Sudeći prema visini prosečnih zarada isplaćenih tokom 2006. godine, kao i rezultatima ankete o potrošnji domaćinstava u trećem kvartalu prošle godine, koju je sproveo Republički zavod za statistiku, prosečnom zaradom mogli su da se pokriju samo troškovi potrošačke korpe i računi za komunalne usluge i električnu energiju, dok su za obnavljanje dotrajale tehnike ili nameštaja ostajale tek mrvice. Statističari su izračunali da je oko 40 odsto kućnog budžeta izdvajano za kupovinu hrane i bezalkoholnih pića, a samo pet odsto prihoda za kupovinu ili popravke nameštaja i opreme u domaćinstvu. Podsećanja radi, prosečna zarada isplaćena u novembru 2006. godine iznosila je 23.148 dinara, a slične podatke o potrošnji domaćinstava statističari su registrovali i u 2005. godini. Tada je za nameštaj i opremanje domaćinstva trošeno 4,6 odsto ukupnih prihoda, odnosno 1.295 dinara mesečno, a ista suma izdvajana je, na primer, za piće i duvan ili za medicinske usluge i lekove.
Prema rezultatima ankete koju je u februaru 2006. godine sprovela Agencija za istraživanje tržišta GFK, od oko 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji, električni šporet poseduje 95,4 odsto domaćinstava. Mašinu za veš ima 91 odsto domaćinstava, dok je mašina za pranje posuđa privilegija koju sebi može da priušti tek desetak odsto domaćinstava. Više od 90 odsto domaćinstava ima električnu peglu, fen za kosu, frižider i zamrzivač. Interesantno je da je u periodu od 2000. do 2005. godine gotovo trećina domaćinstava kupila nov televizor, a samo sedam odsto porodica moglo je da kupi i novi auto. Kada je reč o beloj tehnici, najčešće je kupovana veš mašina (17,5 odsto domaćinstava) i frižider (15,3 odsto ), dok je u samo 13,5 odsto domaćinstava stari šporet zamenjen novim. Ipak, kupovina ili popravka bilo kog kućnog aparata, ili kupovina nameštaja još uvek nije tako jednostavna novčana transakcija i najčešće se ne može realizovati bez kreditne podrške neke od banaka.
Iskustvo govori da građani Srbije najčešće uzimaju kredite za kupovinu bele tehnike i elektronskih uređaja, iako su kamate na tu vrstu pozajmica izuzetno visoke i kreću se i do 20 odsto na godišnjem nivou, a kada je reč o zaduživanjima po kreditnim karticama, kamate se kreću u rasponu 25-30 odsto godišnje: Prema podacima Kreditnog biroa, građani Srbije bankama duguju oko 2,4 milijarde evra. Visina zaduženja određena je visinom zarade, jer mesečna rata kredita ne sme da premaši trećinu primanja, ali i banke su limitirane s obzirom na to da ne smeju da plasiraju više sredstava u kredite od dvostrukog iznosa sopstvenog kapitala. Činjenica je da su , sudeći i prema reklamama banaka, keš krediti najtraženiji bankarski proizvod, uprkos upozorenjima ekonomista da bi građani Srbije mogli da se suoče sa dužničkim ropstvom.
- Elektronski uređaji ( bela tehnika, kompjuteri i kompjuterska oprema, mali kućni aparati ) izuzetno dobro prodaju se u svim Tempo keš end keri centrima. Potrošači najčešće kupuju televizore, DVD uređaje, fotoaparate, usisivače, a u decembru prošle godine zabeležen je pravi potrošački bum. Tada je u Tempo centrima prodato više od četiri hiljade televizora, oko tri hiljade fenova za kosu, dve hiljade usisivača, nešto više od hiljadu fotoaparata, 374 kamere, 220 frižidera - izjavila je za Danas Mila Zavođa , PR Delta maloprodaje, dodajući da su prilikom otvaranja Tempo centara u Novom Sadu, Nišu i Beogradu prošle godine prodate sve ponuđene količine tehničkih uređaja i bele tehnike po cenama nižim za 50 odsto.

Kreditna groznica trese Hrvatasku i Rumuniju

Da zaduživanje i kupovina robe na kredit nisu samo naš specijalitet govore i podaci i zaduženosti naših suseda. Najbrži rast kreditnog zaduženja građana zabeležila je Rumunija u kojoj 16 odsto stanovnika otplaćuje bar jedan kredit, dok je pre četiri godine bilo samo tri odsto registrovanih korisnika kredita. I u Hrvtaskoj je u odnosu na 2001. godinu broj korisnika kredita udvostručen, tako da zajmove sada otplaćuje oko 22 odsto građana.

Ostale vestiArhiva