Republički zavod za zdravstveno osiguranje uložio je milion i po dinara u kompletno opremanje 11 logopedskih odeljenja u Srbiji. Ideja je da se u čitavoj zemlji formira mreža logopedskih odeljenja, obuči kadar i zaposle novi logopedi. Svako odeljenje trebalo bi da dobije potrebne aparate kako bi rad sa decom koja imaju poremećaje govora sada bio mnogo kvalitetniji.


- U Srbiji više hiljada dece ima problema sa govorom, zbog čega im je potrebna pomoć logopeda. Iz tog razloga krenuli smo u sveobuhvatni projekat - nabavku opreme, obuku logopeda, zapošljavanje novih kadrova i osnivanja logopedskih odeljenja gde je to neophodno u Srbiji - objašnjava Vladan Ignjatović iz RZZZO.

Ranije su deca koja su imala problema u govoru bila upućivana u ustanove koje su van plana mreže zdravstvenih ustanova, a samim tim procedura odlaska u te ustanove bila je komplikovana. Zbog nedovoljnog broja logopeda, roditelji su decu morali da vode u druge gradove i izdvajaju dodatno novca za put, iako su usluge logopeda o trošku RZZZO. Bez obzira na to što su im overavani uputi u matičnim filijalama, deca nisu imala mogućnost da budu upućena kod logopeda direktno od strane pedijatra. Jednom rečju, procedura je bila komplikovana, a samim tim kvalitet usluge prema najmlađim pacijentima bio je nezadovoljavajući.

- Nabavkom neophodnih aparata, zapošljavanjem i obukom logopeda, RZZZO je stvorio uslove za podizanje kvaliteta usluga, kao i povećanje broja i vrsta usluga, koje se pružaju našim najmlađim osiguranicima u okviru domova zdravlja - ističe Ignjatović.

Republički zavod je uložio preko 1.500.000 dinara u nabavku neophodne opreme, i to za vibrafone, sonde i ksafa aparate, tako da je sada kompletno opremljeno 11 logopedskih ordinacija u domovima zdravlja, i to u Kikindi, Subotici, Novom Sadu, Nišu, Pirotu, Kraljevu, Kragujevcu, Valjevu, Vranju, Kruševcu i Užicu. U planu je opremanje još 15 ordinacija u ovoj godini.

- Obezbeđivanjem aparata i opremanjem logopedskih ordinacija, ove usluge će se ugovarati sa domovima zdravlja u kojima već postoje zaposleni logopedi, ali koji zbog nedostatka opreme nisu bili u mogućnosti da pružaju sve usluge. Sada će se kapaciteti maksimalno iskoristiti, što vodi racionalnijem korišćenju sredstava - objašnjava Ignjatović.

Celim projektom koordinira Zavod za psihofizičke poremećaje i patologiju govora „Dr Cvetko Brajović“ iz Beograda, čiji su zaposleni uspešno sproveli i obuku logopeda za rad na ksafa aparatima u do sada 11 potpuno tehnički i kadrovski opremljenih domova zdravlja.

Deca sve kasnije progovaraju

Govorni razvoj dece je od treće do četvrte godine, zato što mališani sada sve kasnije progovaraju. Prema savetima logopeda, čim dete progovori, treba preventivno da ide kod logopeda kako kasnije ne bi imalo problema u govoru.

- Ukoliko se desi da dete ne može da izgovori dva-tri slova, savetujemo čitavu porodicu kako treba da razgovara sa detetom. Treba normalno razgovarati s njima, ali nikako ne sme da im se tepa, već mora pravilno da se izgovaraju sva slova - savetuje Ivanka Stojanović, logoped iz Doma zdravlja Niš.

Ostale vestiArhiva