Birači će 21. januara moći da glasaju za jednu od 20 lista koje se bore za 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije. Prema proceni Centra za slobodne izbore i demokratiju, može se očekivati izlaznost do 59 posto, a što se rezutata tiče, kažu da su ovo najneizvesniji izbori od 2000. godine.

Predizborna tišina, koja počinje u ponoć, podrazumeva zabranu propagande političkih stranaka preko medija, zabranu javnih skupova, kao i objavljivanje procena rezultata. Pravo glasa ima šest miliona 652.105 birača i oni mogu da glasaju za jednu od 20 izbornih lista, među kojima je šest manjinskih.

Na ukupno 20 izbornih lista nalazi se 3.795 kandidata za poslanika. Svi se bore da dobiju dovoljan broj glasova, koji će im obezbediti jedno od ukupno 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije.

Izlaznost, manjine...


Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, organizacije koja već 10 godina prati izborne procese, kaže da su izbori 21. januara najneizvesniji izbori u poslednjih sedam godina.

"Kako u pogledu toga koje će sve partije ući u Skupštinu, tako i u pogledu toga koji će biti raspored partija, koje će redno mesto koja partija zauzeti na toj listi koja će se formirati nakon glasanja", kaže on.

"Dakle, rezultati ovih izbora su najmanje izvesni od 2000. godine zato što je takvo raspoloženje birača, tako su raspoloženi i opredeljeni, tako da ćemo videti. Ovde će bukvalno svaki glas do poslednjeg biti izuzetno važan“, kaže on.

Broj apstinenata se smanjio i, prema Cesidovim podacima, sigurno se može očekivati izlaznost veća od tri miliona. Koliko će ona zaista biti, zavisi od ponašanja birača, koje nije lako predvideti.

Marko Blagojević kaže da je moguć odziv od oko 59 posto. "Procena je da bi na izbore moglo da izađe i 3.900.000 ljudi, što je sjajan broj, ali to je potencijal", kaže on.

"Koliko će na kraju zaista ljudi izaći, zavisi samo i jedino od birača. Očekujem preko 50 posto izlaznosti, a da li će doći i do tih 59 posto (odnosno 3,9 miliona) zavisi samo od toga koliko će birači tog dana biti raspoloženi da odvoje 10 minuta i investiraju u svoj život“, kaže on.

Što se stranaka manjina tiče, one na ovim izborima imaju prirodni prag i, prema proceni Cesida, za jedno poslaničko mesto biće im potrebno između 14 i 16 hiljada glasova. Broj mandata pre svega zavisi od odziva među manjinama, kao i od toga da li će podržati svoje manjinske stranke.

"Prvo, glasovi manjina će se deliti između partija nacionalnih manjina sa jedne strane i sa druge strane nekih od velikih, nacionalnih partija, koje su prihvatljive za manjine", kaže Blagojević.

"Pre svega, od toga zavisi koliko će zapravo manjinama pripasti glasova. Iako birača manjina ima daleko više, možemo da očekujemo da za partije manjina glasa negde do četiri posto birača", kaže on.

"To znači da bi partijama manjina u parlamentu moglo ukupno da pripadne 10 mandata, svakako između 8-12 i to je broj mandata na koji manjine mogu da računaju u budućem sazivu Skupštine na osnovu sadašnjeg rasporeda snaga“, dodaje Blagojević.

Ostale vestiArhiva