Beograd - Najavu domaćih analitičara da će kafa u Srbiji uskoro poskupeti zbog rasta cene sirove kafe na svetskim berzama, najveći proizvođači kafe u Srbiji uglavnom "stidljivo" komentarišu. U kompaniji Grinet rečeno nam je da će biti spremni za komentar tek kada, i ukoliko, dođe do poskupljenja.
- Trenutno vršimo analizu tržišta kafe, kao i zaliha kojima raspolažemo i tek posle toga moći ćemo da iznesemo preciznije podatke. Ono što možemo da obećamo jeste da naši potrošači neće u većoj meri osetiti posledice promena na svetskom tržištu koje su evidentne - izjavila je Danasu Darija Tankosić, PR menadžer Grand kafe.
Prema rečima Milana Petrovića, komercijalnog direktora Don kafe, do poskupljenja kafe u ovoj kompaniji doći će najverovatnije početkom februara, a cena će u proseku biti viša za oko pet odsto.
- Trend rasta cena kafe na svetskom tržištu prisutan je od prošle godine zbog izuzetno slabog roda, pre svega na plantažama u Brazilu. Mi smo te promene do sada uspevali da amortizujemo zahvaljujući zalihama, kao i povoljnim ugovorima sa dobavljačima, s obzirom na to da smo deo multinacionalne kompanije Štraus elit koja je šesti po veličini svetski proizvođač kafe. Ali, kako cena kafe na svetskom tržištu već mesecima raste, neminovno je da i na našem tržištu dođe do promene - ističe Petrović.
Inače, cena "minasa" (sorta kafe koja je u najvećem procentu sastavni deo recepture za crnu kafu koja se pije u Srbiji), skočila je za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najveći proizvođači pržene kafe u SAD podigli su cene 1. januara, a maloprodajne cene povećali su i trgovci u Evropi. Osnovni razlog skoka cena je smanjenje zaliha kafe na svetskom tržištu, i za oko 30 odsto niži rod koji će, kako se procenjuje, doneti ovogodišnja berba kafe u Brazilu. U sezoni 2005-2006. proizvodnja kafe u Brazilu opala je na 34 miliona vreća, što je sedam miliona vreća manje od proizvodnje ostvarene 2004. godine. Proizvodnja "arabike" procenjena je na oko 21,7 miliona vreća, što je za 10,4 miliona vreća manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u sezoni 2004-2005. godine.
Srbija, inače, najviše uvozi kafu tipa "rio minas" iz Brazila, koja je jeftinija od ostalih tipova kafe, ali je i prilagođena ukusu domaćih potrošača, jer kafopije u Srbiji najradije konzumiraju tzv. tursku kafu koja se pravi od "rio minasa". Osim toga, na domaćem tržištu prisutna je i "robusta" i "arabika".
U Srbiji se potroši više od 100 tona kafe dnevno, a 85 odsto te potrošnje čini "turska" kafa. Nekoliko godina unazad, za razliku od devedesetih kada je "turska" kafa činila više od 95 odsto ukupne potrošnje, udeo tzv. luksuznih kafa dostigao je 5.500 tona godišnje, sa tendencijom rasta. Treba imati u vidu činjenicu da je akciznom politikom, cena "turske" kafe, od 2002. godine podignuta sa 18 do 23 dinara za 100 grama do sadašnjeg nivoa koji se kreće i do 60 dinara za 100 grama. Takva akcizna politika dovela je i do toga da je kilogram kafe u Srbiji, u odnosu na zaradu, čak dvostruko skuplji nego, recimo, u Nemačkoj, Italiji, ili nekoj drugoj državi EU. Krajem prošle godine akciza na kafu snižena je sa 40 na 30 odsto.

Ostale vestiArhiva