"Grčka igra presudnu ulogu u podržavanju Srbije na putu ka što bržem ulasku u EU", rekao je u Beogradu grčki premijer Kostas Karamanlis posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. "Za Grčku je ključno i strateško pitanje mesto Srbije u Evropi, kao i buduće rešenje za status Kosova", rekao je Karamanlis, treći zvaničnik u poseti Beogradu u dva dana.

"Kao što je poznato, podržavanje Srbije na putu ka EU i u druge evroatlanske insitucije za Grčku predstavlja strateško pitanje. Grčka igra i igraće uvek presudnu ulogu u podržavanju Srbije ka njenom ulasku u ove insitucije", kaže on.

"U ovom trenutku zvanična Atina ne želi da iznosi bilo kakve prognoze o predlogu Martija Ahtisarija, ali podržava rešenje koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu", kaže Kostas Karamanlis.

"Naravno, razgovarali smo i o pitanju Kosova s obzirom na to da će Marti Ahtisari uskoro objaviti svoj plan. Mi, naravno, podržavamo ujednačeno rešavanje pitanja Kosova i rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je grčki premijer.

U posetu Beogradu sutra stiže i ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik, koja će razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom diplomatije Vukom Draškovićem.

Teme: EU, Kosovo, izbori

Predsednik Srbije Boris Tadić je ocenio da u ostvarivanju glavnog političkog cilja Srbije, a to je članstvo u EU, Grčka predstavlja najbolju i najkorisniju podršku.

"Pored sličnog i bliskog identiteta, Grčka i Srbija dele sudbinu Balkana na koji će uticati i status Kosova. Bilo kakva nezavisnost za Srbiju je neprihvatljiva", kaže Tadić, navodeći i da Srbija "taj svoj stav brani na evropski, diplomatski način, a ne željom da vodi rat".

"Izložio sam poziciju Srbije u tom smislu, a ona je očuvanje suštinske autonomije za Kosovo i protivljenje svakoj nezavisnosti Kosova u budućnosti. Naša strana je i dalje spremna da pregovara o budućem statusu Kosova, verujući da je moguće postići kompromisno obostrano prihvatljivo rešenje", rekao je srpski predsednik.

Grčka delegacija se sastala i sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je govorio o Kosovu. "To rešenje za Kosovo treba tražiti u okviru i jedino u okvir međunarodnog prava i temeljnog međunarodnog pravnog akta a to je Povelja UN", rekao je on.

"Za Srbiju je svako rešenje koje ne poštuje međunarodno pravo, dakle povelju UN i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije je neprihvatljivo i svako rešenje koje je namentnuto i ne proizilazi iz kompromisa je takođe za Srbiju neprihvatljivo", rekao je Koštunica.

Grčki premijer dotakao se i predstojećih izbora rekavši da će 21. januara biti "ključno odmeravanje snaga". Šef diplomatije Vuk Drašković je optimista.

"Ja sam veliki optimista kada je ishod nedeljnih izbora u pitanju, u pogledu izbora naroda Srbije da li će ka Evropi ili ne. Takođe sam uveren da će naše najbolnije pitanje, a to je budući status Kosova, sigurno na najuspešniji način rešiti upravo snažna Srbija sa moćnim prijateljima u Evropi, Americi, Rusiji i širom sveta", kaže Drašković.

"Srbija može da se nađe na putu ka EU"

Dora Bakojani je, nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Draškovićem, novinarima kazala da će Grčka nastaviti da podržava proevropsku politiku u Srbiji.

Grčka ministarka spoljnih poslova je rekla da Srbija ima veliki potencijal i da može da se nađe na pravom putu ka EU. Prema njenim rečima, Grčka veruje da je budućnost regiona u evropskoj porodici koja može obezbediti razvoj, stabilnost i sigurnost.

Drašković smatra da nema nijedne ozbiljne prepreke pred Srbijom koju evropeizacija i brzo uključenje u EU ne bi mogli da otklone.

Ministar spoljnih poslova je kazao da je siguran da problemi na putu ka Evropi i rešenje kosovskog problema neće moći brzo da se otklone dok se ne uklone "unutrašnje prepreke" u Srbiji.

Poruke uoči izbora

Uoči nedeljnih parlamentarnih izbora u Srbiji iz sveta stižu sinhronizovane poruke u kojima se podržava evropski put Beograda, nudi brže približavanje Evropskoj uniji i ohrabruju demokratske snage, koje bi, ispunjenjem odgovarajućih uslova, mogle to da ostvare.

U Beogradu su juče boravili šef diplomatije Švedske Karl Bilt i šef diplomatije Slovačke Jan Kubiš. Bilt je izjavio da će Evropska unija prilagoditi svoju politiku prema izbornim rezultatima u Srbiji.

Jan Kubiš je rekao kako se nada da će posle izbora u Srbiji biti formirana Vlada koja će biti demokratska, proevropska i koja će nastaviti reforme. Slovački diplomata kaže da je mesto Srbije u Evropi ako to žele njene vlasti i građani.

Evropski komesar Oli Ren izjavio je juče u Briselu da je optimista u vezi s tim da će na izborima u Srbiji pobediti demokratske snage, što će omogućiti brzi dovršetak pridruženja i otvoriti mogućnost da Srbija ubrzo stekne i status kandidata za članstvo u EU.

Pored visokih evropskih zvaničnika i britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort pozvao je građane Srbije da u nedelju izađu na izbore i da podrže partije čiji lideri dele evropsku viziju i mogu da budu partneri Evrope.

"Iskoristite priliku da glasate u nedelju. Podržite partije čiji lideri dele evropsku viziju i mogu da budu partneri Evrope. Ne ostavljajte izbor drugima. Ulog je preveliki, i za vas i za nas", navodi se u poruci Vordsvorta objavljenoj na sajtu ambasade.

I šef diplomatije Italije Masimo D'Alema poručio je danas iz Rima da Italija podržava evropski orijentisane demokratske snage na izborima u Srbiji, kao i ulazak Srbije u Evropsku uniju ukoliko Beograd ispuni neophodne uslove.

"Nadam se da će izbori u Srbiji ojačati evropske demokratske snage", rekao je D'Alema u Rimu, nakon sastanka s evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.

Diplomatija i izbori

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković kaže za B92 da je značaj poruka iz inostranstva pred izbore veoma značajan. "To nisu besposleni ljudi, ljudi koji imaju višak slobodnog vremena, pa nekome čine neku uslugu", kaže on.

"Jasno je da stranke bliske nekim našim strankama, ali i predstavnici veoma uticajnih država Evropske unije, izričito jasno našem biračkom telu pokazuju da žele Srbiju u Evropi i da žele da one snage koje Srbiju mogu da uvedu u Evropu dovedu na vlast ili im u tome pomognu", kaže Visković.

"Iako naši ljudi, iz stečenog osećaja ksenofobije, smatraju da je takvo ponašanje međunarodne zajednice neobično, to nije tako, to je u Evropi veoma uobičajeno", kaže on.

"Sestrinske partije to stalno rade, možda ne tako vidljivo, ali stalno šalju poruke podrške jer i to utiče na jedan broj birača. Saznanje da vas podržava neko iz inostranstva istovremeno ukazuje na vrednost evropske politike neke stranke", kaže Visković.

Ostale vestiArhiva