Ambasador Nemačke u Beogradu veruje da će rešenje za status Kosova ispuniti očekivanja i nade ljudi koji žive na Kosovu - i većine i manjine. On, međutim, smatra da treba sačekati predlog Martija Ahtisarija, koji bi mogao i da da smernice ili proceduru šta raditi posle toga, da li nastaviti pregovore Beograda i Prištine.

"Moje mišljenje je da bi rešenje za Kosovo moralo obuhvatiti rešenje do koga će se doći pregovorima, da to bude rešenje gde nijedna strana na kraju procesa ne stoji kao pobednik ili gubitnik", kaže on.

"Smatram da bi diskusiju o Kosovu ovde trebalo voditi sa manje emocija kakve smo videli proteklih dana, onako kako je vođena diskusija u slučaju Simić. Trebalo bi se uzdržati od bučnih tonova predizborne kampanje", kaže Cobel.

Govoreći o evropskoj perspektivi Srbije, Cobel kaže da je ključ u "rukama Vlade Srbije" i u saradnji sa Haškim tribunalom. Na pitanje koliko su realne tvrdnje premijera Koštunice da bi problem saradnje sa Hagom bio otklonjen da su nastavljeni pregovori sa EU, Cobel je rekao da argumentacija predsednika Vlade "nije baš ubedljivo opravdanje za činjenicu da za sada baš nije mnogo toga urađeno".

"Što se tiče slučaja Mladić, ovde želimo vidljiv napredak koji bi uvidela i tužiteljka Del Ponte. Čim ovo bude postignuto, mogu se nastaviti pregovori Srbije sa Evropskom unijom“, kaže on.

Nemačka se kao predsedavajuća Evropske Unije nada da će Srbija dobiti stabilnu demokratsku Vladu koja će imati evropsku prespektivu.

Ništa novo

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ocenjuje za B92 da će biti veoma teško da se u rokovima koji su zadati nađe rešenje za status Kosova koje će zadovoljiti obe strane.

Janjić podseća i da je cela prošla godina utrošena da bi se utvrdile razlike između Beograda i Prištine. "Možemo da kažemo da ova izjava nemačke diplomatije spada zaista u diplomatski dobronamerne izjave, ali sa nedovoljno pokrića u realnosti", rekao je on.

"Realnost je takva da mislim da su obe strane raspoložene da Savet bezbednosti nametne rešenje i da neće preuzeti na sebe odgovornost, barem Beograd neće oreuzeti odgovornost da prihvati bilo koji oblik nezavisnosti, a Albanci ne prihvataju niša osim nezavisnosti", kaže on.

Milica Đilas, sa Fakulteta političkih nauka, kaže za B92 da izjave ambasadora Cobela nisu ništa novo i nepoznato za Srbiju: "Srbija je propustila tu šansu da se pokaže kao kredibilan partner i sada je ključna stvarda se obnovi poverenje i mislim da će to biti jedan od prvih i osnovnih zadataka za sledeću Vladu i ključni preduslov nastavka pregovora", kaže ona.

"Znači, polazim od toga da je ambasador Cobel rekao da je to u pitanju ili izručenje ili kredibilno pokazivanje da Srbija čini sve što je u njenoj moći da bi se optuženici našli u Haškom tribunalu", kaže ona.

D'Alema: Važna obnova pregovora

Masimo D'Alema izjavio je da je "od izuzetnog značaja" da Evropska unija počne ponovo pregovore sa Srbijom.

Ministar inostranih poslova Italije i šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel složili su se danas u razgovorima u Ljubljani da EU još nije dostigla "svoje razumne granice". "Jasno je da celo područje zapadnog Balkana spada u te granice", rekao je na konferenciji za novinare D'Alema.

"Reč je o regionu koji je doživeo izuzetno dramatičan istorijski period, te ga treba podržati na putu integracije i približavanja evropskim institucijama, što od nas zahteva politiku koja nije diskriminatorna. Mi smo otvoreni prema svim državama zapadnog Balkana bez ikakve diskriminacije", rekao je šef italijanske diplomatije.

Zbog toga, smatra D'Alema, "od izuzetnog je značaja da EU počne ponovo pregovore sa Srbijom u okviru sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju".

"Mi ćemo jednako tako izbliza pratiti određivanje novog statusa Kosova i pri tom poštovati, naravno, i želje stanovnika Kosova, a istovremeno poštovati i mišljenje države Srbije, kao i ostala načela za koja se zalažemo - poštovanje manjina, što podrazumeva i poštovanje srpske manjine na Kosovu", rekao je on.

Ostale vestiArhiva