Dva kriterijuma eksterne solventnosti pokazuju da se Srbija nalazi u zoni srednje zaduženosti ili, preciznije rečeno, na granici između srednje i visoko zaduženih zemalja, što je pomak u odnosu na prethodne godine, posebno u odnosu na 2001, kada se Srbija po oba kriterijuma svrstavala u visoko zadužene države. Zahvaljujući otpisu spoljnog duga, zatim ograničenjima na komercijalna ino-zaduživanja, kao i snažnom prilivu stranih direktnih investicija (posebno u 2006. godini) deficit tekućih plaćanja nije doveo do značajnijeg kumuliranja inostranog duga (31. oktobra 2006. spoljni dug iznosio je 18,8 milijardi dolara). Udeo spoljnog duga u GDP u 2006. godini ne bi trebalo da premaši 65 odsto. Ako se zna da je u prvom kvartalu 2006. u Hrvatskoj udeo spoljnog duga u GDP iznosio 81,4 odsto, Bugarskoj 66 odsto, u Rumuniji 28,6 odsto, Slovačkoj 55,7 odsto, u Mađarskoj 79 odsto, u Sloveniji 70,4 odsto, upućuje na zaključak da Srbija, prema tom kriterijumu, nije najlošije kotirana zemlja u regionu.
Imajući u vidu tendenciju izvoza roba i usluga u prvih jedanaest meseci prethodne godine (koji je ostvario rast od 31,5 odsto, odnosno 28 odsto) realno je pretpostaviti da će izvozni bilans dostići 8,5 milijardi dolara. Takođe je realno da će spoljni dug, imajući u vidu prevremeno izmirivanje obaveza (oko 650 miliona dolara) prema MMF i Svetskoj banci, kao i inostrano neto-zaduživanje, koje bi u poslednja dva meseca 2006. moglo dostići sličan iznos, biti težak oko 19 milijardi dolara. U tom slučaju bi racio koji pokazuje odnos spoljnog duga prema izvozu iznosio oko 2,2 što je na nivou tzv. kritične tačke, koja deli srednje i visoko zadužene zemlje. Treba reći da je to znatan pomak u odnosu na prethodne godine (2001. godine je koeficijent je iznosio čak 4,5), ali ćemo, i pored toga, po tom kriterijumu biti najslabije kotirana zemlja regiona, s obzirom na to da je u prvom tromesečju 2006. godine Hrvatska imala koeficijent 1,6; Bugarska 1,1; Slovenija 1,1, Rumunija 0,95.
Od posebnog značaja za eksternu poziciju zemlje, jeste to što dolazi do negativne, ali očekivane, tendencije porasta udela otplata duga u izvozu i u GDP. Prema stepenu servisiranja duga (otplata duga prema izvozu roba i usluga) 2005. smo se relativno dobro kotirali (Srbija 19,2 odsto, Rumunija 18,2 odsto, Hrvatska 23,7 odsto, Bugarska 32,8 odsto, Mađarska 15,9 odsto). Međutim, već u 2006. godini dolazi do snažnog povećanja, koje se, istina, dobrim delom može pripisati prevremenom otplatom duga prema MMF i dela duga prema Svetskoj banci. Naime, u toku 2006. godine izmirene su tri četvrtine duga prema MMF, i manji deo duga (oko 400 miliona dolara) prema Svetskoj banci. Kako je u prvih jedanaest meseci po osnovu servisiranja duga potrošeno dve milijarde dolara, lako je izračunati da će posle decembarske otplate biti vraćeno oko 2,8 milijardi dolara. U tom slučaju racio koji pokazuje odnos otplata duga prema izvozu roba i usluga znatno prelazi kritični nivo koji podrazumeva četvrtinu prihoda od izvoza roba i usluga, ali to ne bi bio adekvatan pokazatelj jer bi negativno ocenio povećanu kreditnu sposobnost zemlje. Inače, kreditni rejting Srbije je i jedan od najslabijih u regionu. Jasno je, dakle, da će se i indikator koji pokazuje udeo servisiranja duga u GDP u 2006. godini značajno pogoršati i iznosiće oko 9 odsto. Ako se zna da su ova dva indikatora od krucijalne važnosti, postavlja se pitanje da li će Srbija u perspektivi moći bez poteškoća da servisira anuitete inostranih dugova a da istovremeno održi kursnu stabilnost i relativno visok nivo deviznih rezervi.
I pored određenih pozitivnih tendencija registrovanih tokom 2006. godine eksterna pozicija Srbije je još uvek veoma nezahvalna. Zato bi ozbiljan problem nepovoljne eksterne finansijske pozicije Srbije trebalo rešavati, pre svega, kroz nastavak privatizacije, odnosno restrukturiranje privrede, što bi dovelo do povećanja produktivnosti i novih investicija (posebno inostranih) i samim tim do rasta izvoza i GDP, što su ključne pretpostavke za uredno servisiranje inostranih obaveza.

Monetizacija muti realnu sliku

Prema stepenu pokrivenosti (čak 358 odsto) novčane mase deviznim rezervama koje iznose 11,9 milijardi dolara, Srbija se dobro pozicionira. Međutim, uzrok te relativno dobre pozicije Srbije delimično leži i u veoma niskoj monetizaciji (udeo novačne mase u GDP) domaće privrede, koja se kreće oko devet odsto, što je posledica visoke evroizacije. S druge strane, udeo deviznih rezervi u primarnom novcu (oko 499 odsto), dobro kotira Srbiju, a povoljna okolnost je i to što su devizne rezerve NBS krajem 2006. bile gotovo osam puta veće od vrednosti kratkoročnog duga, što eliminiše rizik od naglog ulaska u finansijsku krizu. Pozitivna je okolnost i relativno nizak udeo kratkoročnog duga u ukupnom dugu (samo 8,5 odsto). I prema udelu deviznih rezervi u GDP (oko 40 odsto) stojimo solidno, a zasluga zašto taj pokazatelj nije niži pripada relativno malom GDP.

Ostale vestiArhiva