Misija Međunarodnog monetarnog fonda počinje da analizira ostvarene rezultate u makreoekonomskoj politici Srbije. Cilj kontrole je da ukaže na one tačke u ekonomskoj politici koje narušavaju finansijsku stabilnost zemlje, a preporuke koje će nakon dvonedeljene analize uslediti neće biti obavezujuće, što ne znači da izveštaj koji će Misija nakon boravka u Beogradu objaviti nije značajan. Naprotiv, za sve potencijalne investitore kao i druge međunarodne finansijske institucije to je prva tačka od koje kreću u donošenju odluke o ulaganju u Srbiju.
Stoga, ni za kreatore ekonomske politike u zemlji ne može da bude nevažno kakve će podatke staviti na sto u razgovorima koji slede. Predstavnici MMF ne kriju da će u fokusu njihove pažnje biti tekući bilans plaćanja i inflacija, a upravo su to dva segmenta ekonomske politike u kojima se praktično prelamaju svi ostali, od proizvodnje do kursa. A sa kakvim pokazateljima očekujemo prve razgovore ovakve vrste sa MMF? Najsvežiji podatak o kretanju proizvodnje govori da je ona za oko dva odsto viša od prošlogodišnjeg proseka. Naplata PDV je za 3,5 odsto niža nego lane, a neto obim prihoda nastao oporezivanjem unutrašnjeg prometa zaostaje za 16,3 odsto u odnosu na prošlogodišnji. Nasuprot tome, u monetarnoj sferi svi tokovi novca kao i dinarski plasmani beleže rast što je posledica rasta inozaduženja. Iako se usporava tražnja stanovništva zbog pada zarada i penzija kao i menjačkih poslova, ona i dalje deluje podsticajno na ukupni rast tržnje jer je samo u aprilu kreditiranje stanovništva povećano za čak 5,2 milijarde dinara. Međugodišnje stope rasta uvoza i izvoza su manje nego u prvim mesecima lane, a platnobilansna kretanja, posebno u aprilu, izrazito su nepovoljna, jer deficit tekućih transakcija raste brže od deficita u robnoj razmeni usled sporije dinamike rasta suficita tekućih transfera, pri čemu suficit kreditno- finansijskih transakcija raste gotovo u potpnosti usled novog zaduživanja u inostranstvu. Samo u aprilu priliv kratkoročnih kredita premašio je 345 miliona dolara.
Imajući to u vidu, nije teško pretpostaviti kakve će preporuke dati eksperti MMF. Realno je očekivati da će preporučiti i dalje povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike, "zatezanje uzdi" u fiskalnoj politici, ubrzanje restrukturiranja realnog sektora, sve ono što su preporučivali i tokom trajanja trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom i što su veoma često i iznuđivali imajući u rukama šargarepu zvanu dodatni otpis 700 miliona dolara duga Parskom klubu poverilaca.
- Problem inflacije svakako će biti centralna tema razgovora sa predstavnicima MMF, ali mislim da će njihova pažnja i te kako biti usmerena i na ispunjavanje nekih obaveza koje je Vlada preuzela prilikom zaključenja prethodnog aranžmana. Nisam suiguran da će se MMF, koji je toliko insistirao na prodaji dve rafinerije kao sastavnom delu restrukturiranja NIS, prihvatiti koncept privatizacije koji je ponudio privatizacioni savetnik, a u kome se održava vertikalna integrisanost NIS, teret investicionog programa prevaljuje na strateškog partnera i ojačava monopolska pozicija NIS i odlaže liberalizacija tržišta naftnih derivata verovatno do 2010. godine - kaže Stojan Stamenković, urednik MAT.
Po njegovom mišljenu to vodi jačanju monopola NIS, Vladi se iz ruku otrže kontrola cena jer bi one bile korigovane po automatizmu sa kretanjem na svetskom tržištu, a NIS još dobija i legalitet koncesije na eksploataciju nafte i gasa u zemlji, bez obzira na to što formalno nije javno preduzeće, ali je valjda jasno da na tenderu koji bi morao da bude raspisan ne bi mogao da pobedi.

PROKOPIJEVIĆ: "Moralna" misija MMF

Sve dok Međunarodni monetarni fond ne sklopi novi aranžman sa Srbijom, njegovi predstavnici mogu biti samo zadovoljni ili nezadovoljni, jer osim prilike da opserviraju ekonomske prilike u našoj zemlji, nemaju instrumente da deluju na njih. Predstavnici tog fonda mogli su ranije da uslovljavaju kreatore ekonomske politike, jer su odobravali sredstva koja su u svakom trenutku mogli da povuku, ali to sada nije slučaj. Reč je, dakle, o "moralnoj" misiji MMF. Činjenica je da se Vlada Srbije "rasipa", što znači da slede novi izbori, a time i opasnost od populističkih poteza. Posledica toga može da bude probijanje ne samo projektovane stope inflacije već i one najpesimističnije varijante od 14 odsto koju prognoziraju ekonomisti - kaže za Danas Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

MILJKOVIĆ: Problem vremenske distance

Dejan Miljković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da MMF vrši nefinansijski monitoring i u drugim zemljama. "Ono što je prepoznato kao problem, a to je visoka stopa inflacije i deficit platnog bilansa, nije ništa novo. Predstavnici MMF su na to ukazivali i kada smo imali finansijski aranžman sa tom institucijom, ali, kako smo se uverili, ni tada njihovi lekovi nisu uticali na rešenje tog problema", ističe Miljković i dodaje da je očigledno da MMF hoće da sklopi novi aranžman sa Srbijom ali da je problem vremenska distanca - MMF hoće odmah, a Ministarstvo finansija tek nakon novih izbora.

Srbiji potrebno više stanih investicija

Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić i direktor evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda Majkl Depler ocenili su juče da je potrebno podići nivo direktih stranih investicija u Srbiju. Kako se navodi u saopštenju Pres služe predsednika Srbije, Tadić i Depler su na sastanku u Beogradu rekli da bi strana ulaganja, naročito grinfild investicije, trebalo da budu snažan izvor privrednog rasta kroz otvaranje novih radnih mesta. "Stabilnost u Srbiji i pridruženje Evropskoj uniji, praćeno dubinskim reformama i unapređenjem poslovnog okruženja, od velikog je značaja za privredni rast", ocenjeno je na sastanku i konstatovano da je glavni indikator stabilnosti i kredibilnosti jedne zemlje upravo stopa inflacije.

Ostale vestiArhiva