Nekadašnji obaveštajac u komandi Jedinice za specijalne operacije Aleksandar Popović potvrdio je juče pred Specijalnim sudom alibi za Zvezdana Jovanovića, koji je optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića „dobio” prošle nedelje od pripadnika JSO Boška Jovića. On je rekao da je do podneva bio sa Jovanovićem u njegovom stanu u naselju Bežanijska kosa, gde su na kasetama gledali video snimke namenjene obuci kandidata za prijem u JSO.

I optuženi Aleksandar Simović, koji je uhapšen 25. novembra prošle godine u Novom Beogradu, juče je „dobio” svoj alibi za atentat na premijera. Električar Dušan Tizić i roštiljdžija u restoranu „Baja” Mirjana Jelić rekli su pred sudom da je Simović do podneva bio u kući svoje nevenčane supruge Zorane u Prvomajskoj ulici broj 98 u Zemunu.

– Ja sam električar po zanimanju i komšija sam sa Aleksandrom Simovićem. Njegova žena pozvala me je 11. marta da sutradan dođem kod njih da popravim svetlo. Otišao sam oko 11 sati, popravio svetlo i ostao sam negde do 12 časova. Video sam u kući Aleksandra Simovića. Posle toga obavio sam neki poslić na brzaka i otišao u jednu kafanu u kojoj je bio televizor. Tada sam video da je ubijen premijer – ispričao je Dušan Tizić čije su svedočenje predložili advokati odbrane.

Detaljima do istine

Tizić je ušao u kuću kroz ćevabdžinicu u prizemlju, jer se plašio psa u dvorištu, a izašao je kroz dvorište jer je pas bio zavezan. Vrata mu je otvorila Zorana, video je i malo dete, a Simovića je, kaže, video kako izlazi iz kupatila, ali se on nije interesovao za popravku svetla. Kada je odlazio, video ga je u dnevnoj sobi.

Predsednicu sudskog veća Natu Mesarović zanimalo je šta je tačno Tizić popravljao. On je objasnio da je reč o sijalici na kosom plafonu od lamperije u kuhinji, ispod plafonjere. Zastupnik premijerove majke Srđa Popović insistirao je na detaljima.

– Skinuo sam zaštitu, pa sam odvrnuo sijalicu, isključio osigurač, isekao dve žice, skratio žicu koja je izgorela, dodao malo parče, izolovao i vratio na mesto – rekao je Tizić.

– Koliko vam vremena treba za to? Ja bih to uradio za deset minuta – kazao je advokat.

– Vi ste onda ekspert. Meni treba dvadesetak minuta – odgovorio je električar.

– Ako niste razgovarali sa ukućanima i niste seli da nešto popijete, kako ste se onda zadržali jedan sat? – pitao je Srđa Popović.

– Ja nisam rekao precizno vreme. Rekao sam da je to bilo u intervalu od 11 do 12 časova – rekao je Dušan Tizić.

Usledila su pitanja zašto do danas ni policiji ni tužilaštvu nije rekao da je pola sata pre atentata na premijera video u Zemunu Aleksandra Simovića, koga optužnica tereti da je čitavo pre podne, sa optuženima Zvezdanom Jovanovićem i Ninoslavom Konstantinovićem, bio u kancelariji broj 55 u zgradi u Ulici admirala Geprata, odakle je u 12.25 izvršen atentat na Zorana Đinđića.

– Pričao sam o tome jednom policajcu koji stanuje tu preko puta, zove se Borivoje Perović. Ne znam šta je bila moja obaveza – kazao je Tizić.

– Ne morate da imate obavezu. Zar niste imali potrebu da objasnite da je čovek nevin? – pitao je Srđa Popović.

– Pa, nije bio uhapšen. Bio je u bekstvu. Sada sam došao jer sam morao, dobio sam sudski poziv – odgovorio je svedok.

Posle njega u sudnicu je ušla starija punija žena, Mirjana Jelić, po zanimanju roštiljdžija. Ona je ujna optuženom Aleksandru Simoviću i njegovom bratu Milošu, koji je u bekstvu. Radila je 2003. godine u ćevabdžinici „Baja”, koja je u vlasništvu Aleksandrovog tasta Slobodana Bajića, u Prvomajskoj ulici broj 98 u Zemunu.

Poverila se policajcu

– Oko devet sati ložim roštilj i oko deset počinjem da radim. Zorana Bajić me je oko 11 sati zamolila da Aci donesem nešto za jelo. Ne znam šta je tog dana naručio, obično je to bila lepinja sa kajmakom ili lepinja sa batakom. Popela sam se uz stepenice i donela mu, našalila sam se da bi mogli sami sebi da spremaju ručak, a ne da teraju stariju ženu da im donosi. On se samo nasmejao. Dole u ćevabdžinici sedeli su Zoran Vukojević Vuk i Nikola Bajić, a došao je i jedan Miša iz Švajcarske sa Brankom Bajićem. Naišao je i električar, bože, kako se zove, Dušan Tizić, prošao je i otišao gore i posle se vratio kroz ćevabdžinicu. Posle nekog vremena videli smo na televiziji da je ubijen premijer, prvo je bio ranjen. Uveče sam videla da su na poternici moj Aca i Miloš. Pitala sam se kako je moguće da Aca bude na dva mesta u isto vreme i to sam više puta rekla jednom policajcu, ali me niko nije slušao – govorila je Mirjana Jelić.

Nevenčana supruga Aleksandra Simovića, Zorana, objasnila je sudu da se preziva Simović, a ne Bajić, iako nisu venčani. To je učinila da bi njihovo mlađe dete imalo isto prezime kao i starije jer Aleksandar, četiri meseca posle atentata na premijera, nije bio tu da prizna očinstvo. Ona je iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči jer je u bračnoj zajednici sa optuženim.

-----------------------------------------------------------

Uviđaj u Gepratovoj

Kancelarija broj 55 zgrade u Ulici admirala Geprata nije bila dobro obezbeđena posle atentata. To je juče na suđenju rekao Radovan Kitić, tadašnji šef Odseka u Odeljenju kriminalističke tehnike SUP-a Beograd. On je sa kolegama došao tamo oko 14 časova i video presavijeno ćebe na ramu otvorenog prozora, stolicu okrenutu prema prozoru, a u oluku i na krovu ispod prozora pronašao je dve čaure od puške. Hteo je da sa poda uzme „otiske gazećih površina” odnosno đonova obuće, ali je to bilo nemoguće jer su svi otisci bili „ugaženi”.

On je rekao da do danas nije poznato ko je prvi ušao u tu kancelariju posle atentata, a sudija Nata Mesarović rekla je na to: „Saznaćemo uskoro”.

Kitić je kazao da je kancelarija 12. marta detaljno pregledana, ali da je 13. marta, kada je tamo ponovo došao sa nemačkim ekspertima, video tri opuška cigarete na vratima kaljeve peći, koji su fotografisani i odneti tek 17. marta. Advokati su imali niz pitanja o tome, ali je sudija podsetila da DNK analiza tih opušaka nije potvrdila njihovu vezu sa optuženim Zvezdanom Jovanovićem.

Ostale vestiArhiva