Kandidatura Božidara Đelića, bivšeg ministra finansija za premijera u vladi koju bi (ako osvoji izbore) pravila Demokratska stranka, ocenjuju analitičari, preuranjena je. Isticanje Đelića u prvi plan kampanje DS-u možda neće bitnije uticati na rejting te stranke, ni pozitivno ni negativno, ali bi moglo da smanji koalicioni potencijal demokrata koji su samo dan posle obnarodovanja kandidature zaoštrili odnose sa DSS-om i G17 plus. Lični sukob s doskorašnjim ministrom finansija Mlađanom Dinkićem, Đelića i vladu koju bi on vodio čini neprihvatljivom za G17 plus, što je pre dva dana decidirano izjavio lider ove stranke.
Dinkić je, naime, rekao da poštuje Đelićevo znanje, ali ga je optužio za spletkarenje i kvarenje međuljudskih odnosa u DOS-ovoj vladi. Iz G17 plus su već i pre objavljivanja kandidature kritikovali neke Đelićeve ranije poteze i izjave, poput one da je realan kurs evra 110 dinara i optuživali ga da je ostavio deficit u budžetu.

Đelić se, kako se nezvanično može čuti u DS-u, po preporuci stranačkih kolega uzdržao da ovog puta oštrije odgovori na bačenu rukavicu. Zadovoljio se povremenim iskazivanjem netrpeljivosti prema bivšem prijatelju, ali je nabrajajući stranke s kojima njegova vlada neće sarađivati posle izbora (radikali i socijalisti), ipak izostavio Dinkića i njegovu partiju.

Naime, izvori našeg lista tvrde da u DS-u nisu najsrećniji zbog predizbornog prepucavanja Dinkića i Đelića i obnove njihovog sukoba, za koji bi želeli da se manje potencira. A to, tvrde upućeni, dovoljno govori da predizborni stavovi i tvrdnje mogu da budu sve, samo ne i nepromenljivi.

– Sve što se kaže pre izbora nema previše značaja – smatra i Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa.

– To što je Đelić sada kandidat za premijera ne znači da on mora da bude premijer ako DS pobedi, kao ni to što Dinkić sada kaže da neće s Đelićem deliti vlast ne znači da neće biti tako ako mu to ponude, a takođe i ne znači da DS mora da da premijera ako osvoji najviše glasova na izborima. Trenutno je jedino sigurno da će Tadić ostati predsednik – ocenjuje Nikolić.

Đelićeva kandidatura, procenjuje naš sagovornik, može biti neka vrsta poruke DSS-u o tome s kojim partijama će Deemokratska stranka, uz G17 plus, kako očekuje Nikolić, najverovatnije posle izbora ući u koaliciju.

I u DSS-u ima onih, kako nezvanično saznaje „Politika”, koji su skloni da Đelićevu kandidaturu tumače kao Tadićevu ponudu Koštunici da posle izbora zadrži premijersku fotelju.

– Sve zavisi od razlike u glasovima – kaže Nikolić i objašnjava. – Ako DS na izborima osvoji nešto malo više glasova od DSS-a, onda ne bi trebalo da čudi ako DS ponudi Koštunici premijersko mesto. Ako razlika bude veća, onda će sigurno zadržati to mesto za sebe

Ni oštra kritika portparola DSS-a Andrije Mladenovića, koji je Đelića juče nazvao „Karićevim blagajnikom”, a DS optužio da građanima nudi „Karićevog čoveka za premijera”, te da je on „prijatelj čoveka s poternice”, pozivajući ga, pri tome, da povuče kandidaturu, prema oceni Nikolića, ne isključuje njihovu postizbornu saradnju.

DS je, smatra on, morao da računa na to da će kandidaturu Đelića „pratiti” i podsećanje njihovih konkurenata na činjenicu da je on kao ministar finansija, kako je rekao Mladenović, „Kariću vratio 40 miliona evra para građana Srbije”, odnosno novac od ekstraprofita. To je, jednostavno, najveći Đelićev greh iz prošlosti koji teško da će ostati neiskorišćen u kampanji, koju su, posle kritike DSS-a, Tadićeve demokrate nazvale i „neočekivano prljavom”.

U reakciji demokrata na „prozivku” stranke između ostalog se osuđuje nota „ličnog” u svemu izrečenom i podseća na to da su „glavni koalicioni partneri DSS-a, Velimir Ilić i Dragan Marković Palma bili u bliskim odnosima s Karićem, a da je Ilić potpisao novembra 2004. godine koalicioni sporazum sa PSS o međusobnoj političkoj podršci i zajedničkom političkom delovanju”, pa i da je „Vojislav Koštunica u vreme dok je bio predsednik SRJ vodio Karića na putovanja kao jednog od svojih omiljenih privrednih savetnika”.

U saopštenju DS tvrdi da je Đelić vraćajući novac Kariću samo „sproveo odluke o povraćaju ekstraprofita na osnovu sudskih odluka, a ne samoinicijativno”.

Međutim, radikali tvrde da Đelić nije morao da izvrši tu sudsku odluku, jer, kako kaže generalni sekretar te stranke Aleksandar Vučić, ona nije bila pravosnažna. „Nije pravosnažna, jer su postojale mogućnosti redovnih, a ne samo vanrednih pravnih lekova. Čak da je postojala mogućnost vanrednih pravnih lekova, to se ne čini i ne radi. Postojala je mogućnost redovnih pravnih lekova”, rekao je Vučić.

Argumentacija kojom DS brani Đelićevu odluku ima još jednu Ahilovu petu. Naime, demokrate se sada protive tome da Koštuničina vlada pred izbore donosi bilo kakve važne odluke, uključujući i slanje naših ambasadora u zemlje koje su im već dale agremane (uprkos činjenici da se u diplomatskim krugovima smatra skandalom ako se ambasador koji ima agreman ne pojavi tri meseca u toj zemlji), dok im važna odluka, kakva je bila ona Đelićeva, nekoliko dana pred izbore 2003. godine, nije problematična.

Ipak, prve zamerke na račun Đelića stigle su iz G17 plus

Jedinu podršku, istina uslovljenu, Đelić je juče dobio od LDP-a i Čedomira Jovanovića koji je u stranačkom saopštenju istakao da „Božidar Đelić može da računa na 110 posto naše podrške ukoliko njegovi politički ciljevi i način njihove realizacije bude u skladu sa našim političkim principima”. Jovanović je naglasio da veruje u mogućnost partnerstva sa DS-om, ali di odao da „ukoliko politika kandidata za premijera bude ista kao politika Borisa Tadića, onda će podršku dobiti od Vojislava Koštunice, jer je ta politika deo sistema vrednosti njegove vlade”.
Ima onih koji veruju da će, uprkos kampanjskom prepucavanju i zaoštravanju, tako i biti. Još samo da to aminuju i birači.

Ostale vestiArhiva