Austrija nastavlja da ohrabruje Srbiju na putu ka EU, rekla je Ursula Plasnik. Ona je posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem istakla da je neophodno i da postoji posvećenost građana Srbije evropskim integacijama.

Austrija će pomoći u projektu zapošljavanja mladih, u restrukturiranju ekonomije i podsticaće korišćenje mogućnosti koje nudi Evropa. Prošla su vremena pritiska i sada dolaze godine ponuda, kaže Ursula Palsnik.

"Austrija veruje u Srbiju i mi smo spremni da nastavimo sa ohrabrivanjem Srbije na njenom putu ka evropskim integracijama. Ja sam to juče jasno naglasila u austrijskom parlamentu, kada smo predstavili novi program nove vlade u Beču. To je nastavak naše politike i to je poenta moje posete Srbiji. Inače, ovo je moja prva politička poseta u inostranstvu nakon što sam ponovo izabrana za ministarku spoljnih poslova Austrije.“

Predsednik Boris Tadić je, kao i u susretima sa evropskim zvaničicima koji su prethodnih dana bili u Beogradu, istakao da je za Srbiju od posebne važnosti evropska perspektiva zemlje, posebno jer se Srbija suočava sa velikim izazovima – dovršenje saradnje sa Hagom i budući status Kosova. "Mi računamo na podršku Austrije, kao što smo je imali tokom austrijskog predsedavanja Evropskoj uniji", istakao je predsednik Tadić.

"U politici je važno da iskažete jasan stav. Potpuno je logično da EU iskazuje stav da želi proevropski orijentisane političke snage na vlasti u Srbiji. I to je interes Evropske unije. Ako mi dozvolite da se malo našalim sa ovom našom situacijom – kada bismo imali tu snagu, ja bih želeo da imamo prosprske snage u EU na vlasti“, rekao je Tadić.

Koštunica i Plasnikova: Dobri odnosi

Srpski premijer Vojislav Koštunica i austrijska šefica diplomatije Ursula Plasnik ocenili su da Srbija i Austrija imaju dobre odnose i posebno su istakli značaj ekonomske saradnje dve zemlje, saopštila je Vlada Srbije.

Koštunica je na sastanku u Beogradu istakao da rešenje za Kosovo i Metohiju treba tražiti u okviru međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, čiji je osnovni princip nepovredivost suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

On je naglasio da je suštinska autonomija za Kosovo, u okviru granica Srbije, rešenje koje se zasniva na poštovanju međunarodnog prava i koje uvažava evropske standarde.

Predsednik Vlade Srbije ukazao je da održivo rešenje za Kosovo i Metohiju može da se pronađe jedino kroz kompromis i istakao da se do kompromisa može doći samo kroz pregovore, a kojih poslednjih šest meseci nije bilo.

Kako se navodi, Koštunica je dodao da je održan jedan jedini sastanak u Beču na kojem je bio prisutan specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari.

I Rumunija podržava Srbiju ka EU


Predsednik Rumunije Trajan Basesku rekao je danas u Beogradu, posle razgovora sa srpskim kolegom Borisom Tadićem, da je veoma važno za evropsku persektivu Srbije da posle izbora na vlasti ostanu demokratske snage.

"Mislimo da je veoma važno da nakon izbora na vlasti ostanu demokratske snage", rekao je Basesku, govoreći o težnjama Srbije ka evroatlantskim intergacijama.

On je naveo da će Srbija postati članica Evropske unije "kada to poželi", odnosno, kada građani i političari Srbije razmisle dobro o standardima Unije i njihovom zadovoljavanju, i naveo da mora postojati "želja Srba" da te standarde ispune.

"Ubeđen sam... da će vlada posle izbora biti kredibilan partner, biće vlada koja će efikasno moći da podrži interese ove zemlje", rekao je Basesku.

Predsednik Tadić je čestitao Rumuniji ulazak u Evropsku uniju i rekao da je ta zemlja najbolji primer "koliko država i građani imaju od tog članstva".

Evropska komisija ohrabruje demokratske snage

I predstavnici Evropske komisije danas su ohrabrivali glasače u Srbiji da izađu na izbore i pokažu da zemlja ima evropsku perspektivu.

Direktor direkcije za zapadni Balkan Pjer Mirel objašnjava da učestale dolaske evropskih državnika u Beograd poslednjih dana, predstavnici Komisije tumače kao znak da je Briselu stalo do Srbije

"Pretpostavljam da su svi oni došli da bi ohrabrili demokratske snage da shvate da stranica treba da se okrene, da je došlo vreme da zemlja stupi u drugačije odnose sa EU. To je zaista prekretnica. Veoma je važno da se krene u pravom pravcu. Mapa puta je jasna iako, bez sumnje, odluke će biti teške. ali verujemo da Srbijas treba i mora da bude deo Evropske unije. Ovo je pravo vreme da se napravi izbor prema integracijama ka EU".

Evropska komisija od buduće vlade Srbije očekuje da nastavi da sprovodi reforme i ispunjava obaveze jer, kako je naglašeno, Evropska unija je klub koji ima svoja pravila koja moraju da se poštuju.

Pjer Mirel je najavio da će u naredna dva dana biti nastavljeni pregovori o liberalizaciji viznog režima za Srbiju:

"Nadamo se da ćemo u narednih nekoliko nedelja moći da zaključimo tehničke pregovore posle čega bi taj sporazum bio prosleđen svim članicama Evropske unije. Naš cilj je da sporazum o viznim olakšicama počne da se primenjuje od 1. januara 2008."

Kako bi Beogradu bilo olakšano uspostavljanje evropskih standarda, Brisel će u naredne tri godine kao pretpristupnu pomoć obezbediti više od 550 miliona evra.

Evropska komisija saopštila je da je od 2001. godine Srbija od Evropske unije kao pomoć dobila milijardu evra.

Merkelova: Stabilnost samo kroz EU


Angela Merkel kaže da jedino evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana donosi stabilnost regionu.

Obrazlažući u Evropskom parlamentu u Strazburu program nemačkog šestomesečnog predsedništva, savezna kancelarka je ocenila da neće moći da se obezbedi stabilnost zapadnog Balkana ako zemlje tog regiona ne budu imale evropsku perspektivu.

"Stabilnost na zapadnom Balkanu je u našem zajedničkom interesu. I dodajem: bez evropske perspektive za zemlje zapadnog Balkana, te stabilnosti neće biti", rekla je kancelarka.

Angela Merkel je najavila i da će "Evropska unija na Kosovu odgovarajućim merama pratiti sprovođenja rešenja statusnog pitanja". Istovremeno je rekla i da daljeg širenja EU ne može da bude bez usvajanja evropskog ustava.

Poruke podrške puta ka EU

Inače, u prethodnih pet dana u Srbiji su bili šefovi diplomatija Slovenije, Švedske, Slovačke, premijer Grčke, i svi su govorili o značaju pobede demokratskih snaga na predstojećim izborima.

Poruku iste sadržine uputio je i premijer Velike Britanije Toni Bler, koji je u izjavi za Blic rekao da izolovana Srbija neće biti stabilna.

Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost u Berlinu Dušan Reljić kaže za B92 da je ono do čega je najviše stalo zemljama Evropske unije i Zapadu u celini da na parlamentarnim izborima u Srbiji u nedelju pobede "one snage koje Zapad voli da zove demokratski tabor".

"Ono što Evropska unija ni u kom slučaju ne bi želela da vidi jeste dalje jačanje Srpske radikalne stranke i uključenje te partije u vlast u Srbiji, jer bi to dovelo da zaustavljanja reformi u Srbiji i do nazadovanja, pa čak jednog pogoršanja celokupne bezbednosne situacije u jugoistoku Evrope", smatra on.

Blaža i otvorenija komunikacija


Međutim, za razliku od ovih izbora, pred izbore decembra 2003. u Beograd su dolazili glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte i visoki predstavnik EU Havijer Solana, a glavna tema je bila saradnja Srbije sa Hagom.

Ksenija Milivojević, koja je na prethodnim parlamentarnim izborima, decembra 2003, bila portparol stranke G17 plus, primećuje da su poruke i dolazak evropskih zvaničnika pred ove izbore znatno intenzivniji.

"Definitivno je stav Evrope, odnosno konkretnih zemalja, čiji zvaničnici su dolazili i dolaze u posetu Srbiji, da prosto treba vrlo jasno staviti do znanja i građanima Srbije da zemlja ima evropsku perspektivu, uz određene uslove koje svi znamo", smatra ona.

"Jako je dobro što se neposredno pred izbore nema oglašavanja Haškog tribunala i ja se nadam da ga neće ni biti, barem ne u narednih nekoliko dana, i vidi se razlika u odnosu na prethodne izbore u toj vrsti komunikacije prema Srbiji, koja je sada mnogo blaža i mnogo otvorenija", ocenjuje ona.

Ostale vestiArhiva