Pregovori o formiranju buduće vlade mogli bi da budu teški i komplikovani, a najpoželjniji partneri Demokratske stranke Srbije su stranke sa kojima je DSS uspešno sarađivala u dosadašnjoj vladi i predizbornoj kampanji, rekao je potpredsednik DSS Vladeta Janković. On je dodao da se o sastavu kabineta može ozbiljno razgovarati tek nakon izbora.
„Mi načelno odbijamo da se izjasnimo kada je reč o pitanju sa kim bismo radije u koaliciju, sa Demokratskom strankom ili sa Srpskom radikalnom strankom, pogotovo što se ono ponavlja sa, reklo bi se, nedobronamernom upornošću. Mi to osećamo kao nerazumljiv pritisak na jednu stranku koja je tokom petnaestogodišnjeg delovanja dokazala ko je i šta je, odnosno šta se od nje u političkom životu može očekivati. Neka se legitimišu i izjašnjavaju ovi novoformirani, a za DSS zna svako ko hoće da zna”, kazao je on.

Janković je rekao da najavljeni predlog specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija ne bi smeo da oteža sporazumevanje o formiranju nove Vlade Srbije, jer je „reč samo o predlogu”.

„Taj predlog mora dobiti saglasnost Kontakt grupe, mora biti predočen i Beogradu i Prištini, mora poslužiti kao predložak za nastavak pregovora, pa tek posle toga izići pred Savet bezbednosti UN. U svakom slučaju, ubeđen sam da će vlada biti formirana pre završetka tog procesa”, rekao je Janković.

On je kazao da srpske vlasti za sada ne znaju kada će im Ahtisari predstaviti svoj predlog, kao i da se do sada pokazalo da vezivanje za bilo kakve rokove ima samo štetne posledice.

Prema njegovim rečima, sve upućuje da Kina i Rusija neće odustati od svojih principijelnih stavova kada je reč o pristupu kosovskom problemu, a to je da rešenje mora biti u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, a prihvatljivo za obe strane.

Janković je kazao da bi najgore rešenje bilo eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, posle kojeg bi usledila pojedinačna bilateralna priznavanja, za čim bi mogle da posegnu pojedine zemlje.

Potpredsednik DSS je kazao da su, čak i za slučaj da dođe do takve teško zamislive situacije, „ekstremni i nerazumni” stavovi prema kojima bi trebalo prekinuti diplomatske odnose sa državama koje bi priznale nezavisnost Kosova.

Zaoštravanje u razmeni kritika između DSS i DS nakon kandidovanja Božidara Đelića za premijera, smatra Janković, ne bi moralo da umanji mogućnost postizbornih dogovora dve stranke.

„Ne vidim da takva razmena argumenata, optužbi i kontraoptužbi može ili bi trebalo da ugrozi eventualne buduće razgovore među racionalnim ljudima. Kada su viši interesi u pitanju, pojedinačne i stranačke sujete moraju da budu potisnute u drugi plan”, ocenio je.

„Prirodno je da se u razmeni vatre tokom predizborne kampanje, pogotovu kada ona uđe u završnu fazu, koriste i oruđa većeg kalibra, ali je bitno da se pri tome ne kleveće i ne laže. U slučaju Đelića, DSS ne vidi ništa pogrešno u tome da javnost, pre nego što određenom političaru i stranci koja ga je kandidovala pokloni poverenje, bude pouzdano obaveštena o jednom slučaju koji daje povoda za rezerve i sumnje”, naveo je on i dodao da za tvrdnje DSS nije teško predočiti dokaze, na kojima insistira Boris Tadić.

Prema Jankovićevim rečima, ti dokazi su sadržani u zapisnicima sa sednica prethodne vlade, iz kojih se može videti da vlada nije odlučivala o isplati 40 miliona evra iz budžetskih rezervi Bogoljubu Kariću, već da je tu odluku, dva dana posle sprovođenja u delo, samo „primila na znanje”.

Upitan da li u predizbornoj kampanji ima iznošenja stavova koje ne odobrava, Janković je naveo najavu predsednika Tadića da će, u slučaju izborne pobede DS, državnu politiku voditi on, dok će premijer „brinuti o ekonomiji”.

„Tako nešto je u potpunom neskladu sa slovom Ustava, koji izričito određuje da politiku zemlje utvrđuje i vodi vlada, i niko drugi", rekao je on.

Na pitanje zbog čega ispunjavanje međunarodnih obaveza i završetak saradnje sa Haškim tribunalom nije istaknuto na listi prioriteta, on je odgovorio da se to podrazumeva, kao i da je van spora da završetak saradnje sa Hagom predstavlja uslov za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Potpredsednik DSS-a je naveo da bi, ako se u Srbiji reforme nastave ovim tempom i ako se sačuva sadašnji stabilan trend opšteg napretka, Srbija realno mogla da bude punopravni član EU možda već 2012. godine.

Ostale vestiArhiva