Bolji životni standard, odnosno socijalne i ekonomske teme, poslednjih dana izbijaju u prvi plan predizborne kampanje u Srbiji. Gotovo sve stranke, uglavnom, govore o tome da će, ukoliko one pobede 21. januara, obezbediti bolji život, veće zarade i posao. Ipak, za razliku od ranijih izbora, kada su građani mogli da čuju obećanja o švedskom standardu i prosečnim primanjima od 10.000 dolara godišnje po glavi (SPS 1990. godine) ili o penzijama od hiljadu maraka (DOS, 2000. godine), uoči ovih izbora stranke su znatno opreznije kada je reč o konkretnim obećanjima.

Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, napominje da ranija obećanja o visokim platama i penzijama niko nije zapamtio, a još manje ispunio, ali podvlači da danas ipak „nema takvih zaletanja”.

– Dakle, ne daju se baš nerazumna obećanja, sa ciframa, kolike će, recimo, biti plate, ali se govori o tome da će se oni truditi da učine nešto u tom pravcu – konstatuje on.

I zaista, ni u jednoj stranci nisu se usudili da daju čak ni precizniju prognozu kolika će biti prosečna plata ili inflacija u 2007. godini.

– Da bi se inflacija i u ovoj godini održala na jednocifrenom nivou, potrebno je koordinirano delovanje makroekonomskih politika, pre svega monetarne i fiskalne i dalje sprovođenje strukturnih reformi. To podrazumeva dodatno smanjenje javne potrošnje. „Stezanje kaiša” u javnoj potrošnji trebalo bi da ojača konkurentnost domaće privrede i podrži njen antiinflatorni rast – kaže Suzana Grubješić, član Predsedništva G 17 plus, izbegavši da govori o konkretnim brojkama. Zarade će rasti, kako naglašava, onim tempom kojim bude rasla produktivnost rada.

Miloš Aligrudić, visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije, ukazuje na to da u Srbiji postoji tendencija vrlo stabilnog rasta i očekuje da se taj trend nastavi.

Kakve su prognoze ove stranke za kraj 2007. godine? Aligrudić navodi da je stopa nezaposlenosti u opadanju i da je prošle godine iznosila minus dva odsto (što nije ni izbliza onoliko koliko su trpele neke druge zemlje u tranziciji), ali oni misle da to može da se pretvori čak i u stopu porasta zaposlenosti. Kad je reč o platama, DSS smatra da će one „lagano rasti”, a inflacija će biti „jednocifrena i sigurno manja”.

Navodeći da rast zarada mora da bude u skladu sa rastom bruto društvenog proizvoda, kaže da je prošle godine bilo četiri milijarde evra stranih ulaganja u Srbiju, a da se za ovu godinu očekuje najmanje šest milijardi evra, čak i više. To će biti direktne investicije u proizvodnju, pa će sigurno doći do značajnijeg porasta BDP-a, samim tim i do povećanja zarada. Ali, neko osetnije povećanje plata najavljuje za 2008. godinu.

„Oko rasta životnog standarda zapravo je koncipiran ceo program Demokratske stranke”, kaže Gordana Matković. A to, kako objašnjava, podrazumeva ne samo smanjenje nezaposlenosti, nego i otvaranje kvalitetnijih radnih mesta, što podrazumeva i povećanje plata za one koji su već zaposleni, a to je u Srbiji danas osnovna determinanta relativno niskog životnog standarda.

Smanjenje nezaposlenosti podrazumeva i makroekonomsku stabilnost i otklanjanje prepreka za investicije. Uključujući i političke. Ipak, ni DS, koja očekuje nastavak trenda rasta plata i nada se povećanju zaposlenosti, kao ni ostale stranke, ne može da izađe sa računicom i brojkama, jer takvu vrstu projekcija, kako kažu, nisu pravili.

Srpska radikalna stranka, kaže Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a, takođe je izbegao da da konkretnu prognozu prosečne plate i inflacije u ovoj godini, ali je istakao da će ta stranka ako dođe na vlast uraditi sve što je potrebno da se pokrene proizvodnja, jer bi, kako kaže, to trebalo da bude osnov za poboljšanje životnog standarda, osnov punjenja državnog budžeta, a ne fiskalni način, putem poreza, doprinosa i carina, „kao što je to do sada” bilo.

– Da bi se povećala proizvodnja moramo stvoriti uslove za sva preduzeća, ne samo mala, srednja i velika, da im država omogući da, ukoliko imaju program pokretanja proizvodnje, da u taj program krenu. Jedini način da im to omogućimo je srpska razvojna banka, koju danas nemamo, a koja bi podrazumevala kreditiranje programa, ne više iz ideoloških ili partijskih razloga – podvlači on. Time „država, posredno, dobija mnogo više – otvaranje radnih mesta, povećanje proizvodnje, pa onda, porezi i doprinosi, i sve što ide, a to je mnogo više nego kamate”.

Pojedini analitičari tvrde da je toliko potenciranje tema koje se tiču životnog standarda s jedne strane pokazatelj normalizacije Srbije, a s druge strane rezultat činjenice da su političari svoje kampanje u dobroj meri zasnovali na istraživanjima javnog mnjenja u kojima su građani kao svoj prioritet već poduže isticali upravo poboljšanje životnog standarda.

Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, ocenjuje da je sada na političkoj sceni pokušaj da se odgovori na probleme građana, na taj način što će se bar obećati da će se raditi na tome.

– Inače, sam problem je izuzetno težak. Imamo ogromnu nezaposlenost, koja je sada, realno, blizu 40 odsto radno sposobnog stanovništva, uključujući tu izbeglice i privremeno izbegle sa Kosova i Metohije i deo Roma, koji čak nije ni statistički registrovan. Od ukupnog broja stanovnika, negde oko 60 odsto je ispod linije siromaštva. Znači, i oni koji rade nedovoljno zarađuju, a da ne pričamo o onima koji ne rade. I to je, dakle, ono što građane najviše „žulja”, pa političari teško mogu da izbegnu da taj problem ne adresiraju na neki način – ističe on i upozorava da je to, međutim, „jedan od najtežih problema za rešavanje, jer on pretpostavlja određeni ekonomski rast, rast zapošljavanja, rast ličnih dohodaka, pa tek onda rast životnog standarda, koji proizilazi iz svega toga. A, to je teško postići, naročito u kratkom roku”, zaključuje Nikolić.

-------------------------------------------------------------------------

Dramatične promene

Predlog budžeta za 2007. godinu napravljen je na osnovu projektovane inflacije od 7,5 odsto i rasta bruto društvenog proizvoda od sedam odsto.

Na okruglom stolu o parlamentarnim izborima, ekonomista Miroslav Prokopijević je, inače, ocenio da će inflacija „morati da bude znatno viša” od ovogodišnje. Njegov kolega Jurij Bajec čak je upozorio da Srbiju u narednih šest ili sedam godina očekuju „dramatične promene” u sferi zapošljavanja, jer će, zbog gašenja društveno-državnog sektora mnogi ostati bez radnih mesta.

Po onome što se iz stranaka sada čuje ne bi se reklo da će biti tako.

Prirodno je da političke stranke u vreme predizborne kampanje obećavaju, jer žele da privuku birače – primećuje najpre ekonomista Boško Mijatović, iz Centra za liberalno demokratske studije.

Ipak, i on ocenjuje da su ove godine predizborna obećanja znatno manja, nego krajem 2003. godine, kada su se politički prvaci nadmetali ko će više da ponudi. Ali, i ti izbori su pokazali da birači ne prate ta velika obećanja, jer su tada pobedili, oni koji su, inače, najmanje obećavali (radikali i DSS).

Sada je to umereno, ne izbacuju ogromne brojke, tako da to „deluje pristojno, sa nepreciznim frazama”, odnosno, socio-ekonomska tema jeste zastupljena u ovoj kampanji, jeste, možda i centralna, ali „na jedan mnogo ozbiljniji način nego što je to bilo ranije”.

Ostale vestiArhiva