Tek pošto je Veterinarska uprava Crne Gore zabranila uvoz živine i živinskih proizvoda iz Srbije u javnosti je počelo da se govori o pojavi kokošije kuge, poznate kao zoonoza "njukastl". Iako je bolest registrovana ranije, 7. decembra prošle godine prijavljena je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za životinje (OIE). Sudeći prema najavi Ivana Popovića, direktora Veterinarske uprave Crne Gore, zabrana uvoza živine i živinskog mesa iz Srbije preventivna je mera koja je usledila posle zvaničnog objavljivanja na sajtu OIE. I mada je naglasio da će Crna Gora, kao i sve zemlje u okruženju, poštovati sve procedure koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija za životinje, ipak je dodao da zabrana uvoza ostaje na snazi sve dok Srbija "ne odjavi bolest", odnosno dok to zvanično ne potvrdi i ova međunarodna organizacija.
- Atipična kuga živine ili "njukastl" bolest ponovo je u Srbiji registrovana 27. novembra 2006. godine u Žitištu (srednjobanatski okrug) i Koraćici ( opština Mladenovac). Na tim lokacijama preduzete su sve veterinarsko - sanitarne mere koje su inače u skladu sa propisima važećim u Evropskoj uniji. Važno je naglasiti da ova dva žarišta nisu više aktivna s obzirom na to da je obavljena besplatna vakcinacija živine kao i završna dezinfekcija inficiranih dvorišta. Posle toga ukinuta je zabrana prometa živine i proizvoda živinskog porekla koju je na zaraženom području uvela Uprava za veterinu. O pojavi bolesti i svim ostvarenim merama obavešteni su Evropska komisija, OIE ( Svetska zdravstvena organizacija za životinje ) i sve zemlje u regionu - izjavio je za Danas Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu životinja Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije i dodao da je bolest 4. januara registrovana u selu Kalište u opštini Malo Crniće i da su na tom području sprovedene odgovrajuće mere zaštite.
Komentarišući uzroke ove bolesti, Plavšić kaže da se ona javila na gazdinstvima čiji vlasnici nisu poštovali zakonima propisane mere, uključujući obaveznu vakcinaciju živine protiv bolesti "njukastl".
Prošle godine ova bolest se, prema rečima našeg sagovornika pojavila i u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Italiji, Švedskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Litvaniji i još nekim zemljama, a osnovni uzročnik je virus čiji su nosilac divlje ptice.
Miloš Milojević, savetnik predsednika Kompanije Agroživ, tvrdi da je ova kompanija, već posle prvih vesti o registrovanju bolesti, preduzela stroge mere koje se primenjuju u industrijskom živinarstvu, a koje su slične merama koje bi usledile u slučaju pojave avijarne influence, odnosno ptičjeg gripa.
- Postigli smo dogovor sa veterinarskim inspektorima da vakcinacija živine koju gaje naši radnici u domaćinstvima bude prioritet. Takođe, pružili smo svu neophodnu pomoć nekim, slabije opremljenim veterinarskim stanicama, kako bi na vreme vakcinisali živinu na terenu i tako proizvodnju Agroživa učinili bezbednijom. Apelujemo na sve učesnike u ovom poslu da budu ažurni, naročito kada je reč o kontroli seoskih domaćinstava i uništavanju uginule živine, kako bi se sprečilo širenje bolesti koja se ne prenosi na ljude, ali nanosi veliku štetu živinarstvu Srbije - izjavio je Milojević i dodao da ipak očekuje da će ovogodišnji izvoz ove kompanije premašiti 3,5 miliona evra.
Siniša Kljajić, direktor žive proizvodnje Topika iz Bačke Topole izjavio je za Danas da ova firma radi normalno jer "industrijska proizvodnja podrazumeva stalnu, strogu kontrolu ukupnog procesa gajenja, klanja i prerade živinskog mesa".
- Iako je kokošija kuga registrovana na samo tri lokaliteta i to u individualnim domaćinstvima, uvedena je zabrana izvoza živinskog mesa iz Srbije. Zbog te zabrane Topiko će pretrpeti veliku materijalnu štetu, jer zabrana izvoza ne podrazumeva samo isključenje zaraženih lokaliteta, nego svih proizvođača u Srbiji, pa i Topika. Jer, ne treba zaboraviti da je prijavljivanje bolesti međunarodnim organizacijama lak i brz posao, ali se na skidanje zabrane čeka dugo - kaže Kljajić, dodajući da je od ukupne proizvodnje od oko sedam miliona brojlera, koliko je planirano za ovu godinu 10 - 15 odsto namenjeno izvozu na okolna tržišta.

PLAVŠIĆ : Rigorozne mere Crne Gore

- Mere koje je donela Crna Gora su neočekivane i moglo bi se reći dosta rigorozne. MINISTARSTVO je uputilo jedan dokument crnogorskim vlastima, pozivajući se na međunarodne preporuke i standarde u prometu živine i proizvoda živinskog porekla. Očekujemo da će promeniti odluku i omogućiti međunarodni promet kao što to rade i druge države koje poštuju ove preporuke i standarde, a to je da priznaju međunarodne veterinarske sertifikate koji potvrđuju da proizvodi životinjskog porekla potiču sa registrovanih farmi koje su pod veterinarskim nadzorom i u kojima nema Njukasl bolesti, niti se nalaze u zaraženoj zoni, a klanje i obrada mesa se obavljaju u registrovanim klanicama - objašnjava Plavšić stav i mere koje je preduzelo Ministarstvo poljoprivrede u ovom slučaju.

Prostran: Industrijska proizvodnja pod kontrolom

U Srbiji se godišnje proizvede oko 70 hiljada tona pilećeg mesa. Izvozom poljoprivredno - prehrambenih proizvoda, među kojima je i meso, Srbija je ostvarila suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju sa zemljama regiona,a zbog zabrane izvoza pilećeg mesa i čekanja na skidanje zabrane izvozni rezultati industrijskih proizvođača piletine biće znatno lošiji. Crnogorski uvoznici trebalo bi da znaju da je industrijska proizvodnja pilećeg mesa pod stalnom kontrolom veterinarske inspekcije. Činjenica je takođe da se bolest nije proširila. Imajući sve to u vidu, crnogorska veterinarska služba trebalo bi da ima više povrenja u Veterinarsku upravu Srbije - izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije .

Ostale vestiArhiva