Pokušaji davanja alibija optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića mogli bi da se okončaju pokretanjem krivičnih postupaka za lažno svedočenje.

Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić poslednjih dana je u sudnici često izgovarao reč „laž“ prilikom svedočenja bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO), koji su pokušali da potvrde odbranu Milorada Ulemeka Legije i da daju alibi Zvezdanu Jovanoviću. Tužilac je imao primedbe i na svedočenje ujne i komšije optuženog Aleksandra Simovića, koji su, takođe, pokušali da mu daju alibi.

Prijić je sve te iskaze ocenio kao lažne.

Ranija nastojanja pripadnika rasformirane jedinice da pruže alibi svojim okrivljenim starešinama i kolegama već su propala. Njihove tvrdnje u postupku za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića, kao i na suđenju za ubistvo četiri člana SPO i pokušaj ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali, sud je ocenio kao neverodostojne.

Advokat Rajko Danilović, zastupnik Ružice Đinđić i porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali, kaže za naš list da je već postala praksa optuženih iz JSO da im u završnici suđenja daju alibi prijatelji i saradnici.

- Jasno je da su sve to lažna svedočenja i montirani alibiji. Da zaista postoji alibi, koristili bi ga još u istrazi. Naša tužilaštva su lenja da pokreću postupke za lažna svedočenja. Sa druge strane, odbrana može da zloupotrebljava, odvojeni postupak za lažno svedočenje. Bolje je da tužilac sačeka pravosnažnu presudu i da onda pokrene postupak za lažno svedočenje - kaže advokat Danilović.

Od prvih iskaza pripadnika JSO na suđenjima počinje da se sumnja u njihovu istinitost. Tako su Nenad Bujošević Rambo i Nenad Ilić Glavonja 2001. godine pred istražnim sudijom i svojim advokatima priznali zločin na Ibarskoj magistrali. To ih nije sprečilo da na početku suđenja odbace krivicu i tvrde da su nevini. Iliću je rodbina pokušala da obezbedi alibi tvrdeći da je bio na slavi sa njima na dan ubistva.

Bujoševiću su pokušali da daju alibi sedam pripadnik JSO od kojih je jedan bio Željko Tojaga, sada optužen za umešanost u ubistvo premijera Đinđića. Veći broj crvenih beretki je na suđenju za ubistvo premijera svedočio u korist Tojage.

Na suđenju za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi, takođe su se pojavljivali svedoci iz JSO koji su potvrđivali Ulemekovu odbranu. Jedan od njih je i danas u obezbeđenju Ulemekove supruge, a drugi je Vukašin Vukašinović koji je potvrđivao Ulemekovu odbranu i na suđenju za ubistvo premijera. Na tom suđenju je kao svedok odbrane pomenut i Boško Jović, koji je ovih dana pokušao da da alibi Zvezdanu Jovanoviću. Optuženi Jovanović je sam u policiji priznao da je pucao na premijera. Svedočenja pripadnika JSO u korist odbrane na suđenju za ubistvo Stambolića i atentat u Budvi prvostepeno veće Specijalnog suda, ali i Vrhovni sud, odbacili su kao neverodostojna.

Prikazan snimak o Jovanovićevom priznanju

Na video snimcima koji su juče prikazani na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića vidi se kako drugooptuženi Zvezdan Jovanović sa smeškom na licu objašnjava kako su čekali da ubiju premijera kod Bubanj Potoka i hale „Limes“ i kako je vežbao „upucavanje“ na Fruškoj gori.

Sudija Nata Mesarović saopštila je da je te snimke bivši predsednik sudskog veća Marko Kljajević izdvojio iz spisa. Međutim, Vrhovni sud je ukinuo Kljajevićevu odluku sa obrazloženjem da samo odluči da li će ih koristiti kao dokaz.

Na snimku se prvo vidi kako Jovanović pokazuje i objašnjava šta se dešavalo na autoputu Beograd-Niš kod Bubanj Potoka, gde je prema optužnici planiran atentat na premijera 16. februara 2003.

Nakon toga sledi snimak sa autoputa kod hale „Limes“, gde je, prema navodima optužnice, 21. februara 2003. takođe pripremano ubistvo premijera. Kada je Jovanović izašao iz policijskog vozila, čulo se i njegovo objašnjenje: „Video sam da je stao Bagzijev (Dejan Milenković) kamion i nastala je gužva. Sa mnom su bili Mile Luković Kum, Žmigi (Željko Tojaga) i Sretko Kalinić.“

Sa snimka na Fruškoj gori vidi se kako je policija sa Jovanovićem i u prisustvu tužioca pronašla ukrštene reči koje je on koristio kao metu i čauru ispaljenog metka. Nakon toga vidi se kako dolaze istražni sudija i branilac po službenoj dužnosti, zatim sledi scena kako Jovanović sa advokatom Vesnom Radumirović obavlja poverljiv razgovor u policijskim kolima.

Sa snimka se čuje da istražni sudija upozorava Jovanovića da nije dužan da daje izjavu, ali Jovanović odgovara da želi da priča. On je nakon toga kazao da je na Frušku goru došao sa Miletom Lukovićem 10-12 dana pred atentat da bi „upucao“ pušku „hekler i koh G3“, što je isti model kojim je ubijen premijer. Međutim, kada ga istražni sudija pita, da li je iz te puške ubijen premijer, Jovanović nije želeo da odgovori, kao ni na pitanje od koga je dobio pušku.

Odbrana je zatražila da se snimak ne uvrsti u dokaze. Jovanović je tvrdio da su snimci montirani, a da je on bio izložen ucenama.

Kazne do pet godina

Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za „Blic“ da je krivično delo lažnog svedočenja teško dokazivo.

- Tužilac mora da dokaže postojanje svesti da je neko namerno lagao u sudu. Pravosnažne presude u kojima su neki iskazi svedoka odbačeni kao neverodostojni, pa čak i lažni, nisu dovoljan dokaz. To mora da se dokazuje u odvojenom postupku, na primer, drugim svedočenjima. Tužilac ne mora da čeka pravosnažnost presude, već postupak može da pokrene u svakom trenutku kad oceni da može da dokaže da je neko lažno svedočio - kaže profesor Ilić. Za lažno svedočenje u krivičnom postupku Krivični zakonik propisuje kazne od tri meseca do pet godina zatvora.

Ostale vestiArhiva