Prve informacije o tome ko će i u kojoj meri biti zastupljen u novom sazivu srpskog parlamenta građani će dobiti već u nedelju uveče, ali dok ne budu istekli svi rokovi za, eventualne, žalbe i dok u „Službenom glasniku Srbije” ne budu objavljeni konačni rezultati izbora, ne može se krenuti ni korak dalje.

Republička izborna komisija dužna je da, najkasnije do četvrtka 25. januara, saopšti konačne rezultate izjašnjavanja građana. Od tog trenutka počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine Srbije i izbor vlade, koja mora biti formirana, u najgoroj varijanti, do 29. maja, ili ćemo imati nove izbore.

Ukoliko bi konačni rezultati bili objavljeni 25. januara, novi skupštinski saziv bi morao biti konstituisan u roku od 30 dana, dakle do 24. februara. Mandat sadašnjem skupštinskom sazivu ističe onog trenutka kada bude konstituisan novi. Kada će biti sazvana konstitutivna sednica, zavisi od dogovora predstavnika onih stranaka koje budu obezbedile parlamentarni status, a Predrag Marković, sadašnji predsednik skupštine, sazvaće zasedanje za taj datum.

Da nije lako konstituisati parlament, svedoči iskustvo nakon poslednjih parlamentarnih izbora, koji su održani 28. decembra 2003. godine. Tada je, što zbog praznika, što zbog raznih dogovora, trebalo gotovo 30 dana da bi novim poslanicima bio verifikovan mandat. Konstitutivna sednica sadašnjeg saziva održana je na Svetog Savu, 27. januara, a predsednik parlamenta izabran je posle sedmodnevnog natezanja – 4. februara. Odmah posle toga počeli su dugi i mučni pregovori o formiranju nove vlade, pominjani su novi izbori...

Za razliku od starog Ustava Srbije koji nije davao nikakav rok u kojem mora biti formirana vlada, novi Ustav jasno propisuje da Srbija mora dobiti vladu u roku od 90 dana od dana konstituisanja parlamenta, a ukoliko to ne bude urađeno, došlo bi do raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja novih izbora. Pod pretpostavkom da novi saziv parlamenta bude konstituisan tek poslednjeg dana ustavnog roka, mandat novih poslanika bio bi verifikovan 24. februara, a od tog dana predstavnici stranaka imali bi 90 dana za dogovore o formiranju nove vlade. S obzirom na to da su gotovo svi analitičari ukazivali da će biti teško doći do dogovora o novoj vladi, u najgoroj varijanti, novi izbori bi bili raspisani 29. maja, ukoliko vlada do tog datuma ne bi bila izabrana.

Do tada bi radila sadašnja vlada, koje je izabrana 3. marta 2003. godine. Sadašnju vladu i parlament sačekalo je usvajanje budžeta za 2004. godinu, pošto je prethodni parlament bio raspušten pre usvajanja budžeta, mada je vlada Zorana Živkovića bila pripremila Predlog zakona o budžetu za 2004. Vlada Vojislava Koštunice predložila je skupštini novi Predlog budžeta, koji je usvojen 23. marta. Do tog datuma je Srbija bila na režimu privremenog finansiranja.

Prema Zakonu o budžetskom sistemu, privremeno finansiranje može da traje najduže prva tri meseca fiskalne godine. Dakle, Srbija je te 2004. godine dobila budžet samo nedelju dana pre isteka zakonskog roka o privremenom finansiranju.

I vlada Vojislava Koštunice pripremila je i u zakonskom roku, dakle do 1. novembra, poslala parlamentu Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu, ali on nije ni razmatran, iako skupština nije bila raspuštena. Zbog toga je Srbija, opet, na režimu privremenog finansiranja, koje može da potraje do 31. marta. Ukoliko do tog datuma ne bi bila formirana nova vlada i usvojen budžet, ništa se strašno ne bi desilo. Prema rečima Boška Mijatovića iz Centra za liberalno-demokratske studije, bila bi moguća dva rešenja: „Prvo, mogla bi sadašnja vlada da predloži novom parlamentu Predlog budžeta za 2007. godinu i to bi bilo logično. Drugo, ukoliko to ne bude prihvaćeno, mogla bi ova, da tako kažem, odlazeća vlada, sama da donese uredbu o privremenom finansiranju za drugi kvartal 2007. godine. To nije baš po zakonu, ali bi bilo nužno, jer država ne može da trpi, ona mora da ima rešeno pitanje finansiranja. Podsetiću da je i vlada Zorana Živkovića bila pripremila sličnu uredbu za slučaj da ne bude usvojen budžet do 31. marta 2004. godine. Ipak, izabrana je nova vlada i usvojen budžet, pa nije bilo potrebe da ova uredba stupi na snagu.”
Dakle, bez obzira na to kada će i kako biti formirana nova vlada, finansiranje države ne bi trebalo da bude dovedeno u pitanje.

Ostale vestiArhiva