Beograd, Kragujevac - Preduzeća koja su zainteresovana za izvoz naoružanja i vojne opreme u Jermeniju moći će da realizuju taj posao sudeći prema nezvaničnim saznanjima Danasa iz nekoliko preduzeća namenske industrije Srbije.
U Zastava oružju juče su očekivali izdavanje dozvole već u toku dana. Poslovodstvo kragujevačke fabrike pozvalo se na "pouzdanu informaciju da je Ministarstvo za ekonomske sa inostranstvom juče čekalo odobrenje Vlade za izdavanje dozvole za izvoz Zastavinog naoružanja u Jermeniju".
- Ako nam dozvola, iz tehničkih razloga, ne bude izdata do kraja dana, onda je gotovo izvesno da ćemo je dobiti sutra - rekao je juče za naš list direktor Zastave oružja Dragoljub Grujović.
Potvrdu ove informacije juče nije bilo moguće dobiti iz Ministarstva za ekonomske odnose s inostranstvom koje izdaje dozvole za izvoz oružja. U tom ministarstvu Danasu je saopšteno da je odlučeno da se ništa ne iznosi u javnost dok odluka ne bude konačna, odnosno dok se ne usaglase sva mišljenja.
U Ministarstvu spoljnih poslova koje je ranije dalo negativno mišljenje o izvozu oružja u Jermeniju kažu da ništa ne znaju o tome da li je neko dobio dozvolu za realizaciju tog posla. Danasu je objašnjeno da takvu odluku donosi Vlada Srbije, a da je Ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom sprovodi. Odluka može biti doneta i mimo političkog mišljenja MSP, jer u slučaju da postoje različita mišljenja Vlada donosi konačnu odluku, kažu u Ministarstvu.
Radomir Ljujić, direktor Slobode iz Čačka, kaže za Danas da takođe ima informaciju da je problem sa izdavanjem dozvole prevaziđen, ali da se to ne odnosi samo na kragujevačke oružare, već i na ostala preduzeća koja bi da izvoze oružje u Jermeniju.
- Sloboda Čačak ima tri puta vredniji ugovor s Jermenijom od Zastava oružja i očekujemo da dobijemo izvoznu dozvolu - kaže Ljujić.
Osvrnuvši se na poslednje saopštenje MSP, prema kojem OEBS ne dozvoljava izvoz naoružanja u Jermeniju i Azerbejdžan, direktor Zastave oružja Dragoljub Grujović ističe da je u ovom slučaju reč o, blaže rečeno, nerazumljivom stavu MSP.
- Naša fabrika je oružje u jednu od ovih zemalja izvozila 2005. i 2006. godine, uz saglasnost Ministarstva spoljnih poslova. Zašto je sada izvoz u tu zemlju sporan, kad je dokument OEBS, na koji se poziva MIP, "zastareliji" nego lane ili pretprošle godine - upitao je Grujović.
On napominje da je dokument OEBS donet u vreme kada su ratovi u pojedinim zemljama evroazijskog regiona ugrožavali granice Rusije. Opasnosti po ruske granice više nema pošto su ratovi u tim evroazijskim zemljama odavno okončani, usled čega je zvanična Moskva nedavno dala saglasnost za izvoz Zastavinog oružja u Jermeniju.
Ana Martinović, portparol Regionalnog centra za kontrolu naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi - SEESAC, potvrdila je za Danas da se Jermenija i Azerbejdžan nalaze na listi zemalja za koje su visoki zvaničnici OEBS stavili embargo na izvoz naoružanja, ali još 28. februara 1992.
Radomir Ljujić, direktor Slobode iz Čačka, kaže da je priroda posla proizvođača oružja takva da je korisnije da se ne piše mnogo o izvoznim aranžmanima. Prema njegovim rečima promet naoružanja prate međunarodne institucije i zainteresovane zemlje i sve se radi prema strogim propisima. Ljujić kaže da je zaustavljanjem izvoza i pričom o problematičnim dozvolama u prošloj godini napravljena šteta od najmanje 100 miliona dolara.
Poslovodstvo Zastava oružja je ovih dana čekajući izdavanje izvozne dozvole kontaktiralo Ministarstvo odbrane Jermenije, od kojeg je stigao odgovor da ugovor o izvozu Zastavinog naoružanja u tu zemlju još važi, ali da se na tu isporuku, ipak, neće čekati zauvek. Podsetimo, u Jermeniju treba da izveze naoružanje i vojnu opremu vrednu 2,7 miliona dolara.

Zašto je obeštećena Sloboda iz Čačka

Pošto je u medijima bila zastupljena priča o tome da su firme Sloboda i Krušik bile obeštećene zbog nerealizovanog izvoza, a kragujevački oružari nisu direktor čačanske Slobode, tvrdi da ti slučajevi nisu isti. Naime, kako je objasnio, te dve firme obeštećene su zbog nerealizovanog izvoza oružja u Gruziju za koji im je država dala izvozne dozvole, čak je jedan deo oružja izvezen, ali posle toga za ostatak oružja nisu dobijene transportne dozvole.
- Država, pošto je dala izvozne, a kasnije nije izdala transportne dozvole, rešila je da nas obešteti. U slučaju Zastava oružja nisu postojale izvozne dozvole - objasnio je Ljujić.

Ostale vestiArhiva