Posle nekoliko pilot projekata u manjim gradovima, građani širom Srbije od ove godine stavljeni su pred složen zadatak: da se odluče za izabranog lekara u domu zdravlja kojem će se obratiti za svoje zdravstvene probleme. Po rečima profesorke dr Snežane Simić, pomoćnika ministra zdravlja Srbije, izbor je još u takozvanoj pilot fazi. To znači da se ovaj projekat još „postavlja na noge”, ali glavno je da se građani upoznaju sa time šta dobijaju sa izabranim lekarom. Velika novina je da će se ubuduće smanjiti broj lekara specijalista po domovima zdravlja, jer, osim dečjih lekara, ginekologa, specijalista medicine rada i, naravno, specijalista opšte medicine, sve druge specijalnosti su suvišne i ne pripadaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno domovima zdravlja.

– Nikoga naravno nećemo izbacivati iz domova zdravlja i svi sadašnji specijalisti će ostati na svojim radnim mestima, ali ubuduće neće biti ni novih prijema, ni novih odobrenih specijalizacija za domove zdravlja, mada ćemo stimulisati mlade lekare koji žele da se bave preventivom, znači zadržaće se specijalizacija iz opšte medicine. Ostale specijalnosti će se tako prirodno ugasiti, jer one ne pripadaju domovima zdravlja. Jedino je predlog da se u Vojvodini zadrži i specijalista interne medicine na nivou doma zdravlja – razjašnjava nedoumicu oko budućnosti specijalističkih službi u primarnoj zaštiti profesorka Simić.

Dupli kartoni

Kada je reč o izabranom lekaru, naša sagovornica prvo naglašava da ništa nije „zakucano”– građani će imati dovoljno vremena da se odluče za lekara kome će u domu zdravlja poveriti brigu o svom zdravlju, prema svom slobodnom nahođenju, na osnovu onoga što su o nekom lekaru čuli ili što smatraju da odgovara njihovim potrebama. Na primer, poznato je da neki lekar, na primer, dobro radi sa dijabetičarima, drugi je dobar dijagnostičar.... Profesorka Simić, međutim, kaže da bi, kada se odlučimo za izabranog lekara, ove svoje odluke trebalo da se držimo bar godinu dana, a ne kao do sada da imamo duple kartone ili da idemo u smenu kod „onog drugog”, jer je navodno bolji. Ako ipak želimo da promenimo izabranog lekara, to ćemo činiti tako što ćemo se pismeno sa takvim zahtevom obratiti menadžmentu ustanove. Zašto je uvedena takva procedura?

– Prvo, da bismo motivisali izabrane lekare da zadrže pacijente, ali i da bismo sprečili pacijente da „šetaju” iz smene u smenu ili imaju duple kartone – objašnjava dr Simić.

Izabrani lekar, kako je zamišljeno reformom zdravstva, treba, po rečima Simićeve, da bude „čuvar kapije u sistemu zdravstvene zaštite, a ne više ’saobraćajac’ koji samo šalje pacijente dalje, specijalistima”. Od izabranog lekara se očekuje da što više zahteva reši na nivou primarne zdravstvene zaštite. Znači, ako neko ima infekciju oka, takvog pacijenta lekar u domu zdravlja neće odmah slati specijalisti oftalmologu, jer je obučen da ovaj problem reši sam. Osim toga, izabrani lekar će biti plaćen prema listi pacijenata koji su se za njega opredelili, po sistemu kapitacije, tj glavarine. U prvo vreme, planirano je da po izabranom lekaru u Srbiji bude oko 1.200 pacijenata, mada je ostavljena mogućnost da lekar, koji se bavi težom patologijom pa ima više starih i hroničnih bolesnika ili je, na primer, poznat kao dobar stručnjak u lečenju dijabetesa, ima i manji broj pacijenata.

Komšija preko reda

Prema broju pacijenata izabrani lekar će moći da zasluži svoju platu i da bude odgovarajuće stimulisan. Postepeno, u narednih sedam godina planirano je da izabrani lekar bude odgovaran za zdravlje 1.600 pacijenata. Inače, od ovog lekara se takođe očekuje i kontinuitet u radu, znači da svakog pacijenta prati, sveobuhvatnost – da 85 odsto problema reši u svojoj ordinaciji, kao i da bude upoznat sa socijalnim stanjem i prilikama u porodici svog pacijenta.

Od prvih januarskih dana u domovima zdravlja je počeo da važi i novi Pravilnik o uslovima za započinjanje i obavljanje zdravstvene delatnosti, koji, između ostalog, predviđa da pregled lekara opšte prakse u domovima zdravlja u proseku traje sedam minuta. Profesorka Simić kaže da je ova preporuka izazvala nepotrebno uznemirenje među lekarima, koji se žale da je to prekratko vreme da se pacijentu pruži odgovarajuća zdravstvena usluga. Međutim, naša sagovornica kaže da se do ove preporuke stiglo na osnovu izveštaja lekara koji su tvrdili da primaju i po 40 i 50 pacijenata u toku jedne smene, pa je sada na osnovu baš tih izveštaja, kao i prema standardima u svetu, prihvaćen stav struke da je za pregled, ipak, dovoljno u proseku od pet do 12 minuta.

Prvo, blizu 40 odsto pacijenata lekaru ide samo da mu se propiše terapija, a, s druge strane, od lekara se traži da prihvate da produktivnost rada mora da se meri. Tako će najzad moći da se napravi razlika između lekara koji zaista savesno rade i onih drugih koji tokom radnog vremena prime po deset pacijenata, pri čemu nikada radni dan ne počinju na vreme, niti pauzu koriste samo 30 minuta, a u ordinaciji uvek prime mnogo poznanika i komšija preko reda. Profesorka Simić kaže da ovakav pravilnik nije zamišljen da bi neko ostao bez posla, ali lekari koji dobro rade biće najzad odgovarajuće nagrađeni.

Ostale vestiArhiva