Čemu se građani Srbije, posle stišavanja predizborne euforije, mogu nadati, pitanje je na koje je u ovom trenutku teško dati precizan odgovor. Ipak, izvesno je da je pred Srbijom sada period od tri meseca u kome bi morala da bude sastavljena nova vlada. Bilo bi najbolje, kažu ekonomski analitičari, kada bi se to desilo do kraja februara kako bi do polovine marta mogao da bude pripremljen novi predlog budžeta, koji bi parlament trebalo da usvoji do kraja tog meseca, jer 31. marta ističe tromesečni period privremenog finansiranja države. Jer, treba podsetiti da u prvom kvartalu ove godine svi oni koji se finansiraju iz republičke kase mogu da računaju samo na jednu četvrtinu primanja iz prošle godine, što baš nije najlagodnija pozicija, jer znači manje novca nego da je usvojen novi budžet države koji bi zasigurno bio veći od prošlogodišnjeg makar za lanjski rast cena. A uobičajeno je, bar do sada je tako bilo, da taj procenat rasta bude i veći. Kako je već zbog samih izbora privredni život bio dosta usporen, neblagovremeno donošenje budžeta makar i indirektno, dodatno bi pokvarilo privrednu sliku.

VIRTUELNI BUDŽET
Bez obzira, dakle, na to koje će stranke formirati vladu, prvi dokument koji će budući parlament morati da usvoji biće svakako budžet za 2007. godinu. Prethodna vlada je istina pripremila predlog budžeta iako je unapred bilo jasno da on neće biti usvojen u parlamentu ali taj dokument je naišao na veoma oštre kritike u javnosti. Ako je verovati ekspertima koji su analizirali predloženi budžetski okvir, ukupni prihodi budžeta Republike Srbije planirani u iznosu od 574,8 milijardi dinara preveliki su i nerealni, a posebno su preveliki ukupni rashodi koji premašuju 551 milijardu dinara. Kada je pak reč o budžetskom suficitu za 2007. godinu koji bi prema tom predlogu trebalo da bude 23,2 milijardi dinara, on je tek na granici virtuelnog s obzirom na to da je "već u budžetu za 2006. godinu napravljen minus od čak dva odsto GDP".
U predizbornoj kampanji, bar kada je reč o demokratskom bloku, bilo je dosta konkretnih obećanja koja su manje-više vezana za budući budžetski dokument. I dok su jedni obećavali smanjenje poreza, drugi nudili podsticaje u različitim oblastima - od poljoprivrede preko zapošljavanja do kredita što, samo po sebi, predstavlja dosta kontradiktorna obećanja pa budućem ministru finansija, ma ko to bio, neće biti nimalo lako da ih sve pomiri i predloži realan budžet koji će pri tom biti zasnovan na dva osnovna cilja ekonomske politike, inače za sve stranke prihvatljiva, ostvarivanje visokog privrednog rasta, zasnovanog na rastu izvoza i visokom prilivu stranih direktnih investicija i održavanju makroekonomske stabilnosti. Istina, stranke su imale različite puteve koji vode ka tom cilju. Koalicija DSS-NS, ako je verovati onome što je napisano u predloženom budžetu, smatra da bi se do rasta BDP od sedam odsto i rasta cena na malo od 7,5 odsto u ovoj godini moglo stići restriktivnom monetarnom politikom koja jača dinar, čuva stabilnosti cena i obezbeđuje rast deviznih rezervi Narodne banke Srbije, kao i odgovornom fiskalnom politikom koja se zasniva na principu tvrdog budžetskog ograničenja, uz dalje poresko rasterećenje privrede, smanjenje tekuće javne potrošnje, povećanje kapitalnih investicija i budžetskog suficita. Tu je i čvrsta politika plata u javnom sektoru, koja dozvoljava korekcije samo sa rastom produktivnosti rada, uz napuštanje uravnilovke u raspodeli u državnoj upravi i javnim službama, i širenje raspona zarada između najprostijeg i najsloženijeg rada. Pristalice ove opcije insistiraju na ubrzanom restrukturiranju privrede i poboljšanju poslovne klime, sa ciljem da se poveća proizvodnja i izvoz i nastavi restrukturiranje javnih preduzeća, koje će omogućiti njihovu profitabilnost na bazi racionalizacije troškova. Povećanje nivoa zaposlenosti kruna je svega, a moguće je ostvariti kroz aktivnu investicionu i razvojnu politiku, podsticanje stranih direktnih investicija i aktiviranje domaće štednje usmerene ka kreiranju zaposlenosti.

TRASIRANJE EKONOMSKE POLITIKE
Ni druge stranke, pogotovu DS, nemaju ništa protiv ovih principa, ali ističu da su ta zalaganja u suprotnosti sa rešenjima predloženim u budžetu. Pritom se ukazuje na činjenicu da je planirano povećanje prihoda od 10,3 odsto nerealno, pri čemu nije priznato ni to da prošlogodšnji planirani prihodi od naplate poreza na dodatu vrednost nisu ostvareni. Ili, kada je reč o rashodima čiji je planirani rast devet odsto izostavlja se podatak da Nacionalni investicioni plan u to nije uključen uz obrazloženje da su sredstva za njegovu realizaciju obezbeđena tokom 2006. godine. Pri tom, DS je tokom cele kampanje isticala da mora doći do značajnog smanjenja javne potrošnje i da to ne sme da ostane samo zalaganje na papiru, veoma svesna toga da su neka prava korisnika budžeta unapred kreirana i da će ih biti teško, makar u toku ove godine zaobići, ali je obećala promenu obračuna penzija. Biće, dakle, teško pomiriti sve te zahteve i to će u mnogome otežati posao timu koji bude radio na izradi predloga budžeta, čak i ako ima nagoveštaja da bi neki od korisnika buđžetskih sredstava morali da budu spremni i na smanjenje svojih prihoda.
Bilo kako bilo, tek ekonomski stručnjaci kažu, da mnogo izbora u trasiranju buduće ekonomske politike koja vodi državu u EU, zapravo i nema. Stoga će ključna obećanja data tokom predizborne kampanje ma koliko to u ovom trenutku izgledalo nerealno, ipak biti ispunjena. Možda i zbog toga što su se ovog puta partije potrudile, da ono što predlažu bude ne samo realno dostižno, nego u neku ruku i nezaobilazno ako se želi ostvarenje postavljenih ciljeva. Jedan od prioritetnih ciljeva svih partija koje su učestvovale u predizbornoj trci bilo je smanjenje stope nezaposlenosti, a recept za rešavanje tog problema je dosta jednostavan. On glasi-Srbiji je potrebno što više stranih grinfild investicija i što više malih i srednjih preduzeća. A toga nema bez dobre podsticajne politike. Samo deo tih podsticaja je u budžetu, mada to ne znači da će taj budžet biti lako sastaviti a da on kako to većina partija priželjkuje bude uravnotežen. Prvi zadatak nove vlade neće biti ni malo lak, ali to ne znači i nemoguć. Sve zavisi od toga da li su partije iskreno opredeljene ka evropskom putu.

Različiti aršini za inflaciju

Najvažniji ekonomski dokument Srbije umnogome će zavisiti i od toga za kakvu će se politiku inflacije opredeliti buduća vlada. Prema sadašnjem planu centralne banke inflacija bi ove godine trebalo da bude između četiri i šest odsto. U budžetu koji je predložila bivša vlada računa se sa rastom cena od 7,5 odsto. U LDP, čiji je ekonomski program pravio Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta, procenjuju da inflacija ne bi smela da pređe dva odsto godišnje u narednim godinama ukoliko Srbija želi da postigne konkuretnost svoje privrede. Demokratska stranka se nije izjasnila u vezi sa stopom inflacije, ali ako je suditi prema predizbornim nastupima Božidara Đelića, tolerantna granica inflacije mogla bi da bude bliža prošlogodišnjoj u Srbiji nego nivou inflacije u EU. Ma koliko bilo važno odrediti nivo inflacije na koji se računa tokom 2007. godine, čini se još važnije pitanje da li se ostaje pri politici ciljane inflacije i slobodnog formiranja kursa dinara, ili će monetarna politika pretrpeti promene.

Ostale vestiArhiva