Vlast nam na kašičicu daje pravo da sami odlučujemo koga ćemo da upišemo u Advokatsku komoru. To je uzrok brojnih ekscesa u našoj profesiji, a njihovi protagonisti su uglavnom ljudi koji dolaze iz sudova, tužilaštva, policije, politike, privrede... Zbog toga ćemo tražiti da se u novom Zakonu o advokaturi ovo pitanje drugačije reši, kaže za „Blic“ advokat Vladimir Šešlija, predsednik Advokatske komore Srbije i član Visokog saveta pravosuđa.

Zašto mislite da nije dobro što u advokaturu dolaze tužioci i sudije?
- Sudije i tužioci koji prelaze u naše redove su u povoljnijem položaju od mnogih advokata. Dešava se da se kao advokati pojavljuju u sličnim, ako ne i u istim predmetima, u kojima su radili kao sudije i kao tužioci. Tražili smo da ovaj posao ne rade godinu-dve posle odlaska iz pravosuđa, ali to nije moglo da prođe. Sada smo u situaciji da prelazak iz pravosuđa u advokaturu možemo da zabranimo samo ako je neko bio razrešen zbog nekih grešaka.

Sud je pojedine advokate, naročito na suđenju za ubistvo premijera, optužio da namerno vrše opstrukciju postupka. Neki od njih su kroz iskaze svedoka saradnika čak optuženi i za krivična dela. Da li će Komora preduzeti neke disciplinske mere?
- Dok organi pravosuđa ne preduzmu određene korake, mi ne možemo da istražujemo takve slučajeve. Mislim da opstrukcija ne može da postoji ako predsednik veća dobro vodi postupak. Njemu su data ovlašćenja da tako nešto spreči. Ukoliko vidimo da krše pravila i da se nedostojno ponašaju, onda disciplinski tužilac Komore može da pokrene postupak. Koliko znam, za sada nije pokrenut nijedan postupak protiv advokata sa suđenja za ubistvo premijera Đinđića.

Da li propisi koji se tiču disciplinske odgovornosti advokata moraju da budu stroži?
- Zakon koji reguliše ovu materiju donet je na brzinu 1998. godine, kao i statut Advokatske komore. Zakon bi mogao da bude daleko bolji. Ova godina je bila izborna u Advokatskoj komori, birali smo nove organe. Sad ima malo zastoja dok se novi organi ne uhodaju. Nijednog člana naše Komore, koji je karijeru počeo kao advokatski pripravnik, nećete naći u tim predmetima gde je bilo ekscesa, pa ni u postupku za ubistvo premijera.

Vi ste po funkciji i član Visokog saveta pravosuđa. Kako biste ocenili rad tog organa?
- Izvršna i zakonodavna vlast su stalno vršile opstrukciju kroz promenu nadležnosti ovog organa. Setite se da je toga bilo od 2000. do 2003. i da je te izmene Ustavni sud ocenio neustavnim. I posle 2003. godine često je menjan zakon o Visokom savetu pravosuđa, zbog čega mu se i poljuljao ugled.

Kako odredbe novog Ustava utiču na rad Visokog saveta pravosuđa?
- Nov način izbora članova Visokog saveta pravosuđa dozvoljava veći uticaj izvršne vlasti na sud i tužilaštvo. To je upravo ono što smo mi kritikovali, jer je i za advokaturu takvo rešenje nepovoljno. Na primer, o izboru šest stalnih članova Saveta više neće odlučivati opšta sednica Vrhovnog suda već Skupština. Pored toga, do sada je član Saveta bio predsednik Advokatske komore, a sada ne znamo ko će u ovom telu predstavljati advokate. U Hrvatskoj su slične odredbe zloupotrebljene. Tamo je izabran advokat po stranačkom opredeljenju, koji je napravio veliku štetu advokaturi. Ukoliko i kod nas bude tako, onda nema reči o predstavniku advokature.

Čini se da je ovim Ustavom i Ustavnim zakonom omogućen još veći uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo?
- Uticaj izvršne vlasti je očigledan. Tužioci po novim odredbama treba da vode istragu, kao u anglosaksonskom pravu. Prelazak na takav sistem predstavlja neverovatno težak put. Za tako nešto morate da imate izvanredne policajce i tužioce i edukacija mora da bude fantastična.

Ostale vestiArhiva