godina, znači pravi su početnici, bez ikakvog iskustva. Imate tu i problem malih plata kojima su nezadovoljni. Tu je i dominirajući stav u policiji da je važno uhapsiti osumnjičenog što ranije i pritisnuti ga da prizna, jer se smatra da je to dovoljan dokaz. Kada sve to imate, onda vam je jasno zašto mi imamo policiju koja ne može da reši komplikovane zločine. Nema baze podataka za otiske, zube, DNK.

Da li se plašite da se država neće izboriti s kriminalom?
- Ne plašim se, država će kad-tad reagovati, jer će je organizovani kriminal naterati da preduzme korake. Ali na tom putu su moguće greške da se, recimo, ukidaju posebna odeljenja i da se razvodnjava borba protiv kriminala. Ukoliko, kao sada, svedocima saradnicima kaznu opraštate do polovine, ukoliko policajci provokatori nisu oslobođeni krivične odgovornosti kada su na zadatku i ukoliko ne dozvoljavate konfiskaciju imovine, može da se desi da organizovani kriminal tako udari da vas natera da tek onda idete na radikalne mere.

Lideri partija ne poštuju sud

Kako ocenjujete novi Zakon o krivičnom postupku?
- Nedovoljno je radikalan. Naši zakoni se donose po ugledu na nemački, ali u toj zemlji skoro da nema organizovanog kriminala. Opet, ne možete očekivati pravnu državu ako lideri partija ne poštuju odluke suda.

Ostale vestiArhiva