Građani Srbije imali su prilike da u predizbornoj kampanji saznaju, mnogo o imovinskom stanju poslaničkih kandidata – od kuća i stanova koje imaju, do bankovnih računa. Ipak, teško da su stekli pravu sliku, pošto su predstavnici stranaka, uglavnom, „inventarisali”, ne svoju, već imovinu političkih protivnika, uz mnogo preterivanja. Međutim, o imovini kandidata sa liste „Branko Pavlović – zato što mora bolje”, može se saznati sve iz prve ruke. Uz svako ime na listi, objavljeni su, na sajtu, podaci šta kandidat poseduje. Ovaj gest predstavnici parlamentarnih stranaka pozdravljaju, ali podsećaju da je zakonska obaveza poslanika da svake godine prijavljuju imovinu, te da su oni to i činili.

Imovinske karte kandidata za poslanike do sada, nikada nisu bile nečiji adut u bici za glasove birača. Branko Pavlović, koji je bio poslanik DOS-a u prvom postpetooktobarskom sazivu parlamenta, kaže za „Politiku”, da je objavljivanjem spiska imovine svih kandidata sa svoje liste, želeo da pokaže da „niko nije ni jedan jedini dinar stekao baveći se politikom, već radeći u svojoj profesiji”. On dodaje: „Želeli smo i da podstaknemo ove što su se bavili politikom, da objave šta su oni stekli. Svi podaci sa naše liste mogu lako da se provere, a ja mogu da garantujem, ne baš za sve, ali za najmanje prvih 50 imena da je sve navedeno apsolutno tačno. I, da se razumemo, nije sporno šta neko ima, već kako je to stekao.”

Pavlović ističe da će, ukoliko njegova lista dobije poverenje građana i uđe u parlament, podaci biti dostavljeni i Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa.

Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a i poslanik ove stranke u više mandata, kaže za „Politiku”, da je gest Branka Pavlovića dobar i da mu je žao što se demokrate toga nisu setile. Međutim, on ističe: „Zakonska je obaveza da se imovina prijavi i mi to činimo svake godine, poštujući propisane rokove, pa ćemo to i sada uraditi. Dakle, mislim da je Pavlovićev gest dobar, ali je on u funkciji kampanje, a mi to radimo svake godine. Što se tiče moje imovinske karte, nema nikakvih problema da ona bude dostupna građanima.”

Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, kaže za „Politiku”, da su srpski radikali uvek poštovali sve zakonske obaveze, pa i obavezu prijavljivanja imovine. Todorović dodaje: „Kod nas nema nikakvih tajni, mi smo uvek javno govorili šta imamo i kako smo to stekli. Dakle, ne da nemamo ništa protiv da javnost zna šta ko od nas poseduje, nego ćemo učiniti sve da i ovi što se stalno zaklinju u transparentnost to dokažu i na delu – da se vidi šta ko od njih stvarno ima.”

I Dragan Šormaz, potpredsednik IO Demokratske stranke Srbije, podseća da je prijavljivanje imovine zakonska obaveza, kao i da je Zakon o sprečavanju sukoba interesa predložila vlada Vojislava Koštunice, a parlament usvojio. Dakle, dodaje Šormaz, „mi smo učinili da prijavljivanje imovine postane obavezno i toga se i sami držimo.” On kaže: „Svako ko uđe u Skupštinu mora da prijavi imovinu, mora da je prijavljuje i jednom godišnje, posle toga, a ako to ne čini rizikuje da bude javno prozvan. To je na mestu, jer javnost ima pravo da zna šta ko od nas poseduje. Nemam šta da krijem, sve uredno prijavljujem i nemam ništa protiv da javnost ima uvid u to.”

Srđan Srećković, potpredsednik SPO-a, takođe, kaže da je prijavljivanje imovine zakonska obaveza i da poslanici njegove stranke uredno dostavljaju sve podatke o tome šta poseduju. On dodaje: „Niko od nas nije enormno bogat, niko nema nikakve veze ni sa jednim tajkunom, pa, prema tome, ukoliko stranka zauzme takav stav, naše imovinske karte mogu da budu javno objavljene.”

Poslanici su u pravu kada podsećaju da je i inače njihova zakonska obaveza da Republičkom odboru za rešavanje sukoba interesa dostave izveštaj o svom imovnom stanju i to u roku od 15 dana po stupanju na dužnost, a potom i svake godine tokom mandata, kao i dve godine po odlasku s funkcije.

Problem je, međutim, što uvid u njihove imovinske karte imaju samo članovi tog odbora, ali ne i birači. Tako je predviđeno zakonom.

Istina, kako kaže Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, zakon ne sprečava funkcionere da sami daju na uvid javnosti podatke o svojoj imovini i to su činili i predsednik Srbije i premijer i neki ministri.

Bilo je i onih koji su javno saopštili šta imaju kad su stupili na dužnost, ali ne i kada su je napustili, poput Miroljuba Labusa, bivšeg potpredsednika vlade. Labus je, inače, među prvima u predizbornoj kampanji obnarodovao svoju imovinsku kartu.

Blagica Kostić, nezavisni poslanik u sadašnjem sazivu parlamenta i kandidat na listi „Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić”, kaže da nema ništa protiv objavljivanja imovinskih karata, te da je ona uredno, izvršavala zakonsku obavezu o prijavljivanju imovine. Ona dodaje: „Moje imovinsko stanje se nije promenilo u odnosu na dan kada sam postala poslanik, dakle, svaki novinar može od mene da dobije ovlašćenje za uvid u moju imovinsku kartu. Pokret snaga Srbije se najodlučnije zalaže za to da imovinske karte svih budu dostupne javnosti, a ja ću se, ukoliko i dalje budem poslanik, boriti za to da javnost zna ne samo šta ko ima, već i kako je to stekao.”

Zamerke na postojeće zakonsko rešenje uglavnom su se odnosile na činjenicu da se tačnost podataka u izveštajima o imovini funkcionera ne proverava, odnosno da im odbor praktično veruje na reč. S druge strane, Dedijer podseća i da postoji mogućnost da se podnese zahtev za uvid u imovinu nekog funkcionera, ali i napominje da odbor do sada nije dobio nijedan takav zahtev.

--------------------------------------------------------------------------

Marković najrevnosniji

Otkako je uvedena zakonska obaveza da se jednom godišnje prijavljuje imovina, najuredniji u obaveštavanju javnosti o svom imovnom stanju bio je Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine Srbije. Marković je objavio svoju imovinsku kartu na početku mandata, na kraju svake naredne godine svog mandata. Marković je u decembru prošle godine novinarima podelio pisani pregled imovine za tri godine mandata. „Obogatio” se za 500 evra na računu, ali je mandat završio bez jednog od tri automobila, koja je imao kada je 4. marta 2004. godine stupio na dužnost.

--------------------------------------------------------------------------

Uredne prijave
Branko Pavlović, advokat, prema podacima koje je naveo na sajtu, poseduje kuću u Beogradu od 130 kvadrata (useljena 1993), vanknjižno vlasništvo na garsonjeri u Beogradu (nasleđe 1997., 25 kvadrata u Cvijićevoj ulici), a od važnije pokretne imovine dva automobila –„tojota avensis” iz 2006. i „zastava 128” iz 1989. godine. Drugi na listi, Dragan Delić, profesor, poseduje stan od 68 kvadrata u Beogradu i automobil „ford fokus” iz 2003. godine. Treći na listi, Miroslav Veličković, elektromehaničar, poseduje stan od 63 kvadrata u Nišu, kuću od 30 kvadrata i četiri ara voćnjaka, nasledstvo od oca, a žena pola kuće u Nišu. Veličković ima auto „golf”, star 12 godina. Četvrta na listi, Nataša Stanišić, građevinski tehničar, navela je da, sa porodicom, poseduje stan od 67 kvadrata u beogradskom naselju Mirijevo i automobil „lanča”. Peti na listi, Branko Gojković, elektromehaničar, naveo je da on poseduje nedovršenu kuću od 250 kvadrata u Kragujevcu i automobil „lada samara”, a Nevenka Gojković ima stan od 54 kvadrata u Kragujevcu, otkupljen, i Filip Gojković ima vozilo „zastava florida” iz 2005. godine. Šesti na listi, Goran Radović, advokat, ima tri stana u Beogradu od 90, 34 i 38 kvadrata, porodično imanje u Martinićima u Crnoj Gori i automobil „tojota jaris” iz 2006. godine. Osma na listi, Vesna Tomić, ekonomista, napisala je: „Ne posedujem nikakvu imovinu ovog momenta, osim telefonskih brojeva (fiksnog i mobilnog).”

Ostale vestiArhiva