Beograd - Zbirke zadataka za kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike nedavno su se pojavile u prodaji. Đaci koji ih još nemaju mogu da ih naruče u svojoj školi ili kupe u knjižari Prosvetnog pregleda u Beogradu. Zbirka iz srpskog jezika košta 190, a iz matematike 120 dinara.
Do polaganja ispita ima još mnogo vremena, pa profesori i stručnjaci savetuju đake da zadatke nikako ne uče napamet, već da ih dobro provežbaju. Za razliku od ranijih generacija koje nisu znale kakvi ih zadaci očekuju na polaganju testa, đacima je sada neizvesnost smanjena i ukoliko dobro nauče zadatke iz zbirki ne bi trebalo da imaju problema na testu.
Branislav Popović, predsednik Društva matematičara Srbije, za Danas kaže da zadaci na testovima ne bi trebalo da budu isti kao iz zbirke.
- Zadaci na testu bi trebalo da budu vrlo slični onima iz zbirke za vežbanje, ali s promenjenim brojevima, da đaci ne bi učili napamet rešavanje zadataka, već zaista vežbali. Đaci moraju da nauče da reše problem i to znanje kasnije primene - objašnjava Popović.
On ističe da neki profesori u srednjim školama u septembru testiraju tek upisane učenike i to zadacima koje su polagali u junu na testu.
- Na testovima đaci osvajaju neuporedivo manji broj poena nego što su osvojili na ispitu. To pokazuje da đaci uče samo za jedan trenutak, odnosno da bi položili test i da ne osećaju potrebu da matematičko znanje uvrste u korpus svog opšteg znanja koje bi i kasnije koristili - navodi Popović.
Bojana Marković Čolak, profesorka srpskog jezika i književnosti u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji za naš list kaže da su zadaci u zbirkama kao i svake godine dobro osmišljeni i da prosečnom đaku ne treba više od dva do tri meseca da ih nauči i provežba.
- Ima dovoljno vremena da se svaki zadatak savlada. Ne zaboravimo da se u zbirci nalaze i rešenja, što umnogome olakšava njihovo savladavanje, ali ni to da učenik za svaki "teži" zadatak može da konsultuje svog predmetnog nastavnika. Već od početka drugog polugodišta treba početi s vežbanjem kako bi učenik stekao sigurnost i kako mu kasnije ne bi oduzimalo mnogo vremena u trci za što boljim prosekom u školi. Nažalost, veliki broj učenika počinje ozbiljno da radi zadatke tek po završetku školske godine, pa se susreće s manjkom vremena i viškom "teških i nerešivih" zadataka - rekla je Marković Čolak.
Ona ističe da svaki đak mora sam da odluči da li će prvo vežbati gramatiku ili književnost.
- Način učenja zavisi od učenika. Nekome je lakše da radi zadatke iz jedne oblasti, a posle iz druge. To je razumljivo jer je zadaci iz gramatike nadovezuju jedan na drugi. S druge strane, neko se odmara od gramatike dok radi zadatke iz književnosti. Nema pravila. Najvažnije je da đaci pređu s razumevanjem i da se s vremena na vreme obnavlja znanje kako se naučeno ne bi zaboravilo - navodi Marković Čolak.

Za deset odsto drugačije od prošle godine

Sadržaj zbirki promenjen je za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. U zbirci za srpski jezik ima 450 zadataka, a u zbirci iz matematike ih ima 350 u 17 oblasti. Đaci svoje znanje mogu da provere na kraju zbirke, gde se nalaze rešenja zadataka. Bojan Ristić, šef Odseka za stručno obrazovanje u Ministarstvu prosvete i koordinator Republičke upisne komisije, za naš list kaže da je stručni tim ljudi koji su pisali zbirke nastojao da u njima ima i lakih i teških zadataka. Procentualno, odnos je takav da ima 20 odsto lakih, 60 odsto srednje teških, a ostali zadaci su teški. Ovaj odnos primenjen je i u zbirci za srpski jezik u kojoj su književnost i gramatika jednako zastupljene.

Ostale vestiArhiva