Ukrštenica „Piramida” sa rupom od metka i čaura puške „hekler i koh G3” pod suvim lišćem u šumi na Fruškoj gori prikazani su juče kao važni dokazi na policijskom video snimku koji je emitovan na velikim ekranima u Specijalnom sudu. Glavni akter snimka je Zvezdan Jovanović, optužen za atentat na premijera Zorana Đinđića, koji je 23. marta 2003. godine, kada je uhapšen, pokazao istražnim organima mesto na Fruškoj gori gde je „upucavao” pušku gađajući iz policijskog vozila metu udaljenu dve stotine metara. Na snimku se najpre vidi kako Zvezdan Jovanović, u crno-beloj trenerci, sa lisicama na rukama, pokazuje tadašnjem načelniku Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Miletu Novakoviću mesto pored autoputa kod Bubanj potoka odakle je prvo bilo planirano da se kolona premijerovih službenih vozila gađa „zoljom”. Ton je bio loš pa se nije moglo jasno čuti sve što je Jovanović govorio Novakoviću, ali se u jednom momentu moglo čuti da je rekao: „Ja nisam izlazio iz kola, video sam da je dobra pozicija”.

Policija je posle toga odvezla Jovanovića na autoput kod „Beogradske arene” gde je 21. februara svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi pokušao da zaustavi kolonu vladinih vozila da bi, prema optužnici, Jovanović gađao „zoljom” premijerov automobil.

„Video sam da je stao Bagzijev kamion, a sa mnom su ovde bili Mile Luković Kum, Žmigi (Željko Tojaga) i Sretko Kalinić”, kazao je Jovanović stojeći na šljunku iznad autoputa.

„Jasno ti je bilo da će biti mnogo žrtava, je l′ tako?”, pitao ga je Novaković.

„Da”, čulo se kako je odgovorio Jovanović u veoma opuštenom razgovoru. Nije se moglo primetiti da je on bio pod bilo kakvom prisilom. Samo se po lisicama na njegovim rukama moglo zaključiti da je uhapšen, a kamera je u jednom momentu prikazala njegove patike na kojima se videlo da nema pertle.

Kamera je zatim pratila put policijskih vozila do šume na Fruškoj gori gde je Jovanović sa nekoliko policajaca, ovoga puta bez Mileta Novakovića, više puta izlazio iz automobila da bi pronašao mesto na kome je „upucavao” pušku. Odjednom se na snimku mogao videti kadar sa enigmatskim časopisom „Piramida” koji je bio delimično prekriven suvim lišćem. Neko je rekao: „Evo ga!”. Kada su uzeli novine, na njima se jasno mogla videti mala rupa od metka. Jovanović je rekao da je prilikom „upucavanja” puške ovde bio sa Miletom Lukovićem Kumom, koji je ubijen 27. marta 2003. godine, zajedno sa vođom „zemunskog klana” Dušanom Spasojevićem, u policijskoj akciji u Meljaku.

Policijska ekipa zatim se odvezla 200 metara dalje u potrazi za čaurom od metka. Trenutak pronalaženja čaure u gomilama suvog lišća nije snimljen, već se odjednom u kadru pojavljuje čaura označena brojem dva.

Tek u sledećoj sekvenci na snimku se pojavljuju dežurni istražni sudija i dežurni tužilac iz Sremske Mitrovice, ali niko pri tom ne saopštava da su to oni. Novinari prepoznaju tadašnjeg tužioca u Sremskoj Mitrovici Dragana Aćimovića, koji je sada sudija Vrhovnog suda, dok advokati prepoznaju istražnog sudiju Branku Bančević. Čuje se kako Aćimović govori da bi saslušanju Jovanovića na Fruškoj gori i pokazivanju mesta i tragova „upucavanja” puške trebalo da prisustvuje i branilac. Ubrzo se na snimku vidi advokat Vesna Radomirović koja sa svojim branjenikom stoji pored policijskog automobila obučena u tamnoljubičasti kostim sa prilično kratkom suknjom. Njih dvoje se smeškaju i pale cigarete dok sudija Bančević postavlja pitanja Jovanoviću. Tek tada se jasnije moglo čuti da su on i Mile Luković došli u šumu desetak do 15 dana pre atentata sivim BMW-om, da je Luković postavio časopis kao metu, a da je on pucao sa suvozačevog sedišta naslonivši pušku na otvorena prednja desna vrata automobila.

„Video sam da sam pogodio. Nismo ništa sklanjali, bili smo tu nekoliko minuta i otišli”, rekao je Zvezdan Jovanović.

„Vi ste hteli da vidite da li puška dobro funkcioniše, da li je ispravna?”, čulo se pitanje sudije.

„Da”, rekao je Jovanović.

„Koleginice, mi smo već fotografisali. Hoćete da ponovo fotografišemo?”, pitala je sudija Bančević advokata Vesnu Radomirović, a ona je uz osmeh odgovorila: „Ne, ne”.

U takozvanom zapisniku o pokazivanju lica mesta od strane osumnjičenog stoji da je njemu bio omogućen poverljiv razgovor sa advokatom na licu mesta, ali se na snimku zapravo ne vidi da su Jovanović i Radomirovićeva ozbiljno razgovarali. Njen potpis na ovom zapisniku i na Jovanovićevom navodnom priznanju zločina bila je jedna od važnih spornih činjenica na ovom suđenju, a Advokatska komora Srbije donela je odluku o kažnjavanju Radomirovićeve sa 50.000 dinara jer je disciplinski sud Komore ustanovio da je ona samo stavila svoj pečat na zapisnike o saslušanjima kojima nije prisustvovala.

Kada je tužilac Aćimović u šumi na Fruškoj gori pitao Zvezdana Jovanovića ko mu je dao pušku, on je odgovorio: „O tome više neću nikom ništa reći. Rekao sam u istrazi”, a na pitanje da li je iz te puške ubijen premijer, Jovanović je kazao: „Ništa neću reći”.

Na suđenju još nije rečeno da li je čaura sa Fruške gore upoređivana sa čaurama pronađenim na krovu zgrade u Gepratovoj 14, odakle je izvršen atentat.

-------------------------------------------------------------------------

„Isfabrikovan” dokaz

Jovanović je posle prikazivanja snimka rekao da je to lažni dokaz koji su isfabrikovali Mile Novaković i osoba u zelenoj jakni koja se ne vidi na snimku.

– Ne vidi se koliko smo se puta po raznim brdima zaustavljali da bi mi oni rekli šta da pričam. „Upucavanje” puške jednim metkom je velika glupost – rekao je optuženi Jovanović juče na suđenju, a njegov advokat Nenad Vukasović kazao je da snimak nije nikakav dokaz već pravni skandal.

Ostale vestiArhiva