Prema podacima Republičke izborne komisije, najveći odziv je u Vojvodini - 9,96 odsto, u centralnoj Srbiji 8,59 odsto, a u Beogradu 7,58 odsto. U poređenju sa prethodnim izborima održanim 2003. godine, izlaznost je veća - tada je do 10 sati glasalo 8,21 odsto upisanih birača.

Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lučić izjavio je da je na parlamentarne izbore u Srbiji do 9 časova izašlo 4,6 odsto birača ili 305.000 građana sa pravom glasa. "Najveći odziv je bio u Vojvodini - 5,4 odsto, dok je u centralnoj Srbiji odziv 4,4 odsto, u Beogradu 4,2 odsto, a na Kosovu 3,9 odsto."

Prema rečima Lučića, u poređenju sa parlamentarnim izborima 2003. godine, odziv je sada veći, jer je pre tri godine odziv u istom periodu bio 3,9 odsto.

Do podneva je glasala većina nosilaca izbornih lista.

Podsetimo, ukupno 6.653.851 upisanih birača može da se opredeli između 3.799 kandidata stranaka, koalicija i grupa građana, koje se bore za 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije. Što se stranaka manjina tiče, one na ovim izborima imaju prirodni prag i, prema proceni Cesida, za jedno poslaničko mesto biće im potrebno između 14.000 i 16.000 glasova.

Do zatvaranja izbornih mesta večeras u 20 sati u Srbiji je na snazi izborna tišina, odnosno zabranjeno je neposredno i posredno propagiranje izbornih lista, kandidata ili stranaka, kao i iznošenje procena rezultata izbora.

Prve nezvanične rezultate Cesid će objaviti posle 22 sata.

Rad organa za sprovođenje današnjih izbora prati 468 stranih posmatrača, a od tog broja je 310 posmatrača OEBS-a. Izbore kontoliše i 3.808 domaćih posmatrača, od kojih je najviše iz Cesida.

Hronologiju rezultata dosadašnjih parlamentarnih izbora u Srbiji možete pročitati ovde.

Skupština treba da se konstituiše do 25. februara

Republička izborna komisija mora da objavi konačne rezultate do 25. januara, posle čega počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije, kao i za izbor nove Vlade.

Prva sednica novog saziva Skupstine Srbije mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata.

Ako RIK objavi konačne rezultate 25. januara, novi saziv parlamenta morao bi da bude konstituisan do 25. februara, do kada treba da budu verifikovani mandati novih poslanika.

Mandat sadašnjem skupštinskom sazivu ističe trenutkom konstituisanja novog, a konstitutivnu sednicu saziva sadašnji
predsednik parlamenta Predrag Marković.

Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika. Prema novom Ustavu, na odluku o potvrđivanju mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata.

Najkasnije 10 dana od dana objavljivanja rezultata stranke treba da dostave podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste dodeljuje mandate. Odmah potom, RIK je dužan da izda uverenja o izboru narodnih poslanika i podnese izveštaj o sprovedenim izborima.

Narodna skupština se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. U tom slučaju, predsednik Republike raspisuje nove izbore, koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.

Kandidata za predsednika Vlade predlaže predsednik Republike, posle konsultacija s predstavnicima izbornih lista koje su dobile predstavnike u parlamentu.

Potom kandidat za predsednika Vlade iznosi Skupštini program Vlade i predlaže njen sastav.

Skupština Srbije istovremeno glasa o programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade.

Za izbor predsednika i članova Vlade potrebna je natpolovična većina (126) od ukupnog broja poslanika (250) u Skupštini Srbije.

Ostale vestiArhiva