BEOGRAD - Otkako se, od polovine 2003. godine, doprinosi plaćaju na sva primanja, uključujući i autorske honorare, ugovore o delu, "tezge" - sve je više ljudi koji nastavljaju legalno da rade i posle penzionisanja. To ne samo da im donosi dodatne prihode, nego može i da im uveća redovne iznose na penzijskim čekovima.
Milica Danilović, pomoćnik direktora u beogradskoj filijali Penzijskog fonda zaposlenih Srbije, podseća da je svojevremeno, saveznim zakonom iz 2002. godine, bilo izričito propisano da se svima koji rade, automatski, i bez ikakvih izuzetaka, obustavlja penzija. Bez penzije su, tako, privremeno, ostali i narodni poslanici, a ta odredba je ubrzo "pala" na Ustavnom sudu.
- Danas, po zakonu, samo starosni penzioneri mogu neograničeno da rade, čak i da se ponovo zaposle u drugom, pa i u istom preduzeću, i da pritom ne strahuju da će ostati bez penzije. Posle godinu dana, pod uslovom da su prestali da rade, ili ako njihovi honorari, kad se preračunaju prema minimalnoj zaradi, pređu određene iznose, oni mogu da traže da im se ponovo obračunaju penzionerske prinadležnosti - objašnjava sagovornica. - Nekolicini ljudi smo uvećavali penzije bezmalo svake godine.
U ovom penzijskom fondu napominju da broj korisnika koji legalno rade nije toliki da bi mogao da ugrozi one koji čekaju na prvo zaposlenje i naglašavaju da su to, uglavnom, ljudi višeg obrazovnog nivao, savetnici, prevodioci, inženjeri s licencama koje su uslov za dobijanje određenih poslova, nekadašnji rukovodioci koji su zadržali stare veze... Poslodavcima se isplati da ih ponovo angažuju jer, uz to što su im korisni kao radnici, na njihove zarade ne plaćaju doprinose za zdravstvo (osiguranje imaju kao penzioneri) i nezaposlenost, već samo za penzije.
Za razliku od starosnih, invalidski penzioneri su donedavno, zarade li ijedan dinar pride, ostajali bez penzije. Posle brojnih prigovora dopušteno im je, prema tumačenju resornog ministarstva, da rade po ugovoru o delu, ali nemaju pravo na uvećanje penzije, bez obzira što se i na njihove honorare plaća penzijski doprinos. Smatra se, naime, da to ne bi bilo opravdano, imajući u vidu da su se penzionisali po povoljnijim uslovima, sa manje staža i uz bolji obračun penzije.
- Zbog tog ograničenja mnogi korisnici su, pošto su u međuvremenu ispunili uslov za starosnu penziju, prakitično, vratili invalidsku. Ona je, imajući u vidu da sada u obračun ulaze primanja iz celog radnog veka, u mnogim slučajevima manja, ali se zato ne obustavlja, može da se uveća, pa su, kad se sve sabere, na dobitku - kaže Milica Danilović.
U Fondu naglašavaju da, praktično, samo korisnici porodičnih ne mogu da rade, ni honorarno. Izuzetak od tog pravila su jedino deca na redovnom školovanju, ali samo ako rade preko omladinskih zadruga. U svim drugim slučajevima porodična penzija se privremeno obustavlja, čak i porotnicima u sudovima, imenovanim i izabranim licima, pa i onima koji imaju simbolične naknade koje se isplaćuju jednom u nekoliko meseci, pa čak samo jednom godišnje. Zbog brojnih pritužbi korisnika ovih penzija koje su, sa malim izuzecima, izrazito niske, Penzijski fond je zatražio dodatno tumačenje nadležnog ministarstva.

POVIŠICA SLAB MOTIV
Mogućnost da se poveća iznos na čeku, uglavnom, nije motiv da neko radi i posle penzionisanja. Pokušaćemo to, pojednostavljeno, da objasnimo na primeru penzionera koji je tokom radnog veka imao plate na nivou republičkog proseka, pa će posle 40 godina rada dobiti penziju od oko 16.000 dinara. Ako radi još godinu dana i zaradi takođe prosečnu platu, ček će mu biti veći za samo 200 dinara.
- Glavni motiv je zarada, ali i činjenica da neko, prosto, ne može sebe da zamisli kao penzionera. Ne samo što je penzija ponekad po nekoliko puta manja od plate, nego i zato što ostaje bez dojučerašnjih privilegija i pozicije - smatraju u Fondu.

NIJE LOŠE DA SE RADI
Napominjući da rad penzionera nije "masovna pojava", Petar Manojlović, potpredsednik Društva gerontologa Srbije, kaže da je, sa gerontološkog stanovišta, poželjno da čovek, ako mu zdravlje dopušta, nastavi da radi, jer je to najbolji lek za produžetak života.
- Sa socijalnog stanovišta, kod nas se na to gleda pomalo negativno, zbog velike nezaposlenosti, pogotovo među mladima i otuda bi valjalo naći pravu meru. Ako su već materijalno obezbeđeni, penzioneri ne bi trebalo da oduzimaju mesta početnicima, nego da to budu neki savetodavni, edukativni i slični poslovi, a dobro bi bilo i da se više orijentišu na volonterski rad. Upravo je i kod nas u pripremi zakon o volonterizmu.

Ostale vestiArhiva