Vašington, 10. januara – Američki predsednik Džordž Buš proširuje polje vojnih i političkih duela: pokušava da slanjem pojačanja u Irak slomi otpor gerile, ali se istovremeno pojačava domaći otpor takvoj njegovoj strategiji. Večeras (sutra rano po evropskoj satnici) on će se posredstvom televizije obratiti naciji da joj predoči – da će, kako se najavljuje, na najveći front poslati još 20.000 vojnika, iako se većina građana i kongresmena, kao i deo generalskog vrha, s tim ne slaže.

Šef Bele kuće će, ovom prilikom, načiniti još jedan neuobičajen potez – nagovestio je danas njegov savetnik Den Bartlet. Priznaće da su on i njegov štab pogrešili što ranije nisu poslali više vojnika u Irak, što mu od početka tog rata, pre bezmalo četiri godine, prebacuju mnogi ovdašnji stratezi.

Sada bi da takvu grešku ispravi. Ali, mnogi misle da je za to prekasno pa i kontraproduktivno.

U najnovijoj anketi Galupa i lista „Ju-Es-Ej tudej” čak 61 odsto građana izjasnilo se protiv slanja pojačanja na front, a 72 odsto je negativno ocenilo predsednikov kurs u Iraku. Ujedno su predsednikovom planu oštro protivljenje iskazali članovi parlamenta, gde sada premoć ima opoziciona mu Demokratska partija, kao i još činodejstvujući armijski komandanti.

Za Buša je situacija, reklo bi se, prilično delikatna i nova. Nezadovoljstvo javnog mnjenja, tokom rata u Iraku, osetno je već poduže, ali Bušova strategija sada prvi put nailazi na otpor većine u Kongresu i u delu generalskog sastava.

Kadrovski rez

Prvi put od početka rata u Iraku, Buš će sada narediti korake, za koje su mu generali savetovali da ih ne čini – konstatuje „Vašington post” u udarnom napisu. Članovi Združenog generalštaba su se dosad istrajno protivili slanju pojačanja u Irak – dodaje list, napominjući da je takav stav mogao da bude presudan razlog za najavljeni kadrovski rez, u kojem će s položaja komandanata operacija na proširenom Bliskom istoku i u samom Iraku otići generali Džon Abizaid i Džordž Kejsi. Zameniće ih generali Vilijam Falon i Dejvid Pitrius, za koje se pretpostavlja da se slažu s pojačanjima.

Indikativno je da do strateških i kadrovskih zaokreta dolazi posle smene na vrhu Pentagona gde je čelo preuzeo bivši direktor CIA Robert Gejts. Prethodni ministar odbrane Donald Ramsfeld je dugo bio kritikovan što nije poslao dovoljno vojnika u Irak, ali se primećuje neobična okolnost – da je pre stupanja na novu dužnost, Gejts bio član dvostranačke Studijske grupe koja je predložila – postepeno smanjivanje broja vojnika na tom frontu.

U rat je, očigledno, lakše bilo ući nego iz njega izaći. Demokratska većina u Kongresu planira, stoga, niz poteza za osporavanje predsednikovog plana. Nova predsedavajuća Predstavničkim domom Nensi Pelosi i senator Edvard Kenedi najavili su izglasavanje rezolucija kojima će kritikovati Bušov „novi put napred” u Iraku.

Čin je simboličan jer je Bela kuća nadležna za spoljnu pa i ratnu politiku. Simbolika ne pomaže jer je rat realna stvar – reagovao je portparol Bele kuće Toni Snou.

Kenedi predlaže jače protivljenje – u vidu neizglasavanja dodatnih sredstava za planirana pojačanja – ali za to, zasad, nema dovoljnu podršku. Novi šef senatske većine, takođe demokrata Hari Rid, smatra da bi bio efikasniji – dvopartijski, s pridobijanjem grupe republikanaca, otpor predsednikovom „novom pristupu”.

Buš je, s timom, na novom planu radio više od dva meseca a proteklih dana je nastojao da obezbedi razumevanje za rezultate takvog svog napora.

Razgovarao je sa oko 100 kongresmena a danas treba da se sretne s parlamentarnim rukovodstvima obeju glavnih partija. Telefonom je komunicirao i sa spoljnim partnerima, prenosi AP, među kojima su bili lideri Britanije, Australije, Danske, kao i sa iračkim premijerom Nurijem al Malikijem.

Plan i primedbe

Prema dostupnim nagoveštajima, njegov plan sadrži vojne, ekonomske i elemente povećanih zahteva prema vladi u Bagdadu. Ukratko: 1. SAD će poslati, najviše u Bagdad kao i sunitsku provinciju Anbar, dodatnih 20.000 vojnika u Irak (sada ih je tamo oko 140.000) a prvi kontingent, oko 3.500 ljudi, mogao bi tamo da krene iz baze u Kuvajtu. 2. Uputiće i milijardu dolara pomoći za otvaranje novih radnih mesta, a na finansijsku podršku će podstaći pojedine zemlje u okolini Iraka. 3. Od vlade u Bagdadu će, nagoveštava se, zatražiti odlučniji vojni i politički angažman – za suzbijanje pobunjenika, premošćavanje sektaških podvajanja, dogovor o raspodeli prihoda od nafte i ublažavanje restrikcija prema članovima svrgnute BAAS partije.

Poboljšanje situacije nije, ipak, na vidiku – upozoravaju kritičari. Pa navode: i dosad su slata pojačanja, ali su sukobi postali još žešći, uz ubrzani rast žrtava i među Iračanima i u trupama SAD; već je dato 30 milijardi pomoći a ekonomska situacija je i dalje loša; teško da će vlada Al Malikija postati revnosnija u obračunu s takođe šiitskom, a neregularnom, milicijom Muktade al Sadra, čiji predstavnici učestvuju i u organima vlasti.
Većina građana SAD nije zadovoljna kretanjima u Iraku – priznao je i Bartlet. Nije zadovoljan ni predsednik Buš – dodao je taj njegov savetnik – pa stoga i predlaže novu strategiju. Da li će ona bar suziti nezadovoljstvo, videće se, ali ga zasad – u pripremama za primenu – proširuje.

Ostale vestiArhiva