Generalni sekretar Ujedinjenih nacija naveo je u izveštaju Savetu bezbednosti, koji je objavljen u Njujorku, da Beograd i Priština treba da pokažu veću spremnost na ustupke ako žele napredak u pregovorima o budućnosti Kosova. Anan je upozorio da nijedna strana neće imati koristi od pregovora ako ne pokaže veću spremnost za kompromis tokom razgovora u Beču.

Anan je takođe ocenio da Srbi na Kosovu nanose sebi štetu odbijanjem da se uključe u rad kosovskih institucija.

Uprkos napretku u pregovorima o konačnom statusu Kosova, Srbi i Albanci i dalje imaju udaljene stavove, a kompromis je od ključnog značaja, ocenio je Anan. "Ponavljam pozive obema stranama da u pregovorima pokažu fleksibilnost, velikodušnost i duh kompromisa", navodi se u Ananovom izveštaju.

"Iako će početne pozicije prirodno biti različite, uzajamno korisna rešenja mogu biti nađena ukoliko bi obe strane nastavile pregovore u tom duhu. Bez takvog pristupa, napredak će biti težak i nijedna stana neće imati koristi", dodaje se u izveštaju, koji je objavljen na sajtu UN.

Anan, takođe, ocenjuje da je od ključnog znacaja da se kosovski Srbi uključe u institucije na svim nivoima i da aktivno učestvuju u njima. "Ostajanje van institucija neće njihovim zajednicama doneti nikakvu korist, a u stvari ima negativan učinak po njihovu sposobnost da načine značajan napredak u životima svojih zajednica", dodaje se u izveštaju generalnog sekretara UN.

On je zabrinut zbog izveštaja da se na kosovske Srbe vrši pritisak da se povuku iz institucija i pozvao vlasti u Beogradu da olakšaju i ne sprečavaju učešće Srba u institucijama Kosova.

Nespremnost Srba da učestvuju u institucijama Kosova, Anan je ocenio kao "sve veću prepreku" za ispunjenje standarda. "Stvarni napredak (u ostvarivanju standarda) ostaje suštinski faktor u određivanju napretka u političkom procesu određivanja budućeg statusa Kosova", ocenjuje se u izveštaju.

Generalni sekretar UN je, kao i u ranijim izveštajima, naglasio neophodnost primene standarda na Kosovu. Anan je, takođe, pohvalio napore kosovskog premijera Agima Čekua na ubrzanju tog procesa o pozvao kosovsku vladu da se bez odlaganja pozabavi izazovima u primeni standarda.

On je, takođe, pozdravio sve veće otvaranje prema kosovskim manjinama, posebno prema Srbima, ali je razočaran što se tako malo onih koji su pobegli sa Kosova posle juna 1999. godine do sada vratilo.

Šuk dolazi u Beograd

Stiven Šuk, zamenik dosadašnjeg šefa civilne misije na Kosovu Sorena Jesena Petersena, dolazi u prvu posetu Beogradu On će biti na čelu UNMIK-a dok se ne odredi naslednik Jesena Petersena. Portparol UNMIK-a Đorđi Kakuk kaže da će se Stiven Šuk u Beogradu prvo sastati sa Sandom Rašković-Ivić i njenim savetnicima i sa njima će raspravljati o zajedničkim interesima UNMIK-a i srpske vlade.

"Ovo je prvi dolazak gospodina Šuka u Beograd i ovo će više biti jedna kurtoazna radna poseta. On će sa domaćinima razgovarati o svim zajedničkim pitanjima", kaže Kakuk. On ne veruje da će odlazak Sorena Jesena Petersena biti tema današnjih razgovora: "Gospodim Šuk ima pažljivo isplanirane aktivnosti i u tim aktivnostima nije predviđeno pominjanje odlaska Sorena Jesena Petersena. Bar ne ništa više od onoga što je gospodin Petersen rekao na svojoj poslednjoj konferenciji za štampu."

Prema nekim mišljenjima, odlazak Sorena Jesena Petersena možda predstavlja znak da je priča oko Kosova završena i da je nezavisnost na vidiku. Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo, kaže da će razgovor sa Stivenom Šukom uglavnom biti vezan za tehnička pitanja i tu neće biti prostora za raspravu o značaju i poruci Petersenovog odlaska: "Petersen odlazi, gospodin Šuk je tu, mi se sastajemo zbog tehničkih stvari, znači meni ne pada na pamet da gospodinu Šuku ogovaram niti grdim Petersena, još manje razloga imam da ga hvalim, mi smo oboje tu , posao treba da se nastavi i on će se nastaviti."

Šuk će razgovarati i sa ministrom inostranih poslova Vukom Draškovićem, a posle toga i sa savetnicima premijera Koštunice, Slobodanom Samardžićem i Vladetom Jankovićem.

Još godinu dana biće administratora

Odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen izjavio je juče u Briselu da će imati naslednika još godinu dana na Kosovu i ocenio da će kosovski Albanci, ako ispune ono što od njih očekuje međunarodna zajednica, doći do toga da se "ispuni njihov san".

Jesen-Petersen je, posle razgovora s generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom, rekao da je uveren da će rešenje za status Kosova biti nađeno do kraja godine. Slično uverenje on je izneo i nakon sastanka sa visokom predstavnikom Evropske Unije Havijerom Solanom, kada je rekao i da je glavni standard na Kosovu vezan za manjine: "Sledeće srede ću izvestiti Savet bezbednosti UN o velikom napretku, ali ima još dosta izazova. Jedan od njih je da nema pomaka u uključivanju kosovskih Srba u taj proces. Mislim da je žalosno da ih Beograd nije ohrabrio i to je loša usluga kosovskim Srbima koji moraju da učestvuju u kosovskim institucijama da bi ostali."Na pitanje kako reaguje na oštre kritike Beograda na račun njegovog rukovođenja misijom na Kosovu, Jesen-Petersen je rekao: "Mislim da su kritike pojedinih kosovskih Srba potpuno normalne, kada se imaju u vidu da sam rekao da bih želeo da vidim više progresa na strani kosovskih Srba. Ovo je posao u kojem se ne možete dopasti uvek svima i moraju se činiti stvari za koje se veruje da su prave za Kosovo".

Solana je, zamoljen da oceni da li će Kosovo moći da bude samoodrživo, uzvratio da bi to Kosovo trebalo da bude i da se ne može stalno slati novčana pomoć, jer bi to samo povećavalo zavisnost pokrajine od međunarodne pomoći. Kosovo, zaključio je on, "ne može večito računati na pomoć međunarodne zajednice".

Busek: Srbija srednjoročno gubi i Kosovo

Koordinator Evropske unije za Balkan Erhard Busek smatra da će nakon crnogorskog referenduma i odluke o izlasku iz državne zajednice Srbija izgubiti i Kosovo. "Mislim da će srednjoročno gledano Srbija izgubiti i Kosovo. Srbijanska ponuda široke autonomije za Kosovo je stigla nekoliko godina prekasno", rekao je on za Berliner cajtung.

"Odgovorni u Beogradu napokon moraju prihvatiti suočavanje s nasleđem Slobodana Miloševića", kazao je Busek koji je, kako prenosi Hina, istakao da su nezavisnost Crne Gore i pogotovo Kosova stvari koje im je Milošević ostavio u nasleđe.

Evropska unija sa svoje strane, po njegovom mišljenju, mora tražiti puteve kako da Srbiji ponudi "perspektivu koja leži u punoj integraciji u evropske strukture". Na direktno pitanje da li Srbija treba da postane članica Evropske unije, Busek je jasno odgovorio: "Naravno, to je samo po sebi razumljivo".

Koštunica sa Putinom za autonomiju

O Kosovu je bilo reči i u Rusiji, gde su razgovarali premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Koštunica je u tom razgovoru ukazao da postoje određena prava i principi u međunarodnom poretku, koja su temelj tog poretka i Povelje UN, kao što su nepovredivost integriteta i suvereniteta. 'Tamo gde postoji šaroliki etnički sastav, rešenje se traži kroz njihovu unutrašnju organizaciju i određeni stepen autonomije', rekao je Koštunica i naveo da je Srbija predložila jedno takvo rešenje.

'Pregovori u Beču traju, ali ispada da je lakše promeniti međunarodno priznate granice na Balkanu, nego granice nekih opština u procesu decentralizacije na Kosovu', kaže Koštunica: "Mi smo na istoj strani, dakle Ruska Federacija i Srbija, utoliko što se zalažemo za poštovanje nekih principa koji moraju važiti zato što i jedna i druga strana imaju jedan principijelan stav, zato što smatraju ako postoji pravilo onda ono postoji ne da bi se kršilo nego da bi se poštovalo i to je razgovor sa predsednikom Putinom pokazao."

Staford: Rusija bi podržala Srbiju

Ako se Srbija snažno usprotivi promeni statusa Kosova, Rusija bi je podržala, izjavio je američki politikolog Roj Staford sa nacionalnog vojnog koledža u Vašingtonu.

On je u izjavi za Glas Amerike rekao da su u rešavanju kosovskog problema "dva ključna faktora". Prvi se odnosi na međunarodne garancije za srpsku manjinu i zaštitu spomenika na Kosovu, što bi, po njegovom mišljenju, podržala međunarodna zajednica a i kosovski Albanci. "Tim aspektom bi se predviđalo dalje prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu, uključujući Kfor, pa i EU. Mislim da bi Priština to prihvatila, ako dobije ono što smatra da je zaradila 1999, a to je nezavisnost", rekao je Staford.

"Što se tiče nepovredivosti granica, za šta se zalaže Beograd, tu je nemoguće zadovojiti i jednu i drugu stranu. Dosadašnji pregovori nisu pokazali velike rezultate", dodao je on. "Ahtisari bi želeo da pregovore pospeši i zaključi do kraja godine, što, mislim, nije ostvarivo. Ne verujem da će se pitanje Kosova rešiti pre izbora u Srbiji krajem ove ili početkom iduće godine. Koštunica ima nesigurnu manjinsku vladu i ovo su teška vremena za Beograd", kazao je Staford.

Ostale vestiArhiva