U nedelju će na izbore najmanje 50 odsto ukupno upisanih birača ili oko tri miliona i četiri stotine hiljada birača, a najviše 3.900.000 građana Srbije, procena je Centra za slobodne izbore i demokratiju koji će posmatrati tok glasanja na izborima 21. januara.

Skoro svaki drugi birač u Srbiji ne glasa, a Marka Blagojevića, programskog direktora CeSID, pitali smo zašto je to tako. Naš sagovornik kao prvu grupu apstinenata navodi one koji se ponašaju kao da parlament neće biti izabran ako oni ne budu izašli na izbore. Blagojević kaže da je to direktna posledica nekoliko krugova neuspelih predsedničkih izbora.

- Oni smatraju da proces neće uspeti ako ga dovoljan broj ljudi ignoriše. Tu prave grešku jer će novi saziv parlamenta biti izabran - kaže on.

U istraživanjima javnog mnjenja ova organizacija naišla je i na mišljenje građana da vlast koja bude izabrana neće biti vlast onima koji na izborima nisu glasali.

- To je čist promašaj jer će ti ljudi donositi odluke u ime svih građana Srbije. Zato je svakome u interesu da izađe i glasa kako bi u parlamentu sedeli oni koji su stvarno najbolji. Zato treba što više birača da odluči ko su ti ljudi - kaže Blagojević.


On navodi da je interesantan podatak da u Srbiji istinskih apstinenata ima dva ili tri puta manje nego u razvijenim zemljama.

- U Srbiji je reč o 10 odsto biračkog tela, dok u razvijenim zemljama apstinenti čine 20 do 25 odsto ukupnog broja birača. Kod nas se o politici priča kod frizera, u kafiću, na porodičnim ručkovima, ali kada dođe do izbora ljudi ne glasaju. Među takvim ljudima je mnogo onih koji su nezadovoljni platom ili time što nemaju posao. Oni su spremni da se na sve to žale, ali i dalje ne glasaju. To vam je kao da psujete mrak, umesto da upalite svetlo - objašnjava još jedan motiv apstinenata Blagojević.

Poslednja vrsta apstinenata po njemu jesu oni koji smatraju da u Srbiji ne postoje stranke koje zaslužuju njihovo poverenje.

- Složiću se sa ocenom da politička scena nije savršena, ali to je kao izbor između toga da nosite cipelu koja vas žulja ili da nastavite da hodate bosi - kaže on.

Kampanje stranaka koje su iza nas ovaj put su bile okrenute biračima i partije se nisu bavile toliko same sobom, kaže Blagojević:

- Negativne kampanje ovaj put su bile incident, dok su na prethodnim izborima bile pravilo. Partije su se fokusirale na birače jer je kod njih sazrela svest o tome šta kod građana pali a šta ne.

Ranije se smatralo da negative kampanje motivišu ljude, ali se uvidelo da to ima kontraefekat.

- Negativne kampanje su vam kao sudar dva automobila na putu. Neće vam se svideti to što ste videli, ali ćete zastati da vidite šta se dogodilo iako ne bi ste poželeli da ste deo toga - opisuje Blagojević.

Ovaj put nije bilo žestokih duela političara i iznošenja prljavog veša. Naš sagovornik objašnjava da je to zbog toga što su svi uvideli da sukobi naročito srodnih partija odbijaju glasače tih partija od izlaska na birališta.

- Postoje stranke za koje birači smatraju da moraju da sarađuju. Svaki sukob tih stranaka samo daje kontraefekat - kaže Blagojević i navodi da naročito 240.000 mladih glasača ne bi trebalo da propusti priliku da izađe na izbore i utiče na to kako će izgledati budući sastav parlamenta.

I strani političari utiču na glasače

Veliki broj političara EU i SAD pozvao je građane da izađu na izbore. Blagojević smatra da će na odaziv građana na poruke stranih političara uticati to koji je od političara na koji način prepoznat.

- Ti pozivi mogu da znače delu biračkog tela, a kod drugog dela tela će uticati u zavisnosti ko zove i kako ti birači reaguju na određene strane političare. Čak i netrpeljivost može da istera neke glasače na izbore, a neke odbije od izbora - objašnjava Blagojević.

Ostale vestiArhiva