Korporativno upravljanje podrazumeva procedure, pravila i običaje kojim se odredjena kompanija vodi i pomoću kojih se kontroliše. Takođe, ono predstavlja i odnos koji se uspostavlja između ključnih zainteresovanih strana, odnosno akcionara i menadžmenta. Istraživanja koja u svom fokusu imaju razvijenost korporativnog upravljanja u regionu centralne i jugoistočne Evrope ukazuju na to da se na srpskom tržištu kapitala, ovoj problematici pridaje nedovoljan značaj. Preduzeća polako počinju da uviđaju značaj ažurnog objavljivanja finansijskih izveštaja, međutim, utisak je da je to jedini aspekt korporativnog upavljanja na kojem se beleži određen napredak. Ostale aktivnosti i informacije koje su od značaja za institucionalne i pojedinačne investitore, kao i širu javnost, ostaju prekrivene velom tajni - često iz straha od konkurencije, ali i još češćezbog toga što se ne uviđa značaj njihovog objavljivanja.
Kretanja cena na Beogradskoj berzi u proteklom periodu pokazala su značajan porast likvidnosti i opšteg interesovanja investitora za preduzeća iz bankarskog sektora. Nije slučajnost da su banke ujedno i lideri u dostupnosti informacija, koja se pre svega ogleda kroz pravovremeno objavljivanje godišnjih izveštaja, polugodišnjih i kvartalnih finansijskih izveštaja uz mišljenja revizora. Ulazak stranih investicionih fondova i institucionalnih investitora u strukturu vlasništva banaka, u velikoj meri doprinelo je poboljšanju korporativnog upravljanja. Njihov direktan interes je poboljšanje performansi preduzeća čiji su vlasnici, a zbog znatnog učešća u vlasništvu otvara im se i mogućnost veće kontrole rada menadžmenta i usmeravanja poslovanja firme, pa samim tim i insistiranje na većoj transparentnosti.
Istraživanje srpskog tržišta kapitala kroz prizmu internet prezentacija najvećih preduzeća pokazalo je da preduzeća, čijim akcijama se trguje na Beogradskoj berzi, u većini slučajeva poseduju web prezentacije i na srpskom i na engleskom jeziku, što može ukazati na želju za ostvarenjem komunikacije sa okruženjem. Međutim, njihov sadržaj u pogledu informacija od značaja za investitore je u značajnoj disproporciji sa zemljama iz regiona centralne i jugoistočne Evrope. Većina je fokusirana isključivo na promociju svojih proizvoda i usluga, dok su informacije o pravima akcionara, pravima zaposlenih, kao i informacije o članovima upravnih i izvršnih odbora retko dostupne. Informacije o poštovanju standarda o zaštiti životne sredine, sponzorstvima i drugim aktivnostima u lokalnoj sredini, moguće je naći tek kod pojedinih preduzeća, te se stiče utisak da je potrebno uložiti znatno više napora kako bi se dostigla svest o značaju plasiranja relevantnih informacija koje su od interesa akcionarima i potencijalnim investitorima.
Mnoga preduzeća čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi još uvek nisu ispunila obavezu objavljivanja prošlogodišnjih finansijskih rezultata, ili su to učinila u momentu kada ti podaci nemaju relevantnost iz ugla gledanja investicione javnosti. Novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, između ostalog, propisuje i veću disciplinu u izveštavanju javnih društava, obavezujući ih da osim godišnjih izveštaja i svih značajnih događaja, dostavljaju i usvojene polugodišnje finansijske izveštaje.

Cena akcija mera za uspeh menadžmenta

Tržišna cena koja se formira na berzi, pod uticajem svih informacija koje su javno dostupne, trebalo bi da bude najbolji pokazatelj uspešnosti menadžmenta, koja se ogleda kako u ostvarenju interesa vlasnika, odnosno akcionara, tako i u poboljšanju performansi poslovanja preduzeća i njegovom razvoju. Na razvijenijim tržištima, sankcionisanje ili nagrađivanje menadžmenta kompanija za rezultate poslovanja obavlja se na vrlo jednostavan način i to upravo preko cene njihovih akcija na berzi - poverenje ili nepoverenje se izražava kupovinom, odnosno prodajom akcija. Tržište je tu beskompromisno i osetljivo na svaku informaciju. Međutim, postizanje takvog stadijuma osetljivosti u direktnoj je korelaciji sa nivoom likvidnosti tržišta.

Ostale vestiArhiva