Moskva - Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je vladi da nastavi pregovore s Minskom o isporukama nafte i tranzitu kroz njenu teritoriju i da obezbedi isporuke korisnicima u zapadnoj Evropi. Na sastanku s članovima vlade, uoči početka pregovora s visokom beloruskom delegacijom o putevima izlaska iz krize, Putin je zatražio da se izradi kompleks mera koji bi zaštitio rusku privredu od "partnera iz Belorusije". On je naložio da se "učini sve što je moguće kako bi se obezbedili interesi zapadnih korisnika" ruske nafte.
U međuvremenu Belorusija je pripremila novi sporazum o carinskim dažbinama, izjavio je juče zamenik ministra za ekonomiju Belorusije Vladimir Najdunov. U tom dokumentu predlaže se rešenje u vezi s carinama na naftu koja se uvozi u Belorusiju, kao i rešenje pitanja carine za naftu koja se transportuje preko teritorije Belorusije.
Nemačke rafinerije u Švetu i Lojni na istoku zemlje i juče su ostale bez isporuka nafte iz Rusije, a predstavnici nemačke naftne privrede nisu mogli da saopšte kada će se uvoz normalizovati, jer dosad nisu dobili službeno obaveštenje ruskog partnera.
Delegacija vlade Belorusije s vicepremijerom Andrejem Kobjakovom na čelu doputovala je u juče u Moskvu radi pregovora o nafti, saopšteno je RIA Novosti u ambasadi Belorusije u Ruskoj Federaciji. Od 1. januara 2007. godine ruske naftne kompanije dužne su da uplaćuju carinske dažbine prilikom isporuka nafte u Belorusiju. U odgovoru je beloruski državni koncern za petrohemiju Belnjeftehim, u čijem se sastavu nalazi više od 50 organizacija, suspendovao ugovore s ruskim kompanijama o isporukama nafte za 2007.
Početkom decembra ruski premijer Mihail Fradkov potpisao je dokument kojim isporuke nafte Belorusiji podležu izvoznoj carini, kao i zemljama koje nisu u sastavu Carinske unije. Od 1999, kada su Rusija i Belorusija potpisale dokument o stvaranju Savezne države, ruska nafta se, kao i druga proizvodnja, isporučivala susedima bez carinjenja, tako da je za potrošače - preduzeća koja prerađuju naftu - bila jeftinija. Sada će nafta biti skuplja, odnosno koštaće najmanje 180,7 dolara po toni. Takvu carinsku stopa za izvoz nafte utvrdila je vlada i ona će se primenjivati od 1. februara. Svoju odluku ruska strana objašnjava time što je Belorusija raskinula međuvladin sporazum prema kojem 85 procenata carine za izvoz, pored ostalih i naftnih derivata proizvedenih u Belorusiji od ruskih sirovina, treba da bude doznačeno ruskom budžetu, a svega 15 procenata ide u budžet Belorusije.
Rusija je osnovni isporučilac energenata Belorusiji. U 2005. Belorusiji je isporučeno ukupno 19,3 miliona tona nafte i 20,2 milijarde kubika prirodnog gasa, a u 2006. obim isporuka je povećan. Prema oceni eksperata Rusija je godišnje u gubitku više od četiri milijarde dolara zbog razlike u izvoznim carinama u Belorusiji i Rusiji, za naftne derivate koji se proizvode od ruske nafte. Na primer, od 1. decembra ruska carina za izvoz lakih destilata i gazolina iznosila je 134 dolara po toni, a beloruska carina za izvoz mazuta iz Rusije - 75,8 dolara, maziva i isluženih naftnih derivata - 92,9 dolara po toni, a iz Belorusije - 72,2 dolara. Predsednik Rusije je taj problem uvideo za vreme "direktne linije" 25. oktobra prošle godine. "Mi gledamo, recimo, na količinu naše sirove nafte koju isporučujemo Belorusiji za potrebe same republike, ali i na to koliko se naftnih derivata isporučuje inostranstvu. Potrebno je, naravno, da zavedemo red u procesu normalnog dijaloga s našim beloruskim kolegama," istakao je Putin. "Ukoliko ne uspemo da se dogovorimo, onda ćemo morati da uvedemo ograničenja, što ne bismo želeli", rekao je šef države.

Nove članice traže "energetsku solidarnost" od EU

Prag - Nove članice traže od EU "energetsku solidarnost" i da se energičnije angažuje u rešavanju krize oko zaustavljanja isporuka nafte iz Rusije preko Belorusije. "To je upravo slučaj kada bi trebalo da se pokaže smisao EU, a zemlje ne bi trebalo da deluju pojedinačno, već solidarno zajedno", rekao je juče ujutro ministar industrije i trgovine Martin Ržiman. Bez isporuka iz naftovoda Družba, kojim Rusija šalje naftu Zapadu, ostale su prvo Poljska i Nemačka, a od preksinoć i Češka, Slovačka i Mađarska koje naftu dobijaju iz južnog kraka naftovoda preko Ukrajine. Češka je, kao i Poljska i Slovačka, počela da koristi svoje rezerve i političari u sve tri zemlje umiruju javnost da ako kriza ne potraje, neće biti ni poskupljenja energenata. Češka ima rezerve nafte za 90 dana, Poljska za 80, a Slovačka za 70 dana.

Angela Merkel: Prekid snadbevanja porušio poverenje

Berlin - "Odluka Rusije da prekine snabdevanje naftom članice EU "neprihvatljiva je", izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je dodala da je prekid snabdevanja bez konsultacija "porušio poverenje". Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso izjavio je ranije da snabdevačima energijom ne bi trebalo da bude dopušteno da nenajavljeno ukidaju dostavu nafte. Rusija je zaustavila izvoz nafte u Belorusiju u ponedeljak, optužujući Minsk da krade naftu. Međunarodna agencija za energiju izjavila je da će naftno tržište uspeti da se izbori sa situacijom sve dok zemlje imaju dovoljne zalihe.

Ostale vestiArhiva